Звездина ревија

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Zvezdina revija
Zvezdina revija.jpg
Zvezdina revija
Tipmesečne novine
VlasnikSD Crvena zvezda
UrednikMilan Blešić
Glavni urednikZoran Avramović
Osnivanje1961.
Jeziksrpski
SedišteLjutice Bogdana 1a, Beograd
Veb-sajtNa sajtu SD Crvena zvezda

Zvezdina revija je srpski časopis koji je u celosti posvećen Sportskom društvu Crvena zvezda i kao takav, jedini je predstavnik te vrste u Srbiji. Najstariji je na Balkanu i jedan od listova sa najdužom tradicijom u Evropi. U ovom listu mogu se naći podaci o svim sekcijama crveno-belih i rezultatima koji se u okviru ovog društva postižu.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvobitna Zvezdina revija je izlazila jako kratko, da bi njen rad bio obnovljen 1953. godine, ali je potrajala samo do 1955. godine. Redovno je ovaj list počeo da izlazi tek 1961.[1] i zato se, zapravo, za prvi zvanični broj upravo uzima taj, štampan 18. marta 1961. godine. Ta "Zvezdina revija" je štampana u "Politici" na osam strana velikog formata u vidu polumesečnika, a kao glavni urednik bio je potpisan fudbaler Zvezde Rajko Mitić. Taj prvi broj odštampan je u 25 hiljada primeraka i svi do jednog su bili rasprodati, usled čega je tadašnje uredništvo lista moralo da se izvinjava svima onima koji nisu uspeli da ga nabave. Glavni urednik od broja 98 bio je Slobodan Ćosić, koga je na tom mestu nasledio doajen srpskog novinarstva Ljubiša Vukadinović. Od prvog objavljenog broja, pa sve do broja 112 list je izlazio na velikom formatu i to u vidu polumesečnika, ali se od ovog broja on smanjuje, povećava se broj strana i prestaje se sa praksom polumesečnog izlaženja i prelazi se na mesečnik. Kasnije, taj mali format ponovo biva zamenjen većim, ali je najvažnija promena koja se dogodila vezana za 1. maj 1972. godine kada je izašao prvi broj ovog magazina u boji.

Što se tiče tiraža, i on je varirao, zavisno od toga u kakvim se uslovima radilo, pa samim tim ni ne čudi podatak da je najviše primeraka štampano upravo "zlatnih" sedamdesetih, dok je shodno situaciji u zemlji, najmanji broj izdatih komada upravo u današnje vreme. Naime, tih sedamdesetih godina štampan je tiraž od 30.000 primeraka, od čega se prodavalo oko 25.000. Osamdesetih je tiraž smanjen na 25 hiljada, od čega je prodavano između 15 i 20 hiljada, da bi devedesetih došlo da naglog pada i silazne putanje. U tom periodu postojala je i mesečna pretplata na "Zvezdinu reviju", pa se na taj način list prodavao i širom sveta, od Australije do Južne Amerike. U to vreme najveći broj prodatih primeraka beležen je u Kninu, Benkovcu, Tuzli, Patrini. Kako se rat širio i zemlja smanjivala, tako je i Zvezdina revija štampana u sve manjem tiražu, da bi od 2000. godine na ovamo taj broj bio sveden na svega 2.000, od čega biva prodato oko 1.000 komada.

Potrebno je napomenuti da se u poslednjih nekoliko godina, zapravo od 2006. godine, kada je sportsko društvo Crvena zvezda slavilo 61. rođendan, "Zvezdina revija" može naći i na internetu u vidu PDF formata, pri čemu je omogućeno besplatno "skidanje" sadržaja, pa je na taj način i brojka od 1.500 prodatih primeraka donekle i razumljiva. U poslednjoj deceniji mesto glavnog urednika rezervisano je za Zorana Avramovića, koji je na to mesto došao uoči izlaženja jubilarnog 500. broja, dok je izvršni urednik Milan Blešić. U petoj dekadi izlaženja časopis "Zvezdina revija" je proslavio i dva jubileja - 500. i 600. broj, koji su štampani marta 2000. godine i oktobra 2011. godine.

Akcije[uredi | uredi izvor]

Zvezdina revija - broj 616

U istoriji "Zvezdine revije" postoji nekoliko akcija koje se protežu praktično od samog osnivanja. Ono po čemu se ovaj sportski magazin izdvaja u odnosu na ostale i po čemu jeste jedinstven i originalan jesu izbori koji se organizuju decenijama unazad, a od kojih su svakako najznačajniji:

  • Izbor za najbolji sportski par godine (sportista i sportistkinja godine)
  • Izbor za fotografiju godine
  • Izbor za sportistu veka
  • Specijalna nagrada "Revije"

Saradnici[uredi | uredi izvor]

U dugoj istoriji ovog lista, mnogi znameniti ljudi ovog i onog vremena objavljivali su svoje tekstove u "Reviji", iznosili svoje stavove, objašnjavali svoja zapažanja, kritikovali, hvalili... Oni najpoznatiji, u sferi književnika svakako su Dobrica Ćosić, Matija Bećković, Ljubivoje Ršumović, David Albahari, Momo Kapor, Marko Vidojković... Od glumaca izdvajaju se Ljuba Tadić, Ljubiša Samardžić, Svetlana Bojković, Tanja Bošković, Miodrag Andrić, Ivan Bekjarev, Voja Brajović, Aleksandar Berček, Dragan Nikolić, Zlata Petković... Među radio i televizijskim komentatorima i novinarima to su Marko Marković, Stefan Grubač, Dejan Pataković, Siniša Božović, Milojko Pantić, Ilija Kovačić...

Reference[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]