Пређи на садржај

Дзержинск

Координате: 56° 14′ 00″ С; 43° 28′ 00″ И / 56.233333° С; 43.466667° И / 56.233333; 43.466667
С Википедије, слободне енциклопедије
Дзержинск
рус. Дзержинск

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округПоволшки
ОбластНижегородска област
Основан1606.
Статус града1930.
Стара именаРастјапино
Становништво
Становништво
 — 2010.240.762
Географске карактеристике
Координате56° 14′ 00″ С; 43° 28′ 00″ И / 56.233333° С; 43.466667° И / 56.233333; 43.466667
Временска зонаUTC+4
Апс. висина90 m
Површина421,53[1][2][3](городского округа) km2
Дзержинск на карти Русије
Дзержинск
Дзержинск
Дзержинск на карти Русије
Остали подаци
Поштански број606000–606039
Позивни број8313
ОКАТО код22421
Веб-сајт
admdzr.nobl.ru

Дзержинск (рус. Дзержинск) град је у Русији у Нижегородској области. Налази се на обалама реке Оке, 400 km источно од Москве, и неколико километара западно од Нижњег Новгорода. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 240.762 становника. Прву пут се помиње 1606. године, али под именом Расјапино. Садашње име је добио 1929. по Феликсу Дзержинском, бољшевику и оснивачу ЧЕКА-е, бољшевичке тајне полиције.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 240.762 становника, 20.572 (7,87%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
103.407164.337221.291257.119285.071261.334[4]240.742

Привреда

[уреди | уреди извор]
Шуховљев торањ на Оци у близини Дзержинска

Данашњи Дзержинск је велико средиште руске хемијске индустрије. У прошлости, град је био познат по индустријском хемијском гиганту као средиште производње хемијског оружја. Због своје стратешке важности, град је све донедавно био затворен страним посетиоцима. Производња хемијског оружја је започела 1941. године. Посебно је била усресређена на производњу луизита, хемикалије која своје отровне учинке дугује свом састојку арсеновом триоксиду, и ипериту. Фабрика која их је производила се звала Капролацтам фабрика органског стакла, а поред оружја базираних на арсену, такође је производила цијановодоник („пруску киселину“) и фозген. Производња хемијских оружја је у Дзержинску престала 1945. године. Неки материјали су премештени у складишта, док су велике количине отпадног материјала, који је често поседовао високе концентрације арсена - биле закопане на одлагалиштима у фабричком кругу. Потпуно уклањање погона за производњу иперита почело је 1994. године. Године 1998. јединица за производњу луизита још није потпуно демонтирана.

Капролацтам је претворен у произвођача хемикалија, соне киселине, етилен оксида, полимера, и пластичних производа и удружена је са НОРСИ-јем (Нижњи Новгород Оргсинтес) Orgsteclo group. Западно улагање у удружени пројекат погон су предузели немачки улагачи у вредности од више од 15 милиона долара.

Град је један од најзагађенијих у Русији.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]