Понт (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Понт

Понт (грч. Ποντους; лат. Pontus) је бог дубина унутрашњег мора - мора које је доступно људима, син богиње земље Геје.

Митологија[уреди]

Понт је, према грчкој митологији један од најстаријих богова. Његова мајка Геја га је родила сама од себе, и то пре него што је родила бога спољног мора Океана.

Када је родила Океана, Геја је са Понтом склопила брак и родила му:

Понт и Таласа су родитељи Телхина и риба.

Понтос или Понтус у грчком и латинском језику значи море, и то као назив за Црно море или земље које се налазе на јужној обали црног мора [1].

Референце[уреди]

  1. ^ Овидије је умро 18. године у Понтосу, тачније из Томе, данашње Констанце, одакле је узалудно слао „Посланице из понта“ цару Августу (од 12. године до 16. године нове ере)

Литература[уреди]

  • Војтех Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 282.