Zlatna kapija u Kijevu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zlatna kapija u Kijevu
Zlatna kapija
Opšte informacije
MestoKijev
Vrsta spomenikakapija
Vreme nastanka1017

Zlatna kapija (ukr. Золоті ворота, rus. Золотые ворота) bila je glavna kapija tvrđave iz 11. veka u Kijevu, glavnom gradu Kijevske Rusije. Ime je dobila po Zlatnoj kapiji Carigrada. Konstrukcija je demontirana u srednjem veku, ostavljajući malo tragova svog postojanja. Sovjetske vlasti su je potpuno obnovile 1982. godine, iako nije sačuvana nijedna slika originalne kapije. Odluka je bila veoma kontraverzna jer je postojalo mnogo pretpostavki kako bi originalna kapija mogla izgledati.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Boleslav iz Poljske i Svjatopolk I Kijevski u legendarnom trenutku kada su mačem Ščerbiec pogodili Zlatna vrata. Slika Jana Matejka

Moderna istorija prihvata ovaj ulaz kao jedan od tri koji je konstruisao Jaroslav Mudri. Zlatna kapija sagrađena je od 1017 - 1024 (6545. po vizantijskom kalendaru), otprilike u isto vreme kada je podignut Saborni hram Svete Sofije. Priča o starijoj građevini koja je predstavljena na slici Jana Matejka, i koja predstavlja poljskogkralja Boleslava I koji udara Zlatna vrata svojim mačem tokom intervencije u krizi nasledstva u Kijevu 1018. godine, sada se smatra legendom. Prvobitno nazvana jednostavno Južna kapija, bila je jedan od tri glavna ulaza u grad koji je imao zidine, zajedno sa Ladskim i Židivskim (poljskim i jevrejskim) vratima.[2] Ova dva ulaza nisu preživela. Kamena utvrđenja protezala su se u dužini od samo 3,5 km. Utvrđivanje Starog Kijeva (Gornjeg grada) protezalo se od Južne kapije do današnjeg Trga nezavisnosti, gde su bila Lehitska (Ladska) vrata.[3] Odatle je šanac sledio sadašnju Kostilsku ulicu, obuvatajući manastir Svetog Mihaila i nastavljajući današnjom Žitomirskom ulicom prema Jevrejskoj kapiji (na Trgu Lavov). Odatle se utvrđenje pružalo sadašnjom ulicom Jaroslaviva Vala nazad do Južne kapije.[4]

Kasnije je Južna kapija postala poznata kao Kijevska velika kapija. Nakon što je uz kapiju sagrađena Crkva Blagovesti, njene zlatne kupole postale su istaknuta znamenitost lako vidljiva izvan grada. Od tada, kapija se naziva Zlatna kapija Kijeva. Prolaz kroz kapiju bio je visok oko 40 i širok 20 stopa. Skoro pola milenijuma služio je kao Trijumfalni luk grada, istaknuti simbol Kijeva. Navodno je bila napravljena po uzoru na Zlatna vrata Carigrada. Kasnije je slično ime je dobila i kapija grada Vladimira gde je jedan od Monomakinih potomaka, Andrej Bogoljubski, osnovao svoju državu, Veliko vojvodstvo Vladimir. 1240. godine kapija je delimično uništena od strane Zlatne Horde Batu-Kana.[5] Mongoli su prodrli unutar grada preko slabije, Ladske kapije, i uništili su Zlatnu kapiju iznutra. Ostala je kao kapija grada (koja se često koristila za ceremonije) tokom 18. veka, iako se postepeno urušavala.

1832. mitropolit Eugenij je iskopavao ruševine i tada je izvršeno prvo istraživanje radi očuvanja kapije. Sredinom 18. veka odlučeno je da se kapija zatrpa zemljom, jer se smatralo da nije prikladna za restauraciju. Samo 80 godina kasnije, zahvaljujući marljivosti arheologa amatera K.Lohvitskog, sa Zlatne kapije je sklonjena zemlja i delimično je obnovljena.[6] Kasnijim radovima 1970-ih dodat je paviljon, u kome je smešten muzej kapije. U muzeju se posetioci mogu upoznati sa istorijom izgradnje Zlatne kapije kao i drevnog Kijeva.

