Interpunkcija

Interpunkcija je sve u pisanom jeziku osim slova ili brojeva, uključujući znakove interpunkcije (navedeno ispod), razmak reči i poravnavanja. Interpunkcijski znakovi su simboli koji nisu foneme (zvuci) jezika ili lekseme (reči i fraze), već oni simboli koji služe za označavanje strukture i organizacije pisanja, kao i intonacija i pauza kojih treba da se pridržava prilikom (glasnog) čitanja.

Istorija

Najranije pisanje nije imalo velika slova, razmake i znakove interpunkcije. Ovo nije bio problem dok je predmet bio ograničen na malom opsegu tema (na primer, pisanje je u početku bilo korišćeno za beleženje poslovnih pregovaranja). Sa širenjem upotrebe pisanja na više apstraktne pojmove bilo je potrebno da se uvede neki način za razrešavanje pojave dvosmislenih značenja. Do 18. veka, interpunkcija je prvenstveno bila pomoć za glasno čitanje, a posle toga se razvila kao mehanizam osiguranja da tekst ima smisla kada se čita „u sebi”.

Upotreba

Da bi se govor verno preneo u pisani tekst, reči se odvajaju belinama, a intonacija rečenice, smisaono raščlanjivanje, pauze među delovima iskaza i dr. označavaju se pravopisnim znacima, tj. interpunkcijom. Interpunkcija srpskog jezika (i drugih južnoslovenskih jezika, takođe) u osnovi je logička, što znači da upotreba interpunkcijskih znakova po pravilu zavisi od smisla. Pisci u primeni interpunkcije neretko namerno odstupaju od propisane norme, želeći da time postignu dodatne umetničke efekte i doprinesu stilističkoj uređenosti dela. U novijoj poeziji, na primer, po pravilu interpunkcija izostaje, a u modernoj prozi kazivanje je često isprekidano zapetama ili tačkama (sa stanovišta norme takve rečenice najčešće su nepotpune) i sl. Uspešnost ovakvih postupaka ocenjuju književna teorija i književna kritika (esejistika), imajući pre svega u vidu ostvarene umetničke efekte. Neki od interpunkcijskih znakova, uz više dodatnih i za pojedine struke sasvim specifičnih, mogu da imaju i druge funkcije — užepravopisnu ili pomoćnu (up. npr. skraćeničku tačku ili upotrebu crte i crtice u pisanju udvojenih parova (dubleta) i polusloženica i sl.).

Interpunkcijski znakovi

Interpunkcijski znakovi u srpskom jeziku su:

tačka [.]
upitnik [?]
uzvičnik [!]
zapeta [,]
tačka‐zapeta [;]
dvotačka [:]
crta [—]
crtica [‐]
navodnici [„ ”]
zagrade [( ), [ ]]
ostali pravopisni i pomoćni znakovi interpunkcije

U sledećoj tabeli prikazani su svi interpunkcijski znakovi, pomoćni znakovi i drugi simboli koji mogu da se koriste u pismu u službi interpunkcije.

