Isak Levitan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Isak Levitan
Lični podaci
Puno imeIsak Iljič Levitan
Datum rođenja(1862-08-30)30. avgust 1862.
Mesto rođenjaKibartaj, Ruska imperija
Datum smrti4. avgust 1900.(1900-08-04) (39 god.)
Mesto smrtiMoskva, Ruska imperija
Umetnički rad
PoljeRealizam
Impresionizam

Isak Iljič Levitan (rus. Исаа́к Ильи́ч Левита́н; 30. avgust 1860 – 4. avgust 1900) bio je ruski slikar.

Život i rad[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Levitan je rođen u naselju Kibarti, gubernija Avgustov u Kongresnoj Poljskoj, delu Ruskog carstva (današnja Litvanija) u siromašnoj, ali obrazovanoj jevrejskoj porodici. Njegov otac Eljašiv Levitan bio je sin rabina, završio je ješivu i bio je samoobrazovan. Predavao je nemački i francuski jezik u Kaunusu, a kasnije je radio kao prevodilac na izgradnji železničkog mosta za francusku građevinsku kompaniju. Početkom 1870. godine porodica Levitan se preselila u Moskvu.

Septembra 1873. Levitan je upisao Moskovsku školu za slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu gde je njegov stariji brat Avel već studirao dve godine. Posle godinu dana u odeljenju za kopiranje, Isak je prešao u klasu naturalista, a ubrzo potom u klasu pejzaža. Levitanovi učitelji bili su čuveni Aleksej Savrasov, Vasilij Perov i Vasilij Polenov. U školu je 1875. primljen Nikolaj Čehov, brat ruskog pisca Antona Čehova koji će kasnije postati Levitanov najbliži prijatelj.[1]

Godine 1875. majka mu je umrla, a otac se teško razboleo i postao nesposoban da izdržava četvoro dece; umro je 1877. godine. Porodica je pala u krajnje siromaštvo. Kao pokroviteljstvo za Levitanov talenat i dostignuća, njegovo jevrejsko poreklo i da bi ostao u školi, dobio je stipendiju.

Rani radovi[uredi | uredi izvor]

Jesenji dan. Sokolniki. 1879. godine
Levitan. Portret Valentina Serova (1893)
Jezero. Rusija 1900. Poslednja, nedovršena slika Levitana.

Godine 1877. radovi Isaka Levitana prvi put su javno izloženi i stekli su povoljno priznanje u štampi. Nakon pokušaja atentata Aleksandra Solovjeva na Aleksandra II, u maju 1879. i masovne deportacije Jevreja iz velikih gradova Ruske Imperije primorale su porodicu da se preseli u predgrađe Saltikovka, ali su u jesen zvaničnici odgovorili na pritisak poklonika umetnosti a Levitanu je bilo dozvoljeno da se vrati. Tokom te godine Levitan je naslikao Jesenji dan. Sokolniki, koji je prikazivao dugu stazu u moskovskom parku. Kada je Nikolaj Čehov video delo, rekao je Levitanu da stazi treba neko da hoda po njoj, pa je Čehov naslikao ženu u crnoj haljini koja ide ka posmatraču. Ova vrsta saradnje između žanrovskog slikara kao što je Čehov i pejzažista kao što je Levitan bila je uobičajena u školi.[1] Godine 1880. godine poznati filantrop i kolekcionar umetnosti Pavel Mihajlovič Tretjakov kupio je sliku za 100 rubalja. Tretjakov je nastavio da kupuje njegova dela i na kraju je nabavio 20 slika Levitana.[2]

Savrasov, na koga su uticali slikari u školi u Barbizonu, kao što je Kamil Koro, izvodio je učenike napolje da slikaju na otvoren vazduhu. Ranije se rusko selo smatralo previše nezanimljivim za slikanje, ali su za Levitana pejzaži sela postali centar njegovog rada. Savrasov je naučio Levitana da slika detalje u svojim pejzažima i da unese emocije u svoja dela.[3] Ali do 1883. Levitan je postao obeshrabren sa Moskovskom školom slikarstva i odlučio je da uđe u pejzažno slikarstvo u nadi da će osvojiti srebrnu medalju koja će mu omogućiti napredovanje u karijeri. Levitan je pokazao sliku Savrasovu, koji je jako pio i prestao da predaje u školi; Savrasov je na poleđini platna napisao „srebrna medalja”. Škola je odbila sliku, a Levitan je prestao da pohađa nastavu.[4] Jedno od mogućih objašnjenja zašto je škola odbacila jednog od svojih najboljih učenika bilo je to što je osramoćeni Savrasov komentarisao na poleđini platna.[5][6] Korovin je ponovio tračeve da je antisemitizam igrao ulogu u odbijanju. Sovjetski pisac Konstantin Paustovski, ponovio je tvrdnju da neki smatraju da Jevrejin ne treba da slika rusko selo.[6][7]

Početkom 1880-ih Levitan je sarađivao sa braćom Čehov u ilustrovanom časopisu Moskva i ilustrovao izdanje M. Fabricijusa Kremlj. Zajedno sa Korovinom 1885-1886 slikao je scenografije za predstave privatne ruske opere Save Mamontova, železničkog barona i mecene, koji je razvio umetničku koloniju.