Pogled na kapiju sa „strane grada“

1982. kapija je u potpunosti rekonstruisana za 1500-tu godišnjicu Kijeva, iako je to bilo dovedeno u pitanje. Neki istoričari umetnosti zahtevali su da se ta rekonstruisana kapija sruši i da se ostaci originalnih kapija izlože javnosti. [traži se izvor]

1989. godine, širenjem kijevskog metroa, u blizini je otvorena stanica Zoloti Vorota. Njegova arhitektonska celina zasnovana je na unutrašnjoj dekoraciji drevnih ruskih crkava. Ako se ide po stanici u smeru kazaljke na satu, jasno se može videti čitava istorija drevnog grada.[7]

1997. godine bronzani spomenik Jaroslavu Mudrom otkriven je u blizini zapadne strane Zlatne kapije.

Crkva iznad prolaza[uredi | uredi izvor]

Pored toga što se u hronikama pominje izgradnja crkve iznad prolaza Zlatne kapije, pominje se i u „Reči zakona i milosti“ Zlatne kapije, mitropolita Ilariona[8].

Unutrašnjost Zlatne kapije

Crkva pri Kapiji služila je "nebeskoj zaštiti grada"[9], ali je bila i redovna crkva - ljudi su tamo dolazili da se mole[10].

Zvonik je reprodukovan u obliku trobrodnog hrama sa jednom kupolom na četiri stuba. U arhitektonskom uređenju fasada korišćeni su ukrasi od opeke, tipični za drevne građevine toga doba. Pod crkve je ukrašen mozaikom, čija se slika zasniva na dizajnu starog poda Sabornog hrama Svete Sofije u Kijevu.

Trg[uredi | uredi izvor]

Trg oko Zlatne kapije je stvoren u drugoj polovini 19. veka. Botanički spomenik prirode - park, nastao je odlukom Izvršnog odbora Kijeva br. 363 od 20. marta 1972. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.ukraine.com/sights/golden-gate-of-kiev/
  2. ^ In the Ipatiev Chronicles of that period (1146-1151) mention is frequently made of the "Jewish gate" in Kiev. In 1124, the Jewish quarter of Kiev was destroyed by fire. [in:] S. M. Dubnow, Simon Dubnow, Israel Friedlaender. History of the Jews in Russia and Poland. 2001. p. 10
  3. ^ "Lacka Brama, którą latopis wymienia w 1151 - była jedną z czterach głównych bram tzw. grodu Jarosława (były jeszcze Węgierska, Złota w następnych doszła również Żydowska), która prowadziła na płd. wsch., w kierunku uroczyska Ugorskie. [w:] Goranin. Latopis kijowski 1118-1158. 1995; "już w grodzie Jarosława przy bramie lackiej istniała Lacka Słoboda - dzielnica, Polaków, obok dzielnicy Niemców i Włochów, a przy cerkwi Mikołaja - targowa osada węgierska" [w:] T.M. Trajdos. Kościół Katolicki na ziemiach ruskich Korony i Litwy za panowania Władysława II Jagiełły, 1386-1434. 1982
  4. ^ „Istorija "Zlatna kapija " u Kijevu”. Arhivirano iz originala 01. 04. 2021. g. 
  5. ^ The next day the Mongols surrounded the city, but they concentrated their catapults against Kiev's obvious weak point—the battlements that flanked the Polish Gate, the only part of the city walls constructed of wood. [in:] Thomas J. Craughwell . The Rise and Fall of the Second Largest Empire in History. 2010. page 184
  6. ^ „ZLATNA KAPIJA U KIJEVU”. sr.carolchanning.net. Arhivirano iz originala 15. 09. 2020. g. Pristupljeno 17. 4. 2020. 
  7. ^ „Zlatna Kapija U Kijevu”. sr.birmiss.com. Pristupljeno 17. 4. 2020. 
  8. ^ Bondar, S.V. (1993). The Word of Law and dar / / History of Philosophy of Ukraine: Hestomatyya. Kyiv: Lybid. str. 21. 
  9. ^ Nikitenko, L. G.; Ivakin, L. G.; Kirkevich, V.G. (2011). Orthodox Shrines of Kiev. Kyiv: Technics. str. 10. 
  10. ^ Nikitenko, M.M. (2006). The Phenomenon of the Nativity Churches in Kyiv. Kyiv: Kyiv-Mohyla. str. 339 —341. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Златна_капија_у_Кијеву&oldid=26886504”