Pređi na sadržaj

Квасац

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kvasac
Kvasac vrste Saccharomyces cerevisiae
Naučna klasifikacija
Domen:
Carstvo:
Grupe i podgrupe

Kvasac je jednoćelijska gljivica koja pretvara skrob u šećer, a šećer u alkohol i ugljen-dioksid. Koristi se za alkoholno varenje i dizanje testa.[1] Prvi kvasac nastao je pre više stotina miliona godina i trenutno je prepoznato najmanje 1.500 vrsta.[2][3][4] Procenjuje se da oni čine 1% svih opisanih vrsta gljiva.[5]

Na ćelijama se uočavaju ispupčenja koja rastu i nakon nekog vremena se odvoje. Kada se odvoje nastave da žive samostalno. Najčešće se razmnožavaju pupljenjem ali neki se razmnožavaju i sporama.

Kvasci nemaju posebne organele za kretanje. Kiseonik upijaju celim telom. Uz pomoć kiseonika koji udišu i šećera kojim se hrane dolaze do energije. Kvasci mogu da stvore energiju I bez kiseonika, tada izbacuju ugljen-dioksid I alkohol. Ovaj proces se naziva fermentacija ili alkoholno vrenje.[6]

Ljudi koriste ovu sposobnost kvasca da pretvaraju šećer u alkohol i tako od raznog voća (grožđa,šljiva,kajsija…) prave vina i druga alkoholna pića.Većina kvasca u sebi sadrži kompleks vitamina B.

Kvasci žive u zemljištu ali vole i podloge bogate šećerima, kao što su plodovi I cvetovi sa cvetnim sokovima. Oni mogu i da izazovi kvarenje hrane. Za nas je posebno važna kandida.

Kandida inače normalno živi u crevima čoveka, ustima, ženskim polnim organima i u manjoj meri na površini kože. Previše kandide u crevima izaziva grčeve, nadimanje I proliv.[6]

Galerija

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Mala školska enciklopedija. ISBN 978-86-331-2950-3. str. 132.
  2. ^ Molecular Mechanisms in Yeast Carbon Metabolism. The second completely sequenced yeast genome came 6 years later from the fission yeast Schizosaccharomyces pombe, which diverged from S. cerevisiae probably more than 300 million years ago.
  3. ^ Kurtzman CP, Fell JW (2006). „Yeast Systematics and Phylogeny—Implications of Molecular Identification Methods for Studies in Ecology”. Biodiversity and Ecophysiology of Yeasts, The Yeast Handbook. Springer. 
  4. ^ Hoffman CS, Wood V, Fantes PA (oktobar 2015). „An Ancient Yeast for Young Geneticists: A Primer on the Schizosaccharomyces pombe Model System”. Genetics. 201 (2): 403—23. PMC 4596657Slobodan pristup. PMID 26447128. doi:10.1534/genetics.115.181503. 
  5. ^ Kurtzman CP, Piškur J (2006). „Taxonomy and phylogenetic diversity among the yeasts”. Ur.: Sunnerhagen P, Piskur J. Comparative Genomics: Using Fungi as Models. Topics in Current Genetics. 15. Berlin: Springer. str. 29—46. ISBN 978-3-540-31480-6. doi:10.1007/b106654. 
  6. ^ a b Dejan Bošković, Biologija, udžbenik za šesti razred osnovne škole. Izdavač BIGZ školstvo Beograd 2020. (strana 27 I 28)

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]