Pređi na sadržaj

Žan Alfred Furnije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žan Alfred Furnije
Dr Žan Alfred Furnije
Datum rođenja(1832-03-11)11. mart 1832.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti23. decembar 1914.(1914-12-23) (82 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska

Žan Alfred Furnije (fr. Jean Alfred Fournier; Pariz, 11. mart 1832 — Pariz, 23. decembar 1914) bio je pariski lekar venerolog i dermatolog koji je dao značajan doprinos lečenju polnih i kožnih bolesti u Francuskoj.[1] Na osnovu njegovog detaljnog opisa nekrotizirajućeg fasciitisa ova bolest je po njemu dobila naziv „Furnijeova gangrena“.[2]

Život i delo[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Parizu 11. marta 1832. u kome je kao dvadesetogodišnjak (1852) započeo studije medicine. Po završetku studija pripravnički staž započeo je u bolnici „Midi“ (Hôpital du Midi) sa Filipom Rikorom (Philippe Ricord 1800—1889), koji je dokazao da su sifilis i gonoreja dve različite bolesti. Doktorirao je 1860. godine u Parizu.[3]

Trg „dr Žan Alfred Furnije“ sa ulazom u bolnicu „Sen Luj“ u kojoj je Furnije radio kao profesor

Za zamenika Ogistena Grisola (Augustin Grisolle 1811—1869), u bolnici Otel Dju u Parizu (L’hôtel-Dieu de Paris) imenovan je 1867. godine. Tokom 1876. postao je šef servisa u bolnici „Sen Luj“ u Parizu (L’hôpital Saint-Louis), u kojoj je 1879. imenovan za profesora kožnih i sifilisom izazvanih bolesti.[4]

Godine 1880. izabran je za člana Francuske medicinske akademije (Académie de médecine).

Godine 1901. Žan Alfred Furnije osnovao je Francusko udruženje za sanitarnu profilaksu i moral (Société française de prophylaxie sanitaire et morale) u bolnici „Sen Luj“ u Parizu.[5] [6]

Furnije je ostao upamćen po doprinosu u proučavanju kongenitalnog sifilisa. Ovu bolest 1883. Furnije je označio kao uzrok degenerativnih bolesti, što je kasnije prihvaćeno i priznato od medicinskih autoriteta.[7]

Godine 1883, Furnije je dao detaljan prikaz ove bolesti koja je po njemu i dobila naziv Furnijeova gangrena:[8]

Žan Alfred Furnije aktivno je radio i kao medicinski istoričar. U ovoj oblasti publikovao je replike dela starih lekara iz 15. i 16. veka. Među tim delima bili su radovi Đirolama Frakastora (Girolamo Fracastoro 1478—1553), Žaka Betenkura (Jacques de Béthencourt početak 16. veka), koji su sifilis nazivali morbus venereus umesto uobičajenog termina morbus gallicus, i Đovana Viga (Giovanni de Vigo 1460—1525).[10]

Umro je u Parizu 23. decembra 1914. gde je i sahranjen na jednom od pariskih grobalja.

Bolesti nazvane po Furnijeu[uredi | uredi izvor]

Furnijeova gangrena

Furnijeova gangrena ili nekrotizirajući fasciitis (lat. Gangraena fulminans) infekcijom je izazvana nekroza mekih tkiva spoljnih muških polnih organa.

  • Furnijeova gangrena
Furnijeov znak

Furnijeov znak je formiranje ožiljaka u ustima nakon zarastanja sifilističkih lezija kongenitalnog sifilisa.

Furnijeova cevanica

Furnijeova cevanica je fuziformno (sabljasto) zadebljanje na prednjoj strani cevanice (tibije) kod bolesnika sa urođenim sifilisom.

Dela[uredi | uredi izvor]

Jedno od dela Ž. A. Furnijea u kojem je opisao promene kod obolelih od sifilisa, koje danas nose njegovo ime; Furnijeov znak i Furnijeova cevanica
  • Recherches sur la contagion du chancre, A. Delahaye (Paris), 1857.
  • De la contagion syphilitique, thèse de médecine de Paris n° 24, 1860, Rignoux (Paris), 1860, Integralni tekst.
  • De la syphilide gommeuse du voile du palais : leçon clinique, Clinique médicale de l'Hôtel-Dieu, impr. de A.-E. Rochette (Paris), 1868.
  • Titres et travaux scientifiques, Candidature à l'Académie de médecine, section de pathologie médicale, Impr. de E. Martinet (Paris), 1876, Integralni tekst.
  • La syphilis héréditaire tardive, Masson (Paris), 1886, Integralni tekst.
  • Syphilis et mariage : leçons professées à l'hôpital Saint-Louis, (2e édition), G. Masson (Paris), 1890.
  • Exposé des titres, Paris, Impr. Chamerot, 1901, Integralni tekst.
  • Traitement de la syphilis, Vigot frères (Paris), 1909.
  • Giovanni de Vigo (1460?-1525): Le mal français (1514), G. Masson (Paris), 1872.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jean Alfred Fournier:WhoNamedIt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jun 2015) Pristupljeno 1. 5. 2014.
  2. ^ Tilles G, Janier M, Wallach D. Ann 1801-2001:two centuries of dermatology and venereology in the Assistance Publique-Hôpitaux de Paris. Dermatol Venereol. 2003 Aug-Sep; 130(8-9 Pt 1):753-62.
  3. ^ Waugh, M A (1974-06-01). „Alfred Fournier, 1832-1914. His influence on venereology.”. Sexually Transmitted Infections. 50 (3): 232—236. ISSN 1368-4973. doi:10.1136/sti.50.3.232. 
  4. ^ Waugh, M. A. (1974). „Alfred Fournier, 1832-1914. His influence on venereology”. The British Journal of Venereal Diseases. 50 (3): 232—236. PMC 1045022 Slobodan pristup. PMID 4602942. doi:10.1136/sti.50.3.232. 
  5. ^ GOUGEROT H., BRODIER L. L’Hôpital Saint-Louis et la clinique d’Alfred Fournier. Paris, J. Peyronnet, 1932.
  6. ^ Chronique de la société. Séance du 4 février 1922. Bull. Soc. Fran. Hist. Méd., T. XVI: 3-5, 1922.
  7. ^ Haas LF. J (septembar 1998). „Jean Alfred Fournier (1832-1914).”. Neurol Neurosurg Psychiatry. 65 (3): 373. .
  8. ^ J. A. Fournier: Gangrène foudroyante de la verge. La semaine médicale. Paris. 3: 345. 1883.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). English translation by Alexander Corman.
  9. ^ Corman JM. (1988). „Classic articles in colonic and rectal surgery.”. Dis Colon Rectum. 31: 984—8. .
  10. ^ Studnitsin AA, Rukavishnikova VM. Jean Alfred Fournier - the 150th anniversary of his birth. Vestn Dermatol Venerol. 1982 Apr; (4):75-7.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жан_Алфред_Фурније&oldid=27880049”