Бенковац

Бенковац
Бенковац; Benkovac
	Улица у Бенковцу
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Задарска жупанија
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	2.866
Агломерација (2011.)	11.026
Географске карактеристике
Координате	44° 02′ 01″ СГШ; 15° 36′ 44″ ИГД / 44.0334757° СГШ; 15.6121232° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	184 m
Површина	514 km2
	Бенковац Бенковац на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Томислав Булић (ХДЗ)
Поштански број	23420
Позивни број	+385 23
Регистарска ознака	ZD
Веб-сајт
	www.benkovac.hr

Бенковац је град у Хрватској, у Задарској жупанији. Према попису становништва из 2011. године, Бенковац је имао 2.866 становника, а укупно градско подручје је имало 11.026 становника.^[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Бенковац се налази у југозападној Хрватској, на северу Далмације. Смештен је 30 километара источно од Задра и 20 километара североисточно од Биограда. Налази се на прелазу између Равних Котара и Буковице, а близина мора чинила је овај град привлачним и у давним временима.

Подручје града Бенковца граничи се са општинама Новиград на северозападу, Земуник на западу, Шкабрња на југозападу, Полача на југу, градом Обровцем на северу, општином Кистање на североистоку, општином Лишане Островичке на истоку и општином Станковци на југоистоку.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2001. године, Бенковац је имао 2.622 становника.

Град Бенковац[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

година пописа	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	9.786	26.255	26.532	27.810	28.227	25.755	23.700	18.850	18.018	16.253	13.478	11.712	11.226	10.816	10.054

напомене:

Настао из старих општина Бенковац и Обровац. У 1869. део података садржан је у општинама Лишане Островичке и Полача, у 1921. и 1931. у општини Станковци, а од 1857. до 1931. у граду Обровцу. У 1857. и 1869. садржи део података општине Станковци, у 1869. општине Полача, а од 1880. до 1910. део података града Обровца.

Бенковац (насељено место)[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

година пописа	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	2.622	3.776	2.955	2.190	1.897	1.367	1.149	630	658	546	512	432	341	437	160

напомене:

У 1869. садржи податке за насеље Бенковачко Село.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Бенковац је имало 3.776 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Срби	2.780	73,62%
Хрвати	749	19,83%
Југословени	73	1,93%
Албанци	26	0,68%
Муслимани	24	0,63%
Македонци	16	0,42%
Црногорци	14	0,37%
Италијани	2	0,05%
Мађари	2	0,05%
Румуни	1	0,02%
Руси	1	0,02%
Словенци	1	0,02%
Украјинци	1	0,02%
Чеси	1	0,02%
неопредељени	66	1,74%
непознато	19	0,50%
укупно: 3.776

Попис 2011.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године у граду Бенковцу, укупно је пописано 11.026 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍

Хрвати	9.359	84,88%
Срби	1.519	13,78%
остали	148	1,34%
укупно: 11.026

Бенковац данас[уреди | уреди извор]

Дана 19. маја 1990. године у Бенковцу касно увече избоден је од НН лица, Мирослав Млинар, активиста СДС. До 1991. већинско становништво су били Срби. Структура становништва се значајно изменила након етничког чишћења Срба у операцијама Равни Котари-Масленица 1993. и Олуја 1995. године. У протеклој деценији, малобројни Срби повратници су изложени честим нападима и провокацијама од стране већинског хрватског становништва.^[2]^[3]^[4] Већина бенковачких Срба је нови дом нашла у Србији (највише у Београду и Војводини)^[5], као и у дијаспори (посебно у Сиднеју^[6]^[7], Америци и Канади).

Историја[уреди | уреди извор]

1812. — 1. јануар — успостављена општина, први начелник је Анте Борин;
1847. — отворена пошта;
1851. — успостављена жандармерија;
1858. — отворена јавна пекара;
1860. — прва основна школа, коју је водио свештеник дон Блаж Бласул;
1925. — уведен водовод;
1991. — Бенковац и околина улазе у састав РСК;
1995. — 5. август — Хрватска војска заузима Бенковац, a српско становништво бежи у избеглиштво;

Споменици и знаменитости[уреди | уреди извор]

Српска православна црква у Бенковцу

Најпознатији културноисторијски споменик у Бенковцу је Каштел Бенковић, утврђење названо по хрватским великанима који су је изградили, вероватно у другој половини 15. века. Изградњом овог утврђења на брежуљку који доминира околним подручјем почиње и историја Бенковца.

У самоме Бенковцу су православна црква Светог Јована (најстарија) и католичке цркве Светог Анте и Свете Марије.