**INTERPUNKCIJSKI ZNAKOVI**
GLAVNI INTERPUNKCIJSKI ZNAKOVI
NAZIV ZNAKA	Glif (interpunkcijski znak)	Unikod kodna tačka (pozicija)^[1]	HTML znakovna entitetska referenca^[2]	HTML / XML numerička znakovna referenca^[2]	ТеX (Metafont)	Alt kod (Microsoft Windows)	OS X kombinacija tastera	Compose taster^[3]	Vi IMproved digraf^[4]	Majkrosoft vord kombinacija tastera
tačka	.	U+002E		`.` `.`		`Alt`+`0046`				`Alt` `Num 4` `Num 6`
upitnik	?	U+003F		`?` `?`		`Alt`+`0063`				`Alt` `Num 6` `Num 3`
uzvičnik	!	U+0021		`!` `!`		`Alt`+`0033`				`Alt` `Num 3` `Num 3`
zapeta	,	U+002C		`,` `,`		`Alt`+`0044`				`Alt` `Num 4` `Num 4`
tačka‐zapeta		U+003B		`;` `;`		`Alt`+`0059`				`Alt` `Num 5` `Num 9`
dvotačka		U+003A		`:` `:`		`Alt`+`0058`				`Alt` `Num 5` `Num 8`
crta	—	U+2014	`—`	`—` `—`	`---`	`Alt`+`0151`	`⌥ Opt` `⇧ Shift` `-`	`Compose` `-` `-` `-`	`Ctrl`+`K` `-` `M`	`Alt` `Num 0` `Num 1` `Num 5` `Num 1` `Ctrl`+`Alt`+`Num -`
crtica	‐	U+2010		`‐` `‐`
navodnici	„ ”	U+201E U+201D	`&bdquo;` `”`	`„` `”` `„` `”`		`Alt`+`0132` `Alt`+`0148`				`Alt` `Alt` `Num 0` `Num 0` `Num 1` `Num 1` `Num 3` `Num 4` `Num 2` `Num 8`
zagrade	( ) [ ]	U+0028 U+0029 U+005B U+005D		`(` `)` `(` `)` `[` `]` `[` `]`		`Alt`+`0040` `Alt`+`0041` `Alt`+`0091` `Alt`+`0093`				`Alt` `Alt` `Num 4` `Num 4` `Num 0` `Num 1` `Alt` `Alt` `Num 9` `Num 9` `Num 1` `Num 3`
OSTALI PRAVOPISNI I POMOĆNI INTERPUNKCIJSKI ZNAKOVI
NAZIV ZNAKA	Glif (interpunkcijski znak)	Unikod kodna tačka (pozicija)^[1]	HTML znakovna entitetska referenca^[2]	HTML / XML numerička znakovna referenca^[2]	ТеX (Metafont)	Alt kod (Microsoft Windows)	OS X kombinacija tastera	Compose taster^[3]	Vi IMproved digraf^[4]	Majkrosoft vord kombinacija tastera
trotačka	…	U+2026	`…`	`…` `…`		`Alt`+`0133`				`Alt` `Num 0` `Num 1` `Num 3` `Num 3`
polunavodnici	’ ’	U+2019	`’`	`’` `’`		`Alt`+`0146`				`Alt` `Num 0` `Num 1` `Num 4` `Num 6`
apostrof	’	U+2019	`’`	`’` `’`		`Alt`+`0146`				`Alt` `Num 0` `Num 1` `Num 4` `Num 6`
kosa crta	/	U+002F		`/` `/`		`Alt`+`0047`				`Alt` `Num 4` `Num 7`
zvezdica		U+002A		`` ``		`Alt`+`0042`				`Alt` `Num 4` `Num 2`
sitna brojka	¹
postakcenatska dužina	̄	U+0304		`̄` `̄`
genitivna dužina	̂	U+0302		`̂` `̂`
znakovi za naglaske	̏ ̀ ̑ ́	U+030F U+0300 U+0311 U+0301		`̏` `̏` `̀` `̀` `̑` `̑` `́` `́`
znakovi porekla	< >	U+003C U+003E	`<` `>`	`<` `<` `>` `>`		`Alt`+`0060` `Alt`+`0062`				`Alt` `Num 6` `Num 0` `Alt` `Num 6` `Num 2`
