Kvasac
| Kvasac | |
|---|---|
| |
| Kvasac vrste Saccharomyces cerevisiae | |
| Naučna klasifikacija | |
| Domen: | |
| Carstvo: | |
| Grupe i podgrupe | |
| |
Kvasac je jednoćelijska gljivica koja pretvara skrob u šećer, a šećer u alkohol i ugljen-dioksid. Koristi se za alkoholno varenje i dizanje testa.[1] Prvi kvasac nastao je pre više stotina miliona godina i trenutno je prepoznato najmanje 1.500 vrsta.[2][3][4] Procenjuje se da oni čine 1% svih opisanih vrsta gljiva.[5]
Na ćelijama se uočavaju ispupčenja koja rastu i nakon nekog vremena se odvoje. Kada se odvoje nastave da žive samostalno. Najčešće se razmnožavaju pupljenjem ali neki se razmnožavaju i sporama.
Kvasci nemaju posebne organele za kretanje. Kiseonik upijaju celim telom. Uz pomoć kiseonika koji udišu i šećera kojim se hrane dolaze do energije. Kvasci mogu da stvore energiju I bez kiseonika, tada izbacuju ugljen-dioksid I alkohol. Ovaj proces se naziva fermentacija ili alkoholno vrenje.[6]
Ljudi koriste ovu sposobnost kvasca da pretvaraju šećer u alkohol i tako od raznog voća (grožđa,šljiva,kajsija…) prave vina i druga alkoholna pića.Većina kvasca u sebi sadrži kompleks vitamina B.
Kvasci žive u zemljištu ali vole i podloge bogate šećerima, kao što su plodovi I cvetovi sa cvetnim sokovima. Oni mogu i da izazovi kvarenje hrane. Za nas je posebno važna kandida.
Kandida inače normalno živi u crevima čoveka, ustima, ženskim polnim organima i u manjoj meri na površini kože. Previše kandide u crevima izaziva grčeve, nadimanje I proliv.[6]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Ćup „Ćupče” iz perioda XIX-XX vek. Služio je za čuvanje kvasca. Deo je zbirke grnčarija (keramika) Narodnog muzeja u Leskovcu.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Mala školska enciklopedija. ISBN 978-86-331-2950-3. стр. 132.
- ^ Molecular Mechanisms in Yeast Carbon Metabolism. The second completely sequenced yeast genome came 6 years later from the fission yeast Schizosaccharomyces pombe, which diverged from S. cerevisiae probably more than 300 million years ago.
- ^ Kurtzman CP, Fell JW (2006). „Yeast Systematics and Phylogeny—Implications of Molecular Identification Methods for Studies in Ecology”. Biodiversity and Ecophysiology of Yeasts, The Yeast Handbook. Springer.
- ^ Hoffman CS, Wood V, Fantes PA (октобар 2015). „An Ancient Yeast for Young Geneticists: A Primer on the Schizosaccharomyces pombe Model System”. Genetics. 201 (2): 403—23. PMC 4596657
. PMID 26447128. doi:10.1534/genetics.115.181503.
- ^ Kurtzman CP, Piškur J (2006). „Taxonomy and phylogenetic diversity among the yeasts”. Ур.: Sunnerhagen P, Piskur J. Comparative Genomics: Using Fungi as Models. Topics in Current Genetics. 15. Berlin: Springer. стр. 29—46. ISBN 978-3-540-31480-6. doi:10.1007/b106654.
- ^ а б Dejan Bošković, Biologija, udžbenik za šesti razred osnovne škole. Izdavač BIGZ školstvo Beograd 2020. (strana 27 I 28)
Литература[uredi | uredi izvor]
- Alexopoulos CJ, Mims CW, Blackwell M (1996). Introductory Mycology. New York, New York: Wiley. ISBN 978-0-471-52229-4.
- Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA (2008). Dictionary of the Fungi (10th изд.). Wallingford, UK: CAB International. ISBN 978-0-85199-826-8.
- Moore-Landecker E. (1996). Fundamentals of the Fungi. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-376864-0.
- Kurtzman CP; Fell JW; Boekhout T, ур. (2011). The Yeasts: A Taxonomic Study. 1 (5th изд.). Amsterdam, etc.: Elsevier. ISBN 978-0-12-384708-9.
- Priest FG, Stewart GG (2006). Handbook of Brewing (2nd изд.). CRC Press. стр. 691. ISBN 978-1-4200-1517-1.
