Korisnik:Jovan 99/pesak
Glavni likovi[uredi | uredi izvor]
Desimir Stanojević kao Vukašin Golubović[uredi | uredi izvor]
Vukašin je rođen 1955. i živeo je u Beogradu, na periferiji. Radio je u kancelariji kao papirolog. Oženio se Lolom, sa kojom ima dvoje dece (Đurđinu i Nebojšu). Nakon što nije imao para da plati stanarinu, preselio se sa svojom porodicom kod Ristane i Aranđela (njegovih roditelja). I Vukašin se kao i Aranđel posvađao sa svojim komšijom Ostojićem.
Tanja Bošković / Zlata Numanagić kao Lola Golubović[uredi | uredi izvor]
Lola je rođena 1959. i živi u Beogradu. Radila je na šalteru, a kasnije na jezičkom odeljenju. Udala se za Vukašina Golubovića sa kojim ima dvoje dece (Đurđinu i Nebojšu). Nakon što nisu imali para da plate stanarinu, ona se sa svojim mužem i decom preselila kod Ristane i Aranđela (Vukašinovih roditelja).
Velimir Bata Živojinović kao Aranđel Golubović[uredi | uredi izvor]
Aranđel je rođen 1928. i živi u Beogradu, na periferiji. Radio je kao majstor na građevini (zidar i tesar). U mladosti je sagradio kuću sa svojim ortakom Ostojićem. Kasnije su se posvađali oko podele kuće i od tad žive u zavadi. Oženjen je Ristanom (Riskom) sa kojom ima sina Vukašina (Vuleta).
Radmila Savićević kao Ristana Golubović[uredi | uredi izvor]
Riska Golubović je rođena 1926. u Beogradu i živi na periferiji Beograda sa svojim suprugom Arađelom i četvoročlanom porodicom (sinom Vukašinom, snajom Lolom i unucima Nebojšom i Đinom). Ona je ceo svoj život provela kao domaćica, pa joj i ne smeta dolazak njenog sina Vukašina Golubovića sa svojom porodicom. Ona često ulazi u sukob sa svojim komšijom Mihajlom Ostojićem, iz čega proizilaze mnoge komične situacije. Čuvena replika, po kojoj je poznata posebno među mladima je: Riska od Ristane, vriska će tek da nastane!
Dubravka Mijatović / Jugoslava Drašković kao Đurđina Đina Golubović[uredi | uredi izvor]
Đurđina je rođena 1970. i živi u Beogradu, na periferiji. Živi sa ocem Vukašinom, majkom Lolom, bratom Nebojšom, dedom Aranđelom i babom Riskom. Studirala je medicinu, ali je bila prinuđena da napusti fakultet zbog problema sa profesorom Goranom Popcem, sa kojim je kasnije bila u ljubavnoj vezi. Nakon napuštanja studija, zaposlila se kao medicinska sestra u bolnici. Život joj se naglo promenio kada se prijavila na izbor za mis Jugoslavije, na kojem je spletom neobičnih okolnosti pobedila.
Janko Milivojević kao Nebojša Neca Golubović[uredi | uredi izvor]
Neca je rođen 1985. i živi u Beogradu. Živi sa ocem Vukašinom, majkom Lolom, sestrom Đinom, dedom Aranđelom i babom Riskom. Učenik je prvog ili drugog razreda osnovne škole. Kada mu je otac Vukašin za rođendan poklonio psa, kojem je dao ime Sima, Neca je postao veoma vezan za njega i veoma teško mu je palo kada se jednog dana izgubio. Na kraju je ipak, sticajem okolnosti uspeo da pronađe svog psa.
Epizodni likovi[uredi | uredi izvor]
Danilo Lazović kao Šćepan Šćekić[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Crnoj Gori. Kasnije se seli u Švajcarsku, gde se zapošljava kao fizički radnik. Njegov rad u inostranstvu, međutim, ne traje predugo jer Šćepan doživljava nezgodu na radnom mestu kada, po sopstvenom svedočenju svom poštaru Jovanu, u otvoren šaht upada sa dve vreće cementa na leđima, ali pod najpovoljnijim uglom te završava nesposoban za fizički, ali ne i umni rad, sa sve švajcarskom penzijom u Beogradu koja mu omogućava veoma lagodan život i na čemu insistira pri svakom novom poznanstvu.
Od tada se ženio četiri puta, poslednji put sa Natalijom, koja ga trpi sve do njegovog nabrajanja ljubavnica sinovcu Lunetu, kada ga napušta. Kao večiti plejboj, ne žali novac na žene i provod, a to kulminira sponzorisanjem izbora za Mis i njegovim članstvom u žiriju. Kao i svaki Crnogorac čiji je karakter napravljen na osnovu stereotipa, Šćepan insistira na svojoj muževnosti i časti, ali neretko diplomatski izbegava direktan sukob i bilo kakav konflikt sa oponentima. Ipak, insistira na pravednosti i izbegava kriminalce, te Zazinog dečka (brata, kako ga je predstavila) Gagija moralno osuđuje zbog služenja zatvorske kazne, ali i savetuje da ide u vojsku kako bi od njega postao čovek.
Sa druge strane, valja napomenuti da se drži svojih odluka i principa. Tako pri glasanju za Mis, neće da se povinuje glasu većine koji bira Đurđinu Golubović, nego ostaje pri svom stavu da ona to ne zaslužuje i za to daje objašnjenja, a neslaganje ostalih ga veoma iritira. Po povratku sa te manifestacije pronalazi svoj sef u fotelji otvoren i prazan, za to kao jedinu blisku osobu okrivljuje spremačicu Zazu, zaboravivši pritom da joj je on dao ključeve i otkrio gde se nalazi novac. Nakon što ona dođe i kaže kako je sklonila novac, on otrči u toalet i krene da se penje na šolju misleći da je novac tamo. Tada, međutim lomi šolju koja mu seče nogu "dokosti" i završava u bolnici, gde napada Batu Šejna kojem je Natalija došla u posetu, ali i pušta gusle ostalim pacijentima.