jednakost	=	U+003D		`=` `=`		`Alt`+`0061`				`Alt` `Num 6` `Num 1`
plus	+	U+002B		`+` `+`		`Alt`+`0043`				`Alt` `Num 4` `Num 3`
minus	−	U+2212	`−`	`−` `−`		`Alt`+`2212`				`Alt` `Num 2` `Num 2` `Num 1` `Num 2`
znak množenja	×	U+00D7	`×`	`×` `×`		`Alt`+`0215`				`Alt` `Num 2` `Num 1` `Num 5`
znak deljenja	÷	U+00D7	`÷`	`÷` `÷`		`Alt`+`0215`				`Alt` `Num 0` `Num 2` `Num 4` `Num 7` `Alt` + `Num 2`+`Num 4`+`Num 6`
vitičaste zagrade	{ }	U+007B U+007D		`{` `}` `{` `}`		`Alt`+`0123` `Alt`+`0125`				`Alt` `Alt` `Num 1` `Num 1` `Num 2` `Num 2` `Num 3` `Num 5`
znak ponavljanja	”	U+201D	`”`	`”` `”`		`Alt`+`0148`				`Alt` `Num 0` `Num 1` `Num 4` `Num 8`
sekcija	§	U+00A7	`§`	`§` `§`		`Alt`+`0167`				`Alt` `Num 0` `Num 1` `Num 6` `Num 7`
stepen	°	U+00B0		`°` `°`		`Alt`+`0176` `Alt`+`248`				`Alt` `Num 0` `Num 1` `Num 7` `Num 6` `Alt` + `Num 2`+`Num 4`+`Num 8`
OSTALI INTERPUNKCIJSKI ZNAKOVI
NAZIV ZNAKA	Glif (interpunkcijski znak)	Unikod kodna tačka (pozicija)^[1]	HTML znakovna entitetska referenca^[2]	HTML / XML numerička znakovna referenca^[2]	ТеX (Metafont)	Alt kod (Microsoft Windows)	OS X kombinacija tastera	Compose taster^[3]	Vi IMproved digraf^[4]	Majkrosoft vord kombinacija tastera
dva upitnika	⁇	U+2047		`⁇` `⁇`
dva uzvičnika	‼	U+203C		`‼` `‼`
upitnik‐uzvičnik	⁈	U+2048		`⁈` `⁈`
uzvičnik‐upitnik	⁉	U+2049		`⁉` `⁉`
obrnuti upitnik	¿	U+00BF	`¿`	`¿` `¿`
obrnuti uzvičnik	¡	U+00A1	`¡`	`¡` `¡`
crtica‐minus	-	U+002D		`-` `-`		`Alt`+`0045`				`Alt` `Num 4` `Num 5`
obrnuta kosa crta	\	U+005C		`\` `\`		`Alt`+`0092`				`Alt` `Num 9` `Num 2`
ampersand	&	U+0026	`&`	`&` `&`		`Alt`+`0038`				`Alt` `Num 3` `Num 8`
et‐znak	@	U+0040		`@` `@`		`Alt`+`0064`				`Alt` `Num 6` `Num 4`
pilkrou	¶	U+00B6	`¶`	`¶` `¶`		`Alt`+`0182`				`Alt` `Num 0` `Num 1` `Num 8` `Num 2`
bulet	•	U+2022	`•`	`•` `•`
kareta	^	U+005E		`^` `^`		`Alt`+`0094`				`Alt` `Num 9` `Num 4`
krstić	† ‡	U+2020 U+2021	`&dagger;` `&Dagger;`	`†` `†` `‡` `‡`
taraba		U+0023		`#` `#`		`Alt`+`0035`				`Alt` `Num 3` `Num 5`
numero	№	U+2116		`№` `№`
procenat	%	U+0025		`%` `%`		`Alt`+`0037`				`Alt` `Num 3` `Num 7`
promil	‰	U+2030	`&permil;`	`‰` `‰`
bazna tačka	‱	U+2031		`‱` `‱`
prim	′ ″ ‴	U+2032 U+2033 U+2034	`′` `″`	`′` `′` `″` `″` `‴` `‴`
tilda	~	U+007E		`~` `~`		`Alt`+`0126`				`Alt` `Num 1` `Num 2` `Num 6`
donja crta	_	U+005F		`_` `_`		`Alt`+`0095`				`Alt` `Num 9` `Num 5`
