Kineska pterokarija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Kineska pterokarija
Pterocarya stenoptera sofia.jpg
Kineska pterokarija u Arboretumu Šumarskog fakulteta u Sofiji.
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Fagales
Porodica: Juglandaceae
Rod: Pterocarya
Binomna nomenklatura
Pterocarya stenoptera
C. DC

Kineska pterokarija ili uskokrila pterokarija (Pterocarya stenoptera C. DC) pripada familiji oraha (Juglandaceae). Ime roda potiče od grčkih reči, πτερον - krilo i κάρυον – orah zbog izgleda ploda krilate orašice. Ime vrste od grčkog στένωσις – suženje i πτερον zbog krila ploda koje je uže u odnosu na druge vrste pterokarija. Sinonimi su: Pterocarya chinensis Lavallee, Pterocarya esquirolii H. Léveillé, Pterocarya japonica Lavallee i Pterocarya laevigata Lavallée.

Opis vrste[uredi]

Kineska pterokarija je listopadno drvo drugog reda, visine 20-25 m, sa granama koje horizontalno rastu stvarajući krunu čija širina je približna visini, vazolikog izgleda i dosta otvorena. Prsni prečnik odraslih stabala može da dostigne preko 2 m. Korenov sistem jak sa površinskim žilama; kora grubo ispucala.

Listovi ove jednodome vrste su naizmenično raspoređeni, neparno, ređe parno perasti, slični listovima roda Carya, 15-30 cm dugi; liske ovalne, fino nazubljene. Pupoljci i mlade stabljike često pokrivene bledo braonžutim dlačicama koje su vidljive posebno u prvoj godini. Grančice su sa lestvičasto deljenom srži.

Cvasti slične cvastima oraha, muški cvetovi u pazušastim resama pri bazi izdanka. Ženski cvetovi u dugim labavim resama, sa 40 i više cvetova. Pojedinačni cvetovi zelene boje, neupadljivi; cvetni omotač iz 1–4 listića. Cveta tokom aprila-maja, u vreme listanja.

Plodovi su u skupinama od 12 do 20 krilatih orašica, dužine 15-30 cm koje tokom sazrevanja u jesen poprimaju smeđu boju. Pojedine dvokrile orašice, okruglaste, bez sjaja, sa odrvenjenim omotačem, 15-20mm dužine i do 15mm širine. Krajevi krila udaljeni međusobno 20-25mm. Plodovi sazrevaju krajem leta kada se i sakupljaju, a opadaju krajem leta – početkom jeseni.

Seme klija nadzemno. Embrion sa dobro razvijenim kotiledonima i pokrivenim korenkom.

Klijavci sa četvororežnjevitim duboko urezanim kotiledonima na dužoj dršci, oko 20 mm dugački i široki. Primarni list prost, duguljast, po obodu nazubljen. Sa daljim razvojem listovi postaju perasti.[1][2]

Areal[uredi]

Viseće skupine plodova kineske pterokarije.
Kora kineske pterokarije.
Grančica kineske pterokarije sa listovima i pupoljcima.
Krilate orašice kineske pterokarije.

Raste u Istočnoj Aziji (Kina, Koreja i Japan). Gradi šumske zajednice na planinskim padinama i obalama reka od nivoa mora do 1500 m n.v.

Bioekološke karakteristike[uredi]

Brzorastuća i heliofilna je vrsta, traži vlažna, dobro drenirana, mada podnosi i glinovita, ilovasta, peskovita i kisela zemljišta. Podnosi niske temperature, do –12 °C. Nije poznato da je napadaju neke značajnije biljne štetočine ili bolesti.[1] [2]

Primena[uredi]

Kao drvo srednje visine sa grubom korom i atrakivnim listovima, pogodna je za gradove u užim ulicama za drvorede i za različite kategorije zelenih prostora, mada površinski koren može da izdiže trotoar ili staze pa treba da se sadi na više od 3 m od njih. U Srbiju kineska pterokarija nije introdukovana, ali je ima u Bugarskoj, na primer. Drvo je vrlo dobrog kvaliteta, slično je orahu ali ne tako jako.[1][2]

Razmnožavanje[uredi]

Razmnožava se generativno. Seme nema dubok oblik embrionalne dormantnosti, ali je rekalcitrantno i mikrobiotsko. posle jednomesečne stratifikacije u perlitu isklija 56.5% semena, a 51% posle jednomesečne gole stratifikacije. Rezultati ukazuju na neinvazivan karakter ove vrste. Moguće je i razmnožavanje reznicama.[3]

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 Grbić M., Skočajić D., Obratov-Petković D., Bjedov I., Đukić M., Đunisijević-Bojović D. (2010): Presowing treatments to breaking seed dormancy of Pterocarya stenoptera C. DC as an indicator of potential invasiveness. Bulletin of the Faculty of Forestry 103: 29-40 http://glasnik.sfb.bg.ac.rs/prikazi_clanak.php?id=1217
  2. 2,0 2,1 2,2 Gilman E. F., & Dennis G. W. (1994): Pterocarya stenoptera, Chinese Wingnut. act Sheet ST-533, a series of the Environmental Horticulture Department, Florida Cooperative Extension Service, Institute of Food and Agricultural Sciences, University of Florida.
  3. ^ Grbić M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja, I. K. P. Ne&Bo i I. P. Tragovi, Beograd

Spoljašnje veze[uredi]