Kašika za obuću
Kašika za obuću je predmet, odnosno alat koji omogućuje lakše obuvanje obuće. Najčešće se pravi od plastike, metala i drveta, a ocenjuje se da je prva sprava ove namene korišćena u srednjem veku. Naziv potiče od izraza za kašiku za ručavanje (od tur. kaşık), zbog sličnog izgleda ova dva predmeta.
Opšte odlike
[uredi | uredi izvor]Kašika za obuću prvenstveno olakšava obuvanje cipela. To se događa tako što ona širi otvor za stopalo, dok uz to obezbeđuje glatku površinu niz koju peta bez problema sklizne u obuću. Dodatna prednost ove alatke jeste i to što ona sprečava gužvanje ruba otvora za stopalo, te, delujući kao poluga, smanjuje oštećenje naneto obuvanjem. Tako cipele izgledaju novije i imaju manje vidljivih ogrebotina.[1]
Isprva, kašike za obuću pravljene su od životinjskih rogova ili kopita. Stoga se u nekim jezicima, engleskom na primer, ovaj alat naziva rogom za cipele (engl. shoehorn). Međutim, takve kašike za obuću bile su skupe i nedostupne, pa se danas mahom proizvode najčešće one od plastike (najjeftinije), metalnih legura (skuplje) ili drveta (najskuplje). Eksluzivnije varijantne prave se od slonovače, srebra, oklopa kornjače, školjkine ljuske ili kosti, pa čak i od stakla ili papira.[2]
Ovaj alat pravi se u raznim veličinama i oblicima, dok najčešći izgled podrazumeva spljošteno i blago savijeno telo po vertikalnoj liniji. Deo za koji se kašika drži uži je od dela koji se ubacuje u cipelu i ima rupu koja umogućava kačenje o zid.[3]
Kako je kašika prisutna u prodavnicama obuće, a sve u cilju da omogući mušterijama bezbolno isprobavanje artikala, rupa na delu za držanje ima ulogu u sprečavanju krađe ili gubitka ovog predmeta najčešće malih dimenzija. Naime, kroz nju se provuče kanap koji se veže u čvor sa jedne, a za zid ili stolicu za isprobavanje sa druge strane.
Glavna razlika između varijanti kašika za obuću jeste dužina drške. To, između ostalog, zavisi i od obuće za koju su namenjene. Kraće kašike koriste se za patike, cipele i ostale artikle sa plitkim dnom, dok se duže koriste za duboke čizme. U drugom slučaju dugačke kašike olakšavaju obuvanje osobama koje nisu u mogućnosti da se sagnu, dok one napravljene od tvrđeg materijala služe kao pomoć pri obuvanju martinka, čvrstih kožnih ili gumenih cipela i čizama.[3] Metalne kašike za obuću najčešće su metalik sive boje, dok se plastične i drvene mogu naći u raznim nijansama žute, zelene, plave, crvene i ostalih boja.[4]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Istorija kašika za obuću počinje slično kao i u slučaju drugih za današnje ljude svakodnevnih predmeta — u srednjem veku. Engleska istoričarka umetnosti Džoana Evans u svojim istraživanjima uspela je naići na zapis iz petnaestog veka koji govori o spravi zvanoj šuing horn (engl. schoying horne), što na srednjovekovnom engleskom znači rog za cipele, naziv koji se održao i u savremenom dobu. Francuskoj reči za ovaj alat, šos-pje (fr. chausse-pied), nije mogla ući u trag u tekstovima pre druge polovine šesnaestog veka, što bi moglo značiti da je ovaj predmet bio svojstven engleskoj populaciji.[5]
Istorijska je činjenica da je Elizabeta I Tjudor, kraljica Engleske i Irske, od svog obućara Gareta Džonsona (Garrett Johnson) otkupila tačno osamnaest kašika za cipele u periodu između 1563. i 1566. godine. Naredne, 1567. godine, od kovača Gilberta Polsona (Gilbert Polson) i Ričarda Džefrija (Richard Jeffrey) naručila je još četiri komada, ovoga puta od čistog čelika. Naredna narudžbina ovakve vrste poslata je tek 1586, što je i poslednja do kraljičine smrti 24. marta 1603. Zbog brojnosti naručenih kašika, pretpostavlja se da one nisu bile namenjene isključivo njoj, već svim dvorjanima.[6]
Među poznate kašike za obuću spadaju one Roberta Majnduma (engl. Robert Mindum), napravljene u periodu od 1593. i 1613. godine. Procenju je se da ih je proizveo bar dvadeset. Sve su potpisane i datirane, sa posebnim natpisom ispisanim u potpunosti velikim slovima. Primeri takvih inskripcija jesu imena kupaca, na primer JANE HIS WIFE (Džejn njegova žena), dok je jedan karakterističan — THIS IS AMBRES BVCKELLS SHOING HORNE MADE BY ROBERT MINDVM ANNO DOMINI 1598 (ovo je kašika Ambersa Bakelsa koju je napravio Robert Majndum leta gospodnjeg 1598).[7][8]
Svaki komad ima i druge ugravirane ukrase, heraldičke medaljone, geometrijske oblike i cveće. Sličnog su oblika kao i današnje kašike. Najduža ima oko 28 centimetara. Neke imaju rupu za kačenje, dok je u potpunosti otkriven identitet samo jednog kupca. Moguće je da su i poklanjane, jer je Majndumu pravljenje ovog alata bio hobi.[5] Sličan drveni primerak čuva se u Britanskom muzeju.[9] Istorija ovakvih alata van Engleske, a pogotovu van Evrope ostaje veoma slabo izučena.[5]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Make a Shoehorn”. Instructables. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ „shoe-horn”. Dictionary. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ a b „Walkmaxx kašika za obuvanje”. Walkmaxx. Arhivirano iz originala 20. 07. 2013. g. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ „Shoehorns”. Pedag International. Arhivirano iz originala 19. 04. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ a b v Evans, Joan (1944). „Shoe-Horns and a Powder Flask by Robert Mindum”. The Burlington Magazine for Connoisseurs. 85 (500): 282—284. JSTOR 869033.
- ^ „Shoehorn”. Victoria and Albert Museum. Arhivirano iz originala 30. 05. 2015. g. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ Robinson, W. (2013). „SA catalogue of shoehorns made by Robert Mindum 1593-1613” (PDF). Coppergate Technology. 1 (1).
- ^ „Shoehorns by Robert Mindum (active 1593-1612)”. Costume Historian. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ „Shoehorn”. British Museum. Pristupljeno 1. 9. 2013.