uspravna crta	\| ‖ ¦	U+007C U+2016 U+00A6	`¦`	`\|` `\|` `‖` `‖` `¦` `¦`		`Alt`+`0124` `Alt`+`0166`				`Alt` `Num 1` `Num 2` `Num 4` `Alt` `Num 0` `Num 1` `Num 6` `Num 6`
zaštita autorskog prava	©	U+00A9	`©`	`©` `©`		`Alt`+`0169`				`Alt` `Num 0` `Num 1` `Num 6` `Num 9`
zaštita autorskog prava na tonski zapis	℗	U+2117		`℗` `℗`
Žig — registrovana robna marka	®	U+00AE	`®`	`®` `®`		`Alt`+`0174`				`Alt` `Num 0` `Num 1` `Num 7` `Num 4`
Žig — zaštićena servisna marka	℠	U+2120		`℠` `℠`
Žig — zaštićena robna marka	™	U+2122	`™`	`™` `™`
asterizam	⁂	U+2042		`⁂` `⁂`
fleuron	❧	U+2767		`❧` `❧`
indikator	☞	U+261E		`☞` `☞`
interobeng	‽	U+203D		`‽` `‽`
dijamant	◊	U+25CA	`&loz;`	`◊` `◊`
znak reference	※	U+203B		`※` `※`
poveznica	⁀	U+2040		`⁀` `⁀`
razmak		U+0020		` ` ` `		`Alt`+`0032`				`Alt` `Num 3` `Num 2`
interpunkt	·	U+00B7		`·` `·`
Znakovi valuta
znak valuta	¤	U+00A4	`¤`	`¤` `¤`		`Alt`+`0164`				`Alt` `Num 0` `Num 1` `Num 6` `Num 4`
avganistanski avgani	؋	U+060B		`؋` `؋`
argentinski austral	₳	U+20B3		`₳` `₳`
tajlandski bat	฿	U+0E3F		`฿` `฿`
ganski sedi	₵	U+20B5		`₵` `₵`
cent	¢	U+00A2	`¢`	`¢` `¢`
kostarikanski kolon	₵	U+20A1		`₡` `₡`
brazilski kruzeiro	₢	U+20A2		`₢` `₢`
američki dolar	$	U+0024		`$` `$`		`Alt`+`0036`				`Alt` `Num 3` `Num 6`
vijetnamski dong	₫	U+20AB		`₫` `₫`
grčka drahma	₯	U+1017B		`𐅻` `𐅻`
jermenijska drahma	֏	U+058F		`֏` `֏`
evropska valutna jedinica	₠	U+20A0		`₠` `₠`
evro	€	U+20AC	`€`	`€` `€`
florin	ƒ	U+0192	`&fnof;`	`ƒ` `ƒ`
francuski franak	₣	U+20A3		`₣` `₣`
paragvajski gvarani	₲	U+20B2		`₲` `₲`
ukrajinska grivna	₴	U+20B4		`₴` `₴`
laoski kip	₭	U+20AD		`₭` `₭`
gruzijski lari	₤	U+10DA		`ლ` `ლ`
lira	₤	U+20A4		`₤` `₤`
turska lira	₭	U+20BA		`₺` `₺`
nemačka marka	ℳ	U+2133		`ℳ` `ℳ`
nemačka rajh marka	ℛℳ	U+211B U+2133		`ℛ` `ℛ` `ℳ` `ℳ`
mil	₥	U+20A5		`₥` `₥`
azerbejdžanski manat	₼	U+20BC		`₼` `₼`
nigerijska naira	₦	U+20A6		`₦` `₦`
španska pezeta	₧	U+20A7		`₧` `₧`
filipinski pezos	₱	U+20B1		`₱` `₱`
pfening	₰	U+20B0		`₰` `₰`
britanska funta	£	U+00A3	`£`	`£` `?`
kambodžanski rijel	៛	U+17DB		`៛` `៛`
ruska rublja	₽	U+20BD		`₽` `₽`
indijska rupija	₹	U+20B9		`₹` `₹`
rupija	₨	U+20A8		`₨` `₨`
sifrao	�				`\textdollaroldstyle`
spezmilo	₷	U+20B7		`₷` `₷`
izraelski šekel	₪	U+20AA		`₪` `₪`
stari izraelski šekel	�				`\textsheqeloldstyle`
bangladeška taka	৳	U+09F3		`৳` `৳`
kazahstanski tenge	₸	U+20B8		`₸` `₸`
mongolski tugrik	₮	U+20AE		`₮` `₮`
von	₩	U+20A9		`₩` `₩`
jen	¥	U+00A5	`¥`	`¥` `¥`

