Кашика за обућу
Кашика за обућу је предмет, односно алат који омогућује лакше обување обуће. Најчешће се прави од пластике, метала и дрвета, а оцењује се да је прва справа ове намене коришћена у средњем веку. Назив потиче од израза за кашику за ручавање (од тур. kaşık), због сличног изгледа ова два предмета.
Опште одлике[уреди | уреди извор]
Кашика за обућу првенствено олакшава обување ципела. То се догађа тако што она шири отвор за стопало, док уз то обезбеђује глатку површину низ коју пета без проблема склизне у обућу. Додатна предност ове алатке јесте и то што она спречава гужвање руба отвора за стопало, те, делујући као полуга, смањује оштећење нането обувањем. Тако ципеле изгледају новије и имају мање видљивих огреботина.[1]
Испрва, кашике за обућу прављене су од животињских рогова или копита. Стога се у неким језицима, енглеском на пример, овај алат назива рогом за ципеле (енгл. shoehorn). Међутим, такве кашике за обућу биле су скупе и недоступне, па се данас махом производе најчешће оне од пластике (најјефтиније), металних легура (скупље) или дрвета (најскупље). Екслузивније варијантне праве се од слоноваче, сребра, оклопа корњаче, шкољкине љуске или кости, па чак и од стакла или папира.[2]
Овај алат прави се у разним величинама и облицима, док најчешћи изглед подразумева спљоштено и благо савијено тело по вертикалној линији. Део за који се кашика држи ужи је од дела који се убацује у ципелу и има рупу која умогућава качење о зид.[3]
Како је кашика присутна у продавницама обуће, а све у циљу да омогући муштеријама безболно испробавање артикала, рупа на делу за држање има улогу у спречавању крађе или губитка овог предмета најчешће малих димензија. Наиме, кроз њу се провуче канап који се веже у чвор са једне, а за зид или столицу за испробавање са друге стране.
Главна разлика између варијанти кашика за обућу јесте дужина дршке. То, између осталог, зависи и од обуће за коју су намењене. Краће кашике користе се за патике, ципеле и остале артикле са плитким дном, док се дуже користе за дубоке чизме. У другом случају дугачке кашике олакшавају обување особама које нису у могућности да се сагну, док оне направљене од тврђег материјала служе као помоћ при обувању мартинка, чврстих кожних или гумених ципела и чизама.[3] Металне кашике за обућу најчешће су металик сиве боје, док се пластичне и дрвене могу наћи у разним нијансама жуте, зелене, плаве, црвене и осталих боја.[4]
Историја[уреди | уреди извор]
Историја кашика за обућу почиње слично као и у случају других за данашње људе свакодневних предмета — у средњем веку. Енглеска историчарка уметности Џоана Еванс у својим истраживањима успела је наићи на запис из петнаестог века који говори о справи званој шуинг хорн (енгл. schoying horne), што на средњовековном енглеском значи рог за ципеле, назив који се одржао и у савременом добу. Француској речи за овај алат, шос-пје (франц. chausse-pied), није могла ући у траг у текстовима пре друге половине шеснаестог века, што би могло значити да је овај предмет био својствен енглеској популацији.[5]
Историјска је чињеница да је Елизабета I Тјудор, краљица Енглеске и Ирске, од свог обућара Гарета Џонсона (Garrett Johnson) откупила тачно осамнаест кашика за ципеле у периоду између 1563. и 1566. године. Наредне, 1567. године, од ковача Гилберта Полсона (Gilbert Polson) и Ричарда Џефрија (Richard Jeffrey) наручила је још четири комада, овога пута од чистог челика. Наредна наруџбина овакве врсте послата је тек 1586, што је и последња до краљичине смрти 24. марта 1603. Због бројности наручених кашика, претпоставља се да оне нису биле намењене искључиво њој, већ свим дворјанима.[6]
Међу познате кашике за обућу спадају оне Роберта Мајндума (енгл. Robert Mindum), направљене у периоду од 1593. и 1613. године. Процењу је се да их је произвео бар двадесет. Све су потписане и датиране, са посебним натписом исписаним у потпуности великим словима. Примери таквих инскрипција јесу имена купаца, на пример JANE HIS WIFE (Џејн његова жена), док је један карактеристичан — THIS IS AMBRES BVCKELLS SHOING HORNE MADE BY ROBERT MINDVM ANNO DOMINI 1598 (ово је кашика Амберса Бакелса коју је направио Роберт Мајндум лета господњег 1598).[7][8]
Сваки комад има и друге угравиране украсе, хералдичке медаљоне, геометријске облике и цвеће. Сличног су облика као и данашње кашике. Најдужа има око 28 центиметара. Неке имају рупу за качење, док је у потпуности откривен идентитет само једног купца. Могуће је да су и поклањане, јер је Мајндуму прављење овог алата био хоби.[5] Сличан дрвени примерак чува се у Британском музеју.[9] Историја оваквих алата ван Енглеске, а поготову ван Европе остаје веома слабо изучена.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Make a Shoehorn”. Instructables. Приступљено 1. 9. 2013.
- ^ „shoe-horn”. Dictionary. Приступљено 1. 9. 2013.
- ^ а б „Walkmaxx kašika za obuvanje”. Walkmaxx. Архивирано из оригинала 20. 07. 2013. г. Приступљено 1. 9. 2013.
- ^ „Shoehorns”. Pedag International. Архивирано из оригинала 19. 04. 2016. г. Приступљено 1. 9. 2013.
- ^ а б в Evans, Joan (1944). „Shoe-Horns and a Powder Flask by Robert Mindum”. The Burlington Magazine for Connoisseurs. 85 (500): 282—284. JSTOR 869033.
- ^ „Shoehorn”. Victoria and Albert Museum. Архивирано из оригинала 30. 05. 2015. г. Приступљено 1. 9. 2013.
- ^ Robinson, W. (2013). „SA catalogue of shoehorns made by Robert Mindum 1593-1613” (PDF). Coppergate Technology. 1 (1).
- ^ „Shoehorns by Robert Mindum (active 1593-1612)”. Costume Historian. Приступљено 1. 9. 2013.
- ^ „Shoehorn”. British Museum. Приступљено 1. 9. 2013.