Цркве на подручју града:

у Корлату су католичке цркве Свети Јероним и Света Марија мајка Божија;

у Кули Атлагића су католичка црква Свети Петар и две православне цркве: Свети Никола (нова и стара);

у Доњим Лепурима је католичка црква Свети Мартин;

у Лисичићу је католичка црква Рођење Блажене Дјевице Марије;

у Мирањама је православна црква Свети Арханђел Михаило;

у Подграђу је католичка црква Свети Дух;

у Перушићу су католичке цркве Узнесења Богородице Марије и Свети Јурај;

у Вукшићу су католичке цркве, Света Катарина и Свети Миховил;

у Булићу је католичка црква Свети Анте пустињак;

у Кожловцу је православна црква Света Недјеља;

у Коларини је православна црква Света Петка;

у Надину је католичка црква Свети Анте;

у Поповићима је католичка црква Свети Анте;

у Церањама је православна црква Свети Илија;

у Медвиђи је католичка црква Свети Илија;

у Бјелини је православна црква Света Петка;

у Бргуду је православна црква Свети преподобни Лазар;

у Лишанима Тињским је православна црква Света Тројица;

у Карину Доњем је православна црква Свети Кирик и Јулита.

У рату су срушене или тешко оштећене следеће цркве:

у Исламу Грчком православна црква Свети Георгије;

у Кашићу православна црква Свети Илија;

у Медвиђи православна црква Мала Госпојина;

у Смилчићу православна црква Свети Арханђел Михаило;

у Биљанима Горњим православна црква Свети Георгије.

Управа[уреди | уреди извор]

Градоначелник Бенковца је Томислав Булић.

Спорт[уреди | уреди извор]

НК Велебит, члан 3. хрватске ногометне лиге који игра на градском стадиону капацитета 3.000 места.

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Знамените личности које су оставиле свој траг у историји и култури, а рођени су, живели су или потичу са простора Бенковца и околине су:

Галерија[уреди | уреди извор]

Шеталиште у Бенковцу
Шеталиште у Бенковцу
Улица у Бенковцу
Споменик Буковчан и Котаранка

Извори[уреди | уреди извор]

ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 18. 04. 2013.
^ Hawton, Nick (30. 03. 2007). „Europe | Return to earth for Serb tree man”. BBC News. Приступљено 20. 08. 2012.
^ „www.glas-javnosti.co.yu”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала на датум 23. 01. 2011. Приступљено 20. 08. 2012.
^ „Kamenovali kuće srpskih povratnika i palili okućnice”. Jutarnji.hr. 25. 07. 2006. Архивирано из оригинала на датум 23. 01. 2008. Приступљено 20. 08. 2012.
^ „Веб архива странице са сајта „Прави одговор“”. Web.archive.org. 01. 04. 2004. Приступљено 20. 08. 2012.
^ „Srpska Dijaspora | Australija | DECA PAMTE SVOJE KORENE”. Srpskadijaspora.info. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2010. Приступљено 20. 08. 2012.
^ „Srpska Dijaspora | Australija | Srbi Ravnih kotara sakupljaju sredstva za obnovu crkve”. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2010. Приступљено 20. 08. 2012.

Литература[уреди | уреди извор]

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske.
Десница, Бошко (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација: Изабрани радови. Београд: Српска книжевна задруга.
Јачов, Марко (1984). Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку. Београд: Историјски институт САНУ.
Јачов, Марко (1990). Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку. Земун: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 18. 04. 2013.

[2] Hawton, Nick (30. 03. 2007). „Europe | Return to earth for Serb tree man”. BBC News. Приступљено 20. 08. 2012.

[3] „www.glas-javnosti.co.yu”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала на датум 23. 01. 2011. Приступљено 20. 08. 2012.

[4] „Kamenovali kuće srpskih povratnika i palili okućnice”. Jutarnji.hr. 25. 07. 2006. Архивирано из оригинала на датум 23. 01. 2008. Приступљено 20. 08. 2012.

[5] „Веб архива странице са сајта „Прави одговор“”. Web.archive.org. 01. 04. 2004. Приступљено 20. 08. 2012.

[6] „Srpska Dijaspora | Australija | DECA PAMTE SVOJE KORENE”. Srpskadijaspora.info. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2010. Приступљено 20. 08. 2012.

[7] „Srpska Dijaspora | Australija | Srbi Ravnih kotara sakupljaju sredstva za obnovu crkve”. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2010. Приступљено 20. 08. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]