Kefis

Kefis (grč. Κηφισός, Κηφισσός) je u grčkoj mitologiji bio rečni bog.

Etimologija

Njegovo ime ima značenje „reka vrtova“.

Mitologija

Kefis je bio personifikacija istoimene reke, sin Ponta i Talase i otac Diogenije i Narcisa, koji se zbog toga još nazivao i Kefisije. Međutim, neki izvori navode tri rečna boga sa ovim imenom; jednog iz Fokide, drugog iz Atike i trećeg sa Argosa.

Kefis koji je bio bog reke u Fokidi i severnoj Beotiji, bio je sin Okeana i Tetije, a različiti autori su mu pripisivali različitu decu. Tako je on bio otac Eteokla, nimfi Kefisida, Lilaje, Daulide, Melene, Kastalije, Tije i Narcisa, a možda i korikijskih i kironijskih nimfi, Melije, Argiope, Kleodore, Korikije i Mideje. S obzirom na tok njegove reke, moguće je da se radi o istom bogu kao i onom u Atici, jer su njihove reke bile povezane ponornicom. U Atici su postojale dve reke sa ovim imenom; jedna koja je izvirala sa planine Parnas, a druga sa planine Kiteron. I ovaj Kefis je bio sin Okeana i Tetije. Bio je otac Diogenije, a možda i Kaligenije i Argiope. Treći bog, čije bi vode presušile u leto, zajedno sa Inahom i Asterionom je, prema Zevsovoj naredbi, bio sudija u sporu između Posejdona i Here. Naime, Posejdon je bio besan zbog podele gradova među bogovima i želeo je da Heri preotme Argolidu. Bio je uporan u tom sporu, ali je odbijao da se pojavi pred olimpskim glavešinama jer je smatrao da prema njemu gaje predrasude. Zato je Zevs pozvao rečne bogove da donesu presudu i oni su to učinili u korist Here. Posejdon je bio ljut, ali mu je bilo zabranjeno da se sveti poplavom, pa je presušio izvore svojih sudija, tako da u njima leti nije bilo vode.

Kult

Prema Pausaniji, imao je oltar zajedno sa Panom, Ahelojem i nimfama u Amfijarajevom hramu blizu Oropa.

U umetnosti

Kefis je predstavljen na jednom reljefu iz 410. p. n. e. koji se čuva u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini. O Kefisu su pisali Apolodor, Pausanija, Herodot i Ovidije u „Metamorfozama“.