Razlikovanje i / ili upotreba nekih od specifičnih znakova

Crtica ([‐]) je znak interpunkcije koji se, u stvari, veoma retko koristi na elektronskim uređajima, zbog toga što se kao zamena koristi crta‐minus ([-]). Glavni razlog takvoj upotrebi je to što se na standardnim tastaturama crtica zapravo nigde ne nalazi, već je crta‐minus u upotrebi i crtice, i minusa, a ponekad čak i crte.
Navodnici ([„ ”]) imaju samo jedan potpuno pravilan oblik: [„ ”]. Polunavodnici ([’ ’]) imaju samo jedan potpuno pravilan oblik: [’ ’]. Apostrof ([’]) ima samo jedan potpuno pravilan oblik: [’]. Međutim, na elektronskim uređajima se koristi više verzija ovih znakova: [" "], [‘ ’], [‚ ‛], [“ ”], [„ ‟], [" "] i dr. kombinacije prethodno navedenih. Po pravilu trebalo bi da se upotrebljavaju samo oblici [„ ”], [’ ’] i [’], ali dozvoljeni su i oblici [" "], [' '] i ['], ukoliko nije moguće da se ispišu isti.
Trotačka ([…]) je znak interpunkcije koji se, u stvari, veoma retko koristi na elektronskim uređajima, zbog toga što se kao zamena koriste tri obične tačke ([...]). Glavni razlog takvoj upotrebi je to što se na standardnim tastaturama trotačka zapravo nigde ne nalazi, već su tri obične tačke u svakodnevnoj upotrebi.
Kosa crta ([/]), razlomačka crta ([⁄]) i crta deljenja ([∕]) predstavljaju tri različita znaka. U srpskom jeziku je u upotrebi samo kosa crta ([/]).
Minus ([−]), crta ([—]), crtica ([‐]), crtica-minus ([-]), kraća crta I ([–]), kraća crta II ([‒]) i horizontalna linija ([―]) predstavljaju sedam različitih znakova. U srpskom jeziku su u upotrebi minus [−], crta ([—]) i crtica ([‐]) (alternativno crtica‐
‐minus ([-])).
Znak množenja ([×]) je znak interpunkcije koji se, u stvari, veoma retko koristi na elektronskim uređajima, zbog toga što se kao zamena koriste iks ([x]) ili — još ređe nego [×] — bulet [•]. Glavni razlog takvoj upotrebi je to što se na standardnim tastaturama znak množenja i bulet zapravo nigde ne nalaze, već je slovo iks u upotrebi.
Znak deljenja ([÷]) je znak interpunkcije koji se, u stvari, veoma retko koristi na elektronskim uređajima, zbog toga što se kao zamena koriste kosa crta ([/]) ili dvotačka [:]. Glavni razlog takvoj upotrebi je to što se na standardnim tastaturama znak deljenja zapravo nigde ne nalazi, već su kosa crta i dvotačka u upotrebi.
Dva upitnika ([⁇]), dva uzvičnika ([‼]), upitnik‐uzvičnik ([⁈]) i uzvičnik‐upitnik ([⁉]) nisu isto što i dva obična upitnika ([??]), dva obična uzvičnika ([!!]), obični upitnik i obični uzvičnik ([?!]) i obični uzvičnik i obični upitnik ([!?]).
Ampersand ([&]) je znak interpunkcije koji ima značenje veznika i (engl. & se čita kao en, asocirajući na end (engl. and) što znači i).
Et‐znak ([@]) je znak interpunkcije koji se u srpskom jeziku naziva još i ludo a, majmunsko a, majmunčić, manki (engl. monkey — majmun).
Kareta ([^]) je znak interpunkcije koji može da se koristi za označavanje eksponenta, naročito na elektronskim uređajima (u programiranju, na primer); tako je x^y ekvivalentno x^y.
Taraba ([#]) je znak interpunkcije koji može da se koristi za označavanje lista (rednih) brojeva, tj. numerisanje.