U svojim memoarima, Polenov je napisao da kada se podigla zavesa za podvodnu scenu koju je Levitan slikao sa Viktorom Vasnjecovim za operu Rusalka, publika je aplaudirala.[8]

Osamdesetih godina devetnaestog veka učestvovao je na skupovima crtanja i akvarela u kući Polenova.[9]

Prijateljstvo sa Antonom Čehovom[uredi | uredi izvor]

Do sredine 1880-ih Levitanovo prijateljstvo sa Čehovom se produbilo i Levitan je počeo da provodi vreme sa porodicom Čehov blizu Babkina gde su Čehovi imali kuću. Tokom svog prvog leta tamo je naslikao Reku Istru (1885) i poklonio je Čehovu. Takođe je naslikao Sumrak reke Istre (1885) tamnijom, mračnijom paletom. Čehov je voleo da stvara pantomime za svoje goste , a Levitan je često ismevan jer je glumio zlikovca, žrtvu i vanzemaljskog Jevrejina, naizgled sve u šali.[10]

Godine 1892. Levitan se posvađao sa Čehovom zbog Skakavca, priče koju je Čehov objavio u časopisu „Sever“ (Sever), za koju je Levitan verovao da je zasnovana na njegovoj romantičnoj vezi sa Sofijom Kuvšinjikovom. Iako se Čehov izvinio, njih dvojica su bili otuđeni do januara 1895.[11]

Pejzaž raspoloženja[uredi | uredi izvor]

Levitanovo delo je bilo dubok odgovor na lirski šarm ruskog pejzaža. Levitan uglavnom nije slikao urbane pejzaže.

Drveće breze, koje slobodno rastu u centralnoj Rusiji i koje se smatraju nacionalnim simbolom proleća i obnove,[12] bile su čest motiv u Levitanovom delu koje je slikao u raznim godišnjim dobima. Levitan je slikao ne samo drveće, već i samu svetlost koja osvetljava drveće a to je bilo najočitije na slici kao što je Mesečina noć: Glavni put (1897) gde dva reda breza nižu pravi put na mesečini. Njegova sposobnost da uhvati različite kvalitete svetlosti je upoređena sa Klodom Moneom, ali je malo verovatno da je koristio Moneov rad kao model za svoj sopstveni.[13]

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

U leto 1890. godine Levitan odlazi u Jurjevce i slika brojne pejzaže. Tako je nastao plan za slikanje jedne od njegovih najboljih slika, Tihi manastir. Slika Manastira i mostova preko reke, povezujući ga sa spoljnim svetom, izražavala je umetnikova duhovna razmišljanja. Poznato je da je ova slika ostavila snažan utisak na Čehova.[14] Do 1891. godine Levitan je bio član Udruženja putujućih (ili lutajućih) izložbi. Levitan je na kraju izlagao u okviru grupe Svet umetnosti, mlađe generacije umetnika koji su verovali u lepotu kao cilj umetnosti.[15]

U septembru 1892. Jevreji su ponovo proterani iz Moskve i Levitan je otišao iz grada u Boldino. Molbe njegovih prijatelja omogućile su mu da se vrati do decembra te godine.[11]

Godine 1897, kao već svetski poznat slikar, izabran je u članstvo Imperijalne akademije umetnosti, a 1898. imenovan je za šefa Studija za slikanje pejzaža u okviru svoje Alma mater. [traži se izvor]

Poslednju godinu svog života Levitan je proveo u Čehovljevom domu na Krimu. Uprkos posledicama neizlečive bolesti (patio je od srčanog oboljenja veći deo svog života), njegova poslednja dela su više ispunjena svetlošću.

Portret Sofije Kuvšinjikove (1888)

Sahranjen je na jevrejskom groblju Dorogomilovo. U aprilu 1941. Levitanovi ostaci su premešteni na Novodevičje groblje, pored Čehovljeve nekropole. Levitan nije imao porodicu ni decu.

Tokom 1890-ih, imao je aferu sa starijom udatom ženom; slikarkom Sofijom Kuvšinjikovom, što je dovelo do malog skandala i drame Antona Čehova (<i>Скакавац</i>) i pretnji sa pozivom na duel upućenih piscu. Čehov je priču objavio u časopisu Sever januara 1892.[16] Priča se tiče razvratnog čoveka koji ima aferu sa udatom ženom, čiji muž umire od nesreće (koja je možda bila samoubistvo) nakon što ga je ona napustila. Levitan i Kuvšinjikova su bili uvređeni iako je centralna figura u priči bila mlada plavokosa žena, a Kuvšinjikova je imala 42 godine i tamniju kosu. Veća sličnost je bila to što je njen muž bio tolerantan prema njenoj nelojalnosti prema njemu, kao i Skakavac koji je oprostio indiskrecije svoje žene.[17] Ona, Levitan i njen muž su putovali zajedno i smatrani su za manaž a troa.[18]

Uticajno umetničko nasleđe Isaka Levitana sastoji se od više od hiljadu slika, među kojima su akvareli, pasteli, grafike i ilustracije.

