Pređi na sadržaj

Zelena ekonomija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zelena ekonomija je definisana kao ekonomija koja ima za cilj smanjenje rizika za životnu sredinu i ekološke resurse i održivi razvoj bez uništavanja životne sredine. Ona je usko povezana sa ekološkom ekonomijom, ali je više politikalizovana.[1][2] Izveštaj UNEP-a o zelenoj ekonomiji za 2011. godinu tvrdi da bi zelena ekonomija morala biti ne samo efikasna, već i ujednačena.

Karakteristika koja ga razlikuje od prethodnih ekonomskih režima je direktno vrednovanje prirodnog kapitala i ekoloških usluga koje imaju ekonomsku vrednost i potpuni obračun troškova u kom se troškovi eksternaliziraju društvu preko ekosistema, pouzdano se prate i evidentiraju kao obaveze subjekta koji nanosi štetu ili zanemaruje imovinu.[3] Zelene nalepnice, su se pojavile u svakodnevnom svetu, kao oznake ekološki svesnih proizvoda koji zadovoljavaju standarde održivog razvoja.

„Zeleni“ ekonomisti i ekonomija

[uredi | uredi izvor]

"Zelena ekonomija" po Lin Margulis, može biti definisana kao bilo koja teorija ekonomije kojom se ekonomija smatra komponentom ekosistema u kome boravi. Tipičan je holistički pristup predmetu, tako da se ekonomske ideje mešaju sa drugim teorijama, zavisno od određenog teoretičara. Zagovornici feminizma, postmodernizma, ekološkog pokreta, mirovnog pokreta, Zelene politike, zelenog anarhizma i anti-globalizacijskog pokreta koristili su ovaj termin da opišu vrlo različite ideje, van granica moderne ekonomije . [traži se izvor] Neki ekonomisti definišu Zelenu ekonomiju kao granu ili deo ustaljenih škola mišljenja. Na primer, klasična ekonomija, gde se tradicionalno zemlja definiše kao prirodni kapitala i deli određene zajedničke karakteristike sa fizičkim radom i osnovnim sredstvima. Kada se posmatra iz ugla marksističke ekonomije, priroda je definisana kao oblik lumpenproletarijata, odnosno iskorišćena baza materijalnog kapitala, koji pruža višak vrednosti proizvoda.. [traži se izvor]

Definicija

[uredi | uredi izvor]

Karl Burkart definisao je zelenu ekonomiju kroz šest osnovnih sektora:[4]

Međunarodna privredna komora koja predstavlja globalni biznis definiše zelenu ekonomiju kao „ekonomiju u kojoj ekonomski rast i ekološka odgovornost rade zajedno podržavajući napredak u društvenom razvoju“.[5][6]

Ekološki pokazatelji

[uredi | uredi izvor]

Merenje ekonomske proizvodnje i napretka vrši se korišćenjem indikatora ekonomskog razvoja. Zeleni indeksi nastali su iz potrebe da se meri ekološki uticaj ljudi, sektori efikasnosti poput transporta, energetike, zgrada i turizma, kao i investicioni tokovi namenjeni oblastima kao što su obnovljiva energija i inovacije.

  1. Globalni indeks zelene ekonomije za period 2010 - 2018 (GGEI),[7] meri ekološke ekonomske performanse i percepcije o tome u 130 zemalja, uz četiri glavna faktora liderstva i klimatskih promena, sektora efikasnosti, tržišta i ulaganja i životne sredine.
  2. Indeks zelenog grada 2009 - 2012 [8] Globalna studija koju je naručio Simens
  3. Projekt Krugovi održivosti 2009 - 2013 obuhvatio je 5 gradova u 5 zasebnih zemalja.

Merenja ekološkog otiska način su za ocenjivanje antropogenog uticaja i drugi su standard koji koriste opštinske vlade.[9]

Problemi zelene energije

[uredi | uredi izvor]

Zelena ekonomija zahteva prelazak na proizvodnju zelene energije koja se zasniva na obnovljivoj energiji da bi se zamenila fosilna goriva i ostvarila ušteda energije i njena efikasna upotreba . [traži se izvor] Neuspeh tržišta da odgovori na potrebe zaštite okoline i zaštite klime mogu se pripisati visokim eksternim troškovima proizvodnje i visokim početnim troškovima istraživanja, razvoja i marketinga zelenih izvora energije i zelenih proizvoda.[10] Za razvoj zelene ekonomije je potrebna pomoć nadležnih organa. Nemački Zakon o obnovljivoj energiji, zakoni mnogih drugih država članica Evropske unije i Američki zakon o oporavku i reinvestiranju iz 2009. godine, pružaju takve tržišne podsticaje. Međutim, drugi stručnjaci [11] tvrde da zelene strategije mogu biti veoma profitabilne za privredna društva koja razumeju značaj i potencijal održivosti i mogu plasirati zelene proizvode i usluge i kupcima koji nisu ekološki osvešćeni.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „United Nations Environment Programme (UNEP)”. Arhivirano iz originala 27. 3. 2016. g. Pristupljeno 11. 5. 2016. 
  2. ^ Lynn R. Kahle, Eda Gurel-Atay, Eds (2014). Communicating Sustainability for the Green Economy. New York: M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-3680-5. 
  3. ^ Runnals, D. (2011) “Environment and economy: joined at the hip or just strange bedfellows?”. S.A.P.I.EN.S. 4 (1)
  4. ^ „How do you define the 'green' economy?”. MNN - Mother Nature Network. 9. 1. 2009. Pristupljeno 9. 11. 2013. 
  5. ^ „Green Economy Roadmap”. Arhivirano iz originala 5. 5. 2016. g. Pristupljeno 11. 5. 2016. 
  6. ^ UNDESA, (2012). A guidebook to the Green Economy. Arhivirano 2013-01-27 na sajtu Wayback Machine
  7. ^ „2016 Global Green Economy Index” (PDF). Dual Citizen LLC. 19. 9. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 10. 2016. g. Pristupljeno 19. 9. 2016. 
  8. ^ „Home - English - Siemens Global Website”. Arhivirano iz originala 26. 11. 2010. g. Pristupljeno 11. 5. 2016. 
  9. ^ http://www.fcm.ca/Documents/reports/Ecological_Footprints_of_Canadian_Municipalities_and_Regions_EN.pdf
  10. ^ (Reinhardt, 1999; King and Lenox, 2002; Wagner, 203; Wagner, et al., 2005)
  11. ^ Amory Lovins, Hunter Lovins, and Paul Hawken, authors of Natural Capitalism: Creating the Next Industrial Revolution, and Jay Conrad Levinson and Shel Horowitz, authors of Guerrilla Marketing Goes Green

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зелена_економија&oldid=26885800”