Бенковац

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Бенковац (вишезначна одредница).
Бенковац
Benkovac
Benkovac1.JPG
Улица у Бенковцу
Основни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Задарска жупанија
Становништво
Становништво (2011) 11.026 (2011)
Географске карактеристике
Координате 44°02′00″ СГШ; 15°36′40″ ИГД / 44.03344575636608° СГШ; 15.61110023789054° ИГД / 44.03344575636608; 15.61110023789054Координате: 44°02′00″ СГШ; 15°36′40″ ИГД / 44.03344575636608° СГШ; 15.61110023789054° ИГД / 44.03344575636608; 15.61110023789054
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 184 m
Површина 514 km2
Бенковац на мапи Хрватске
Бенковац
Бенковац
Остали подаци
Градоначелник Бранко Кутија (ХДЗ)
Поштански код 23420
Позивни број (+385) 023
Веб-сајт Службена презентација града

Бенковац је град у Републици Хрватској у Задарској жупанији. Према попису из 2001. Бенковац је имао 9.786 становника.

Географија[уреди]

Бенковац је град у југозападној Хрватској, на северу Далмације.

Подручје града Бенковца граничи се са општинама Новиград на северозападу, Земуник на западу, Шкабрња на југозападу, Полача на југу, градом Обровцем на северу, општином Кистање на североистоку, општином Лишане Островичке на истоку и општином Станковци на југоистоку.

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 2011. године, Бенковац је имао 2.866 становника, а укупно градско подручје је имало 11.026 становника.[1]

Град Бенковац[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 9.786 26.255 26.532 27.810 28.227 25.755 23.700 18.850 18.018 16.253 13.478 11.712 11.226 10.816 10.054
  • напомене:

Настао из старих општина Бенковац и Обровац. У 1869. део података садржан је у општинама Лишане Островичке и Полача, у 1921. и 1931. у општини Станковци, а од 1857. до 1931. у граду Обровцу. У 1857. и 1869. садржи део података општине Станковци, у 1869. општине Полача, а од 1880. до 1910. део података града Обровца.

Бенковац (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 2.622 3.776 2.955 2.190 1.897 1.367 1.149 630 658 546 512 432 341 437 160
  • напомене:

У 1869. садржи податке за насеље Бенковачко Село.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Бенковац је имало 3.776 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
2.780 73,62 %
Хрвати
  
749 19,83 %
Југословени
  
73 1,93 %
Албанци
  
26 0,68 %
Муслимани
  
24 0,63 %
Македонци
  
16 0,42 %
Црногорци
  
14 0,37 %
Италијани
  
2 0,05 %
Мађари
  
2 0,05 %
Румуни
  
1 0,02 %
Руси
  
1 0,02 %
Словенци
  
1 0,02 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Чеси
  
1 0,02 %
неопредељени
  
66 1,74 %
непознато
  
19 0,50 %
укупно: 3.776

Бенковац данас[уреди]

19. маја 1990. године у Бенковцу касно увече избоден је од НН лица, Мирослав Млинар, активиста СДС. До 1991. већинско становништво су били Срби. Структура становништва се значајно изменила након етничког чишћења Срба у операцијама Равни Котари-Масленица 1993. и Олуја 1995. године. У протеклој деценији, малобројни Срби повратници су изложени честим нападима и провокацијама од стране већинског хрватског становништва.[2][3][4] Већина бенковачких Срба је нови дом нашла у Србији (највише у Београду и Војводини)[5], као и у дијаспори (посебно у Сиднеју[6][7], Америци и Канади).

Управа[уреди]

Градоначелник Бенковца је Бранко Кутија.

Историја[уреди]

  • 1812. — 1. јануар — успостављена општина, први начелник је Анте Борин;
  • 1847. — отворена пошта;
  • 1851. — успостављена жандармерија;
  • 1858. — отворена јавна пекара;
  • 1860. — прва основна школа, коју је водио свештеник дон Блаж Бласул;
  • 1925. — водовод;
  • 1991. — Бенковац и околина улазе у састав РСК
  • 1995. — Хрватска војска осваја Бенковац, a српско становништво бежи у избеглиштво

Споменици и знаменитости[уреди]

Српска православна црква у Бенковцу

Најпознатији културноисторијски споменик у Бенковцу је Каштел Бенковић, утврђење названо по хрватским великанима који су је изградили, вероватно у другој половини 15. века. Изградњом овог утврђења на брежуљку који доминира околним подручјем почиње и историја Бенковца.

У самоме Бенковцу је православна црква Светог Јована (најстарија) и католичке цркве Светог Анте и Свете Марије

Цркве на подручју града:

У Корлату су католичке цркве Свети Јероним и Света Марија мајка Божија

У Кули Атлагића су католичка црква Свети Петар и две православне цркве: Свети Никола (нова и стара)

У Доњим Лепурима је католичка црква Свети Мартин

У Лисичићу је католичка црква Рођење Блажене Дјевице Марије

У Мирањама је православна црква Свети Арханђел Михаило

У Подграђу је католичка црква Свети Дух

У Перушићу су католичке цркве Узнесења Богородице Марије и Свети Јурај

У Вукшићу су католичке цркве, Света Катарина и Свети Миховил

У Булићу је католичка црква Свети Анте пустињак

У Кожловцу је православна црква Света Недјеља

У Коларини је православна црква Света Петка

У Надину је католичка црква Свети Анте

У Поповићима је католичка црква Свети Анте

У Церањама је православна црква Свети Илија

У Медвиђи је католичка црква Свети Илија
У Бјелини је православна црква Света Петка

У Бргуду је православна црква Свети преподобни Лазар

У Лишанима Тињским је православна црква Света Тројица

У Карину Доњем је православна црква Свети Кирик и Јулита

У рату су срушене или тешко оштећене следеће цркве:

У Исламу Грчком православна црква Свети Ђорђе

У Кашићу православна црква Свети Илија

У Медвиђи православна црква Мала Госпојина

У Смилчићу православна црква Свети Арханђел Михаило

У Биљанима Горњим православна црква Свети Ђорђе

Спорт[уреди]

  • НК Велебит, члан 3. хрватске ногометне лиге који игра на градском стадиону капацитета 3. 000 места.

Знамените личности[уреди]

Знамените личности које су оставиле свој траг у историји и култури, а рођени су, живели су или потичу са простора Бенковца и околине су:

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 18. 4. 2013. 
  2. Hawton, Nick (30. 3. 2007). „Europe | Return to earth for Serb tree man”. BBC News. Приступљено 20. 8. 2012. 
  3. „www.glas-javnosti.co.yu”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 20. 8. 2012. 
  4. „Kamenovali kuće srpskih povratnika i palili okućnice”. Jutarnji.hr. 25. 7. 2006. Приступљено 20. 8. 2012. 
  5. „Веб архива странице са сајта „Прави одговор. Web.archive.org. 1. 4. 2004. Приступљено 20. 8. 2012. 
  6. „Srpska Dijaspora | Australija | DECA PAMTE SVOJE KORENE”. Srpskadijaspora.info. Приступљено 20. 8. 2012. 
  7. „Srpska Dijaspora | Australija | Srbi Ravnih kotara sakupljaju sredstva za obnovu crkve”. Приступљено 20. 8. 2012. 

Спољашње везе[уреди]