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Godinu dana nakon smrti, u Moskvi a zatim u Sankt Peterburgu, prikazana je izložba sa nekoliko stotina Levitanovih slika. Njegovi radovi su se pojavljivali na koricama udžbenika ruskog jezika, a đaci su učila o njegovoj ljubavi prema rodnoj zemlji.[19]

Mala planeta 3566 Levitan, koju je otkrila sovjetska astronomka Ljudmila Žuravljova 1979. godine, nazvana je po njemu.[20]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Sunčan dan (1876)
    Sunčan dan (1876)
  • Jesenji pejzaž (1880)
    Jesenji pejzaž (1880)
  • Most. Savvinskaia sloboda
    Most. Savvinskaia sloboda
  • Brezova šuma (1885-1889)
    Brezova šuma (1885-1889)
  • Izvor, visoka voda
    Izvor, visoka voda
  • Večernja zvona (1892)
    Večernja zvona (1892)
  • Vladimirka, 1892
    Vladimirka, 1892
  • Nad večnim mirom (1894)
    Nad večnim mirom (1894)
  • Mart (1895)
    Mart (1895)
  • Zlatna jesen (1895)
    Zlatna jesen (1895)
  • Lokvanji (1895)
    Lokvanji (1895)
  • Tišina (1898)
    Tišina (1898)
  • Plios (1889)
    Plios (1889)
  • Proleće u Italiji (1890)
    Proleće u Italiji (1890)
  • Sumrak (1900)
    Sumrak (1900)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Gregory, Serge (2015). Antosha & Levitasha. DeKalb: Northern Illinois University Press. str. 10—11. ISBN 978-0-87580-731-7. 
  2. ^ Gregory, Serge (2015). Antosha & Levitasha. DeKalb: Northern Illinois University Press. str. 11. ISBN 978-0-87580-731-7. 
  3. ^ Gregory, Serge (2015). Antosha & Levitasha. DeKalb: Northern Illinois University Press. str. 16. ISBN 978-0-87580-731-7. 
  4. ^ Gregory, Serge (2015). Antosha & Levitasha. DeKalb: Northern Illinois University Press. str. 20—21. ISBN 978-0-87580-731-7. 
  5. ^ „Levitan | Isaac Levitan”. Musings on Art (na jeziku: engleski). 27. 3. 2015. Pristupljeno 12. 10. 2019. 
  6. ^ a b Gregory, Serge (2015). Antosha & Levitasha. DeKalb: Northern Illinois University Press. str. 21. ISBN 978-0-87580-731-7. 
  7. ^ „The artist beside himself: 1901: Isaac Levitan gains posthumous acclaim.(russian calendar)(Calendar) - Library Search”. librarysearch.temple.edu. Pristupljeno 12. 10. 2019. 
  8. ^ Gregory, Serge (2015). Antosha & Levitasha. DeKalb: Northern Illinois University Press. str. 27. ISBN 978-0-87580-731-7. 
  9. ^ Fiodorov-Davydov, Alexei: "Levitan", page 166-7. Aurora Art Publishers, 1988.
  10. ^ Gregory, Serge (2015). Antosha & Levitasha. DeKalb: Northern Illinois University Press. str. 40. ISBN 978-0-87580-731-7. 
  11. ^ a b Chizhmak, Margarita (2010). „Isaac Levitan's Life and Work Timeline”. Heritage. 28: 3 — preko JSTOR. 
  12. ^ „Birch Tree as a Symbol of Russia :: Manners, Customs and Traditions :: Culture & Arts :: Russia-InfoCentre”. russia-ic.com. Pristupljeno 9. 3. 2022. 
  13. ^ King, Averil (2004). „Levitan and the Silver Birch”. Apollo. 160: 46—51. 
  14. ^ „Isaac Levitan. Quiet Abode. The description of a picture. Masterpieces of Russian painting | Russkie hudožniki. Russian Artists”. www.tanais.info. Pristupljeno 12. 10. 2019. 
  15. ^ Eidelman, Tamara (2011). „The Artist Beside Himself”. Russian Life. 54 (2): 17—19 — preko JSTOR. 
  16. ^ Muratova, K. D. Commentaries to Poprыgunья. The Works by A.P. Chekhov in 12 volumes. Khudozhestvennaya Literatura. Moscow, 1960. Vol. 7, pp. 516-517
  17. ^ Donald Rayfield (1998). Anton Chekhov: A Life. Northwestern University Press. str. 269—. ISBN 978-0-8101-1795-2. 
  18. ^ Donald Rayfield (1998). Anton Chekhov: A Life. Northwestern University Press. str. 221—225. ISBN 978-0-8101-1795-2. 
  19. ^ Eidelman, Tamara (2011). „The Artist Beside Himself”. Russian Life. 54 (2): 17—19. ProQuest 854588961. 
  20. ^ Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th izd.). New York: Springer Verlag. str. 300. ISBN 3-540-00238-3. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исак_Левитан&oldid=26052039”