Андреј Богољубски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Андреј Богољубски
Князь Андрей Боголюбский.jpg
Датум рођења 1111.
Место рођења Ростов
Датум смрти 29. јун 1174.(1174-06-29) (62/63 год.)
Место смрти Bogolyubovo
Династија Рјуриковичи
Отац Јуриј Долгоруки
Потомство Yury Bogolyubsky, Mstislav Andreyevich
Андреј Богољубски

Андреј Богољубски (1111 - 29. јун 1174) из династије Рјуриковича, био је велики кнез Кијева (1113—1125). Био је син Ђорђа Долгоруког и Мономахе.

Није трпео савете кнежева и бољара, није допуштао сарадњу већа. Убијен је као жртва своје деспотске нарави. Алексеј Јелачић тврди да је Андреј убијен 1174. године, док Павел Миљуков тврди да је Андреј умро 1175. године.

Ступање на престо[уреди]

Андреј Богољубски, по ступању на престо, оличава нов тип кнеза, рођеног и васпитаног на Северу, коме су незнане политичке традиције Југа. Када његов отац Ђорђе, коме је он помогао да освоји кијевски престо, хоће да га задржи поред себе, он потајно бежи у Владимир, свој омиљени град који му је отац поклонио. После очеве смрти 1157. године, градови Ростов и Суздаљ проглашавају га за кнеза, те тако он уједињује под своју власт читаву област. Он је био први велики кнез владимирски, »први Великорус у историји« као што га неки зову.[тражи се извор]

Ратови[уреди]

Уз припомоћ својих поданика, он такође осваја Кијевску велику кнежевину, свог братанца, али не жели да у њој борави; он тамо поставља као свог заменика најпре свога млађег брата, потом своје братанце кнежевие Смоленска и своје рођаке, а он остаје у Владимиру одакле надгледа кијевске кнежеве, са којима поступа као са потчињенима и од којих захтева слепу послушност. Пре тог освајања он је пустио да се град опљачка, што је био дотада невиђен догађај у аналима „мајке свих руских вароши”. Тада се наставља опадање Кијева. Тако у другој половини XII века Кијев губи велики део своје привлачне снаге, а у сваком случају престаје да буде седиште најмоћнијега међу руским кнежевима. Нова средишта подижу се поред њега и бацају га полагано у засенак. Услед опадања Кијева, област Новгорода постаје друго велико средиште Русије.

Борио се на све стране, нарочито са Новгороцима, који су онда створили своју, готово независну од великог кнеза, републику. Њих је успео да победи само на тај начин, што им је затворио довоз жита, натеравши их глађу на покорност.

Апсолутизам[уреди]

Андреј заводи у својој држави ново политичко уређење, апсолутизам. Прилике му иду на руку. Иако стари градови Ростов и Суздаљ имају сваки своје веће исто као и друге руске вароши, нове вароши што су их кнежеви основали не знају за веће и његове традиције и немају моћног трговачког сталежа који тежи да ограничи кнежевску власт. Мали број трговачких средишта, бројна надмоћност земљорадника и касније насељавање земље, све је то допринело да се између кнеза и становништва створе друкчији односи него у областима Дњепра; становници, који су већином дошли заједно с кнезом или чак после његовог ступања на власт, настањени као земљорадници на селу или као занатлије у градовима, не гледају у њему службеника трговачкога града и заштитника путева, него господара и владара земље у којој су се они настанили. Такво је и схватање и кнеза Андреја. Андреј је, стога, на друге кнежеве гледао не као на браћу, односно децу, него као на слуге; исто тако био је окрутан и наспрам својих доглавника, своје »дружине« и двора, као и наспрам варошке демократије. Поставши владар читаве области Суздаља, а потом и кнез Кијева, њему је милији град Владимир, који он брижљиво увећава и улепшава, него старе вароши. Он испољава своје презирање старих вароши и њихових већа; презирући везе које у другим кнежевинама везују кнеза са старијим члановима његове гарде, он избегава да се саветује са старим бољарима и грубо тера од себе неколицину.[тражи се извор]

Смрт и последице[уреди]

Окрутан и охол према најближој околини, он је изазвао заверу, и то праву дворску заверу, уз учешће својих шурака, а можда и своје жене; завереници су ноћу напали не наоружаног великог кнеза у његовој спаваћој соби и убили га и измрцварили 29. јуна 1174. или 1175. године.

Побуњено грађанство опљачкало је и спалило његов двор. Уистини, његова смрт не мења ниуколико режим што га је он завео. Додуше, грађански рат избија између старих вароши Ростова и Суздаља, које су савезнице бојара и које позивају за кнеза Андрејеве нећаке, и нових градова, који позивају његову браћу; али тај рат кратко траје и завршава се победом нових градова и триумфом новога режима. Област Суздаља прелази у власт једнога Андрејевог брата, Всеволода III, пошто Андреј није имао деце.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Јарослав Мудри
 
 
 
 
 
 
 
8. Всеволод I Јарославич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ингегерд Олофсдотер
 
 
 
 
 
 
 
4. Владимир Мономах
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Мономахина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јуриј Долгоруки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Андреј Богољубски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]