Kvas

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kvas

Kvas je ruski narodni bez ili slaboalkoholni hladni napitak, dobijen fermentacijom mešavine raži ili mlevenog ječma. Ruski kvas je jedan od najboljih bezalkoholnih napitaka. Ušao je u upotrebu pre više od hiljadu godina. Kvas je prvi put u Rusiji spomenut 989. godine kada je kijevski knez Vladimir preveo svoje podanike u hrišćanstvo. U letopisu je zabeleženo – „podeliti narodu hranu, medovinu i kvas“.

Po delovanju na organizam sličan je kefiru, kumisu (kiselo kobilje mleko), kiselom mleku i acidofilinu (vrsta jogurta). Kao i svaki proizvod mlečnokiselog vrenja, kvas reguliše delatnost želudačno-crevnog trakta. Ta lekovita svojstva se objašnjavaju sadržinom u kvasu mlečne kiseline, vitamina, slobodnih aminokiselina, raznih šećera i mikroelemenata.

Broj vitamina u kvasu naizgled nije veliki, ali njihovo redovno uzimanje osetno pozitivno utiče na organizam. Priprema kvasa po starim receptima predstavlja vrlo složenu i dugotrajnu proceduru s mnogo rada. Od namakanja zrna, klijanja i parenja do sušenja, mlevenja i pripreme slada protekne preko 70 dana. Međutim, u današnje vreme se može kupiti koncentrat kvasa od koja je jednostavno napraviti kvas.

Osobine[uredi]

Kvas sadrži mnogo vitamina B1 i E, što mu daje lekovita svojstva. Ne preporučuje se ljudima koji imaju problema sa jetrom, gastritisom i povišenim krvnim pritiskom. Sadržaj alkohola u kvasu je od 0,7 % do 2,2 %.

Načini pripremanja[uredi]

Kvas se lako priprema kako u industrijskim tako i u domaćim uslovima. Za pripremanje u domaćim uslovima su obično korišćeni kvasac i zrnevlje. Da bi mu se dale posebne nijanse ukusa, piću se često dodaju jagode, ren, menta, hmelj, kruške ili druge biljke i plodovi. U Rusiji su česti slučajevi prodaje lažnog kvasa. Ovaj kvas se po pravilu prodaje u plastičnim bocama, a sadržaj je gazirana voda, obojena i aromatizovana.

Spoljašnje veze[uredi]