Pređi na sadržaj

Kali (boginja)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kali
Boginja Kali — slika Radže Ravija Varma
Lični podaci
PrebivališteŠmašana, Manidvipa

Kali (Sanskrt: काली), poznata i kao Kalika ili Šijama, hinduistička je boginja moći, stvaranja, uništenja i vremena. Jedna je od najvažnijih božanstava u hinduizmu i predstavlja ratničko utelovanje Šivine žene Parvati. Takođe, Kali je jedna od deset Mahavidija na listi koja kombinuje hinduistička, šaktistička i budistička božanstva.[1]

Iako se najčešće predstavlja kao simbol tame i nasilja, zapravo se radi o božanstvu koje ima svoju zastrašujuću, ali i onu dobru, pozitivnu stranu. Priča o njoj je veoma duga i kompleksna. U šaktizmu, hinduizmu i tantri, Kali predstavlja konačnu stvarnost Bramana.[2]

Kali je izuzetno cenjena u Indiji,[3] ali i među brojnim religijskim pokretima i tantrističkim sektama, koje je nazivaju i imenima: Boginja majka, Majka Univerzuma, Adi Šakti ili Adi Parašakti.[4][5][6]

Najčešće se predstavlja kako igra na svom suprugu Šivi koji nepomično leži ispod nje.

Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Kali je ženski rod imenice kāla koja znači vreme. Druga imena koja se koriste za nju, Kālarātri i Kālikā, znače tamnoplava noć (njena koža na crtežima je tamnoplave boje).[7]

Kali se javlja u nekoliko oblika: Sati (žena puna vrlina), Jaganmata (majka sveta), Durga (nedostupna), Mahakali („Velika Kali”) itd.

Ona ima četiri ruke i u svakoj od njih ima po jedan atribut koji ima svoje simboličko značenje. U jednoj ruci drži simitar (mač), u drugoj trozubac, u trećoj posudu u koju kaplje krv iz odrubljene glave koju drži u četvrtoj ruci. U Mahakali formi, ona ima deset glava, deset ruku i deset nogu. Na svakoj glavi nalazi se simbol moći, predstavljen određenim oružjem ili ritualnim predmetom.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Sanderson, Alexis. "The Śaiva Literature." Arhivirano 4 mart 2016 na sajtu Wayback Machine Journal of Indological Studies (Kyoto), Nos. 24 & 25 (2012–2013), 2014, pp. 80.
  2. ^ McDaniel 2004, str. 104
  3. ^ McDermott 2003, str. 4
  4. ^ Hawley 1982, str. 152
  5. ^ Harding (1993), p. xxv.
  6. ^ McDaniel 2004, str. 5
  7. ^ Coburn 1984, str. 111–112

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]