Porodica[uredi | uredi izvor]
Osim brata iz Crne Gore kojeg nemamo prilike da vidimo, ali koji ga "svaki dan zove" da pita hoće li Lune završiti fakultet, u seriji se pojavljuje jedino njegov sinovac Milun Lune Šćekić, apsolvent Pravnog fakulteta. Iako ostaje dosledan svojoj hladnokrvnosti i stereotipima koji važe za Crnogorce, Šćepan u jednom trenutku priznaje Lunetu da im verovatno zavide jer su jaki kao porodica, kad "stric o sinovcu brine bolje nego otac o sinu", prima ga u svoju kuću kako bi što pre završio fakultet, pomaže mu da zaboravi na Đurđinu Golubović, vodi ga u provod.
Vlastimir Đuza Stojiljković kao Konte Mario Marko del Tintoreto[uredi | uredi izvor]
Rođen je kao Marinko Bidžić u Medveđi. Kasnije se seli u Italiju gde je verovatno džepario i bavio se provalama, što smo mogli da vidimo i tokom serije kada je više puta pokušao da džepari po javnom prevozu i na ulici, a sa sobom je nosio i alat za obijanje brava. Sklon prevarama i manipulacijama, uspeo je da ubedi starog grofa Tintoreta da ga usvoji neposredno pre nego što je umro i time postao grof. Dokaze o svom poreklu je kupovao po buvljacima u Italiji i koristi svaku priliku da istakne kako pripada eliti. U nekom trenutku, najverovatnije u Italiji je upoznao Malinu Vojvodić. Po povratku u Srbiju, Mario provaljuje u njenu kuću i pokušava da obnovi ljubavne odnose sa Malinom, što ona sa gnušanjem odbija jer zna sve o njemu i njegovoj prošlosti. Posle površinske rane, koju je sam sebi naneo pucanjem iz pištolja, grof završava u bolnici gde pokušava da izgradi odnos sa glavnom medicinskom sestrom Antonijom. Po izlasku iz bolnice, Mario i Antonija otpočinju vezu. Marko vešto laže kako je bogat, uticajan, da ima dvorac u Italiji, a u stvari iskorišćava Antoniju da bi mu ona ustupila stan, kao i da bi krao novac iz njene tašne i imao gde da ruča.
U međuvremenu, mafijaš Ozren Soldatović sumnja kako iza napada na njega stoji italijanska mafija, čiji je član navodno i grof Tintoreto. Da bi sklopio mir sa njima, Ozren poziva Maria na ručak i daje mu pun kofer novca pod uslovom da grof napusti zemlju i nikada se ne vrati. Mario uzima novac kojim vraća dug hotelu u kome je boravio i platio račune u Malininom butiku. Prosi Antoniju i izvodi nju i njenu porodicu u nov Malinin restoran. Smišlja izgovore kako mora hitno da telefonira sa poslovnim partnerima iz Rima, a u stvari odlazi u kockarnicu gde gubi sav novac, pa čak i bundu koju je pre toga poklonio Antoniji i beži na sporedni izlaz.
Na kraju završava na “Ranču prokletih“ kao novi Canin ljubavnik, gde totalno izbacuje italijanski jezik i titulu i predstavlja se kao Marinko, muzički umetnik. Pred doček nove godine, odlazi da nabavi ulaznice za njega i Canu, kada naleće na Šćepana Šćekića i krade njegov novčanik pun deviza. Rešen da se nikada više ne vrati Cani, odlazi u hotel, ali u hodniku slučajno sreće Antoniju i brzo se krije u ženskom toaletu. Nakon Antonije, u toalet ulazi i Šćepanova nova supruga Zaza i vrišti. Šćepan juri Marinka kroz hotel i sustiže ga u kuhinji, gde je rešen da ga prebije zbog ukradenog novčanika. Razdvaja ih Čarli i koristeći svoju magiju, vraća Šćepanu novčanik u džep. Marinka je takođe zapazio i Ozren, ubeđen da mu je italijanska mafija postavila bombu u tortu. Primorava Marinka da uzme tortu i odnese je. Ponovo bez novca, Marinko se vraća Cani, ali ovog puta s tortom.
Dušan Golumbovski kao Ozren Soldatović[uredi | uredi izvor]
Raniji život[uredi | uredi izvor]
Ozren Soldatović je rođen oko 1945. godine u Smederevu, a kada je imao svega dve godine majka ga je ostavila. Ubrzo zatim je otišao da živi sa maćehom Jovankom u Čačku, gde je živeo do osamnaeste godine, kada ga je maćeha izbacila iz kuće, uz obrazloženje da je bio veoma problematičan. Sa sličnim prijateljima ubrzo je otišao u Italiju, gde je postao značajna figura u svetu mafije.
Kupuje vilu u Beogradu, u koju se ubrzo i useljava, zajedno sa ženom Ozrenkom, sa kojom se kasnije stalno svađa, jer je ona opravdano sumnjala da je on vara i da planira da je ubije; kako bi nasledio ogromno bogatstvo koje se vodi na njeno ime. Okružuje ga obezbeđenje koje može pružiti snažan otpor i samoj policiji. Njihov šef (koji je pred kraj serije smenjen) nosi nadimak Roki, i u stanju je da uradi sve