Pređi na sadržaj

Ija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ija i Zevs

Ija ili Io (grč. Ιώ []) je u grčkoj mitologiji bila ćerka Inaha, boga reke. Postala je ljubavnica Zevsa i rodila Epafa.

Ija je bila sveštenica boginje Here u Argosu, čiji je otac, Inah Herin kult doneo u Argos.

Zevs se zaljubio u Iju i prilazio joj u obliku oblaka. To je međutim primetila njegova supruga Hera. Da bi sakrio prevaru Zevs je pretvorio Iju u belu kravu. Ipak, Hera je i to saznala i zahtevala je od Zevsa da joj pokloni kravu. Zevs to nije mogao da odbije. Hera je naložila stookom gigantu Argusu da čuva kravu, koja je u stvari bila Ija.[1]

Zevs je poslao Hermesa k Argusu, koji ga je uspavao svirkom svoje svirale i odrubio mu glavu, tako da je Ija, i dalje u obliku krave, mogla da pobegne. Hera je brzo zapazila ovu varku i poslala obada, koja je sve vreme gonila Iju (brujanje ovih mušica može cela stada da nagna u bekstvo).

Ija je u svom bekstvu prešla moreuz Između Propontide i Crnog mora koji je nazvan po njoj Bosfor, to jest volovski prolaz. Tamo je srela za stenu okovanog Prometeja na Kavkazu, koji ju je tešio i govorio da će se vratiti u ljudski oblik i postati pramajka najvećeg junaka, to jest Herakla.[2]

Bežeći dalje, Ija je prešla more koje je po njoj nazvano Jonsko more te je stigla u Egipat. Tu je molila bogove da joj se smiluju. Hera je na svesrdno moljenje Zevsa pristala i vratila Io u ljudski oblik, pa su je Egipćani obožavali kao boginju. U Egiptu je rodila Zevsovog sina Epafa i kasnije se venčala sa egipatskim kraljom Telegonom.

Reference

[uredi | uredi izvor]

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
Argivska genealogija u grčkoj mitologiji
InahMelija
ZevsIjaForonej
EpafMemfida
LibijaPosejdon
BelAnhirojaAgenorTelefasa
DanajPijerijaEgiptKadmoKilikEvropaFeniks
MantinejHipermnestraLinkejHarmonijaZevs
Polidor
SpartaLakedemonOkalejaAbantAgavaSarpedonRadamant
Autonoja
EuridikaAkrisijeInoMinoj
ZevsDanajaSemelaZevs
PersejDionis
Legenda boja:

  Muškarac
  Žena
  Božanstvo