Živorad Minović
| živorad minović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 26. jun 1935. |
| Mesto rođenja | Katrga, kod Čačka, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 29. septembar 2018. (83 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Profesija | novinar |
Živorad Žika Minović (Katrga, kod Čačka, 26. jun 1935 — Beograd, 29. septembar 2018) bio je srpski novinar, glavni i odgovorni urednik, direktor i predsednik kompanije Politika.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Osnovnu školu završio je u rodnom mestu a nižu gimnaziju u Mrčajevcima. Završio je Učiteljsku školu u Kragujevcu. Studirao je književnost, sociologiju i političke nauke. Diplomirani je politikolog i doktor političkih nauka. U novinskoj kući Politika radio je od 1961. do 1996. godine. Bio je dopisnik iz Smedereva, saradnik, urednik, pomoćnik i zamenik glavnog urednika lista, zatim glavni urednik (1985 - 1991) i generalni direktor i predsednik Kompanije Politika (1986 - 1995). Od 1986. do 1990. godine bio je član Centralnog komiteta Savezkomunista Srbije i predsednik Komisije za informisanje.[2] Objavio je više knjiga, studija i naučnih rasprava.
Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu doktorirao je 1982. godine sa disertacijom Kardeljeva misao o samoupravljanju. Mentor mu je bio akademik i ustavni pisac prof. dr Jovan Đorđević. Stekao je nastavno - naučna zvanja vanrednog univerzitetskog profesora i višeg naučnog saradnika za oblast menadžment medija. Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem. Dobitnik je dve nagrade Udruženja novinara Srbije: „Svetozar Marković“ (1971) i „Dimitrije Davidović“ (1989). Bavio se i pisanjem pesama. Kao student da bi se izdržavao, prodavao je svoje tekstove istaknutim kompozitorima i tekstopiscima. Napisao je tekst za jednu od najlepših pesama narodne muzike.
Dela[uredi | uredi izvor]
- Reč ima odbrana (advokatske besede, koautor sa Đ. Buzganovićem) 1965.
- Politička palanka (politikološka studija o sukobima u Srbiji) 1972.
- Čitanka samoupravljanja (koautor sa Milenkom Matickim) 1977.
- Samoupravljanje od nade do istine 1978.
- Klasni odgovor (politički procesi društvu) 1979.
- Kardeljeva publicistika 1980.
- Socijalizam i pluralizam 1982.
- Čitajući Kardelja (monografija) 1982.
- Mediji i profit (ogled o menadžmentu medija) 2005.
- Gojko i Pavle (uzroci Osme sednice) 2007.
- Politička palanka (drugo dopunjeno izdanje) 2008.
- Dan počinje s Politikom? (prilog proučavanju odnosa štampe i političke vlasti) 2008.
- Ulični biograf (knjigom na knjige Slavoljuba Đukića) 2010.
- Katrga kroz vekove (monografija o selu) 2013.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Misteriozni odlazak novinara: Preminuo Živorad Žika Minović, nekadašnji direktor i glavni urednik "Politike"”. Nedeljnik. Pristupljeno 18. 1. 2020.[mrtva veza]
- ^ „Bio sam u režimu, a protiv njega”. NIN. Pristupljeno 18. 1. 2020.