Pređi na sadržaj

Zahar Prilepin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zahar Prilepin
Zahar Prilepin 2020
Lični podaci
Ime pri rođenjuJevgenije Nikolajevič Prilepin
Datum rođenja(1975-07-07)7. jul 1975. (48 god.)
Mesto rođenjaIljinka, Rjazanjska oblast, RSFSR, SSSR
NarodnostRus
Religijapravoslavlje
Profesijapisac
Politička karijera
Politička
stranka		Pravedna Rusija (od 2021)
Druga Rusija (2019–2021)
Podpredsednik stranke pravedna Rusija
22. februar 2021
Prethodnikniko

Jevgenije Nikolajevič Prilepin (rus. Евгений Николаевич Прилепин; Iljinka u Rjazanskoj oblasti, 7. jul 1975) ruski je pisac, filolog i publicista.

Veteran je rata u Čečeniji (kao komandir odreda specijalne policije), po političkom ubjeđenju je nacionalboljševik bio je član partije „Druga Rusija” Eduarda Limonova.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Zahar Prilepin (rus. Захар Прилепин) je rođen 1975. godine u selu Iljinka u Rjazanskoj oblasti. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Nižegorodskog državnog univerziteta. Mladost je proveo u gradu Dzeržinsku. Radio je kao fizikalac, grobar, izbacivač u noćnim klubovima, komandant jedinice OMON-a (Odeljenja policije za posebne namene), učestvovao u borbenim dejstvima u Čečeniji, voditelj autorskih TV i radio programa, rok pevač i član grupe „Elefank”, sekretar saveza pisaca Rusije.[1] Oženjen je i otac je četvoro dece. Sada radi kao novinar. Živi u zabitom selu Kerženec, ali i gradu Nižnjem Novgorodu. Književna dela objavljuje od 2003. godine.[2]

6. maja 2023. godine automobil u kom se nalazio Prilepin, eksplodirao je u Nižegorodskoj oblasti u Rusiji, on je povređen, dok je vozač poginuo.

Djela[uredi | uredi izvor]

  • „Патологии“, Андреевский флаг, 2004.
  • „Сањка“, Ad Marginem, Moskva 2006.
  • „Грех“, roman, Вагриус, 2007.
  • „Ботинки, полные горячей водкой“, knjiga pripovedaka, АСТ, 2008.
  • „Я пришёл из России“, esej, Лимбус Пресс, 2008.
  • „Война“, antologija kratkih priča, АСТ, 2008.
  • „Terra Tartarara. Это касается лично меня“, АСТ, 2009.
  • „Именины сердца. Разговоры с русской литературой“, autorova zbirka intervjua sa piscima i pesnicima, АСТ, 2009.
  • „Революция“, antologija pripovedaka, АСТ, 2009.
  • „Леонид Леонов: Игра его была огромна“, Молодая гвардия, 2010.

Po njegovim delima su napravljene pozorišne predstave i o njemu je 2012. godine napravljen dokumentarni film.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Prilepin, Zahar (2015). Obitelj. Beograd. str. Unutrašnji korični list. 
  2. ^ Prilepin, Zahar (2013). Greh. Beograd. str. Unutrašnji korični list. 
  3. ^ Prilepin, Zahar (2013). Osmica. Beograd. str. Unutrašnji korični list. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zahar Prilepin na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Захар_Прилепин&oldid=26884955”