Napomene

^ ^a ^b ^v Svi znakovi (komp. karakteri, simboli) u Unikodu se u formi teksta beleže/dobijaju korišćenjem početne U+ notacije. Heksadecimalni broj nakon U+ (bilo koji četverocifren prirodan broj uključujući i nulu (iz N₀ skupa)) predstavlja Unikod kodnu tačku (poziciju).
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ U SGML, HTML i XML dokumentima, logičke konstrukcije poznate pod imenima znakovni podaci i atributske vrednosti se sastoje od niza znakova (komp. karakteri, simboli), gde svaki znak može da se manifestuje direktno (predstavljati sam sebe) ili biti predstavljen nizom drugih znakova, poznatih pod imenom znakovna referenca; razlikuju se dve vrste znakovne reference: numerička (brojna) znakovna referenca i znakovna entitetska referenca. Znakovna entitetska referenca predstavlja sadržaj imenovane entitetske reference (npr. sintaksa u Definiciji tipa dokumenta: <!ENTITY име ентитетске референце "вредност">).
^ ^a ^b ^v Compose je taster dostupan na manjem broju kompjuterskih tastatura, te predstavlja posebnu vrstu modifikacionog tastera, koji se obično koristi za slanje signala kompjuteru da korisnik ne želi da ispiše tzv. simbol prvog reda, već želi da koristi kombinaciju dvaju ili više tastera, kako bi dobio onaj simbol koji je drugog ili višeg reda. Compose je poput tastera Shift, Alt i Ctrl, koji se nalaze na većini tastatura.
^ ^a ^b ^v Vi IMproved (ili skraćeno: Vim) je uređivač teksta koji je napisao Bram Mulenar (engl. Bram Moolenaar) i po prvi put javno objavio 1991. godine. Baziran na idejama vi uređivača sličnog sistemima Unix-a, Vim je dizajniran za korišćenje i iz interfejsa komandne linije i kao samostalne aplikacije u grafičkom korisničkom interfejsu. Vim je besplatan softver otvorenog koda, a objavljen je pod licencom koja uključuje neke humanitarne motoe, potičući korisnike koji uživaju softver na razmatranje ideja o doniranju za djecu u Ugandi. Licenca je kompatibilna sa GNU-ovom opštom javnom licencom.

Literatura

Pravopis srpskoga jezika. Matica srpska. Novi Sad. 1993.
Pravopis srpskoga jezika. Matica srpska. Novi Sad. 2010.
Pravopis srpskoga jezika. Matica srpska. Novi Sad. 2011.

[kod-1] v Svi znakovi (komp. karakteri, simboli) u Unikodu se u formi teksta beleže/dobijaju korišćenjem početne U+ notacije. Heksadecimalni broj nakon U+ (bilo koji četverocifren prirodan broj uključujući i nulu (iz N₀ skupa)) predstavlja Unikod kodnu tačku (poziciju).

[ent-2] v ^g ^d ^đ U SGML, HTML i XML dokumentima, logičke konstrukcije poznate pod imenima znakovni podaci i atributske vrednosti se sastoje od niza znakova (komp. karakteri, simboli), gde svaki znak može da se manifestuje direktno (predstavljati sam sebe) ili biti predstavljen nizom drugih znakova, poznatih pod imenom znakovna referenca; razlikuju se dve vrste znakovne reference: numerička (brojna) znakovna referenca i znakovna entitetska referenca. Znakovna entitetska referenca predstavlja sadržaj imenovane entitetske reference (npr. sintaksa u Definiciji tipa dokumenta: <!ENTITY име ентитетске референце "вредност">).

[comp-3] v Compose je taster dostupan na manjem broju kompjuterskih tastatura, te predstavlja posebnu vrstu modifikacionog tastera, koji se obično koristi za slanje signala kompjuteru da korisnik ne želi da ispiše tzv. simbol prvog reda, već želi da koristi kombinaciju dvaju ili više tastera, kako bi dobio onaj simbol koji je drugog ili višeg reda. Compose je poput tastera Shift, Alt i Ctrl, koji se nalaze na većini tastatura.

[vi-4] v Vi IMproved (ili skraćeno: Vim) je uređivač teksta koji je napisao Bram Mulenar (engl. Bram Moolenaar) i po prvi put javno objavio 1991. godine. Baziran na idejama vi uređivača sličnog sistemima Unix-a, Vim je dizajniran za korišćenje i iz interfejsa komandne linije i kao samostalne aplikacije u grafičkom korisničkom interfejsu. Vim je besplatan softver otvorenog koda, a objavljen je pod licencom koja uključuje neke humanitarne motoe, potičući korisnike koji uživaju softver na razmatranje ideja o doniranju za djecu u Ugandi. Licenca je kompatibilna sa GNU-ovom opštom javnom licencom.

[1]

[2]

[3]

[4]

Normativna kontrola
Državne	Španija Francuska BnF podaci Nemačka Izrael Sjedinjene Države Letonija Japan Češka
Ostale	Enciklopedija Britanika