Живорад Миновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Др Живорад Жика Миновић (Катрга, 1935Београд, 2018) био је српски новинар, главни и одговорни уредник, директор и председник компаније Политика.[1]

Биографија[уреди]

Основну школу завршио је у родном месту а нижу гимназију у Мрчајевцима. Завршио је Учитељску школу у Крагујевцу. Студирао је књижевност, социологију и политичке науке. Дипломирани је политиколог и доктор политичких наука. У новинској кући Политика радио је од 1961. до 1996. године. Био је дописник из Смедерева, сарадник, уредник, помоћник и заменик главног уредника листа, затим главни уредник (1985 - 1991) и генерални директор и председник Компаније Политика (1986 - 1995).Од 1986. до 1990. године био је члан Централног комитета Савезкомуниста Србије и председник Комисије за информисање.[2] Објавио је више књига, студија и научних расправа.

На Факултету политичких наука у Београду докторирао је 1982. године са дисертацијом Кардељева мисао о самоуправљању. Ментор му је био академик и уставни писац проф. др Јован Ђорђевић. Стекао је наставно - научна звања ванредног универзитетског професора и вишег научног сарадника за област менаџмент медија. Одликован је Орденом рада са златним венцем. Добитник је две награде Удружења новинара Србије: „Светозар Марковић“ (1971) и „Димитрије Давидовић“ (1989). Бавио се и писањем песама. Као студент да би се издржавао, продавао је своје текстове истакнутим композиторима и текстописцима. Написао је текст за једну од најлепших песама народне музике.

Дела[уреди]

  • Реч има одбрана (адвокатске беседе, са коаут. Ђ. Бузгановићем, 1965),
  • Политичка паланка (политиколошка студија о сукобима у Србији, 1972),
  • Читанка самоуправљања (са коаут. Миленком Матицким, 1977),
  • Самоуправљање од наде до истине (1978),
  • Класни одговор (политички процеси друштву, (1979),
  • Кардељева публицистика (1980),
  • Социјализам и плурализам (1982),
  • Читајући Кардеља (монографија, 1982),
  • Медији и профит (оглед о менаџменту медија, 2005),
  • Гојко и Павле (узроци Осме седнице, 2007)
  • Политичка паланка (друго допуњено издање, 2008),
  • Дан почиње с Политиком? (прилог проучавању односа штампе и политичке власти, 2008),
  • Улични биограф (књигом на књиге Славољуба Ђукића, 2010).
  • Катрга кроз векове (монографија о селу, 2013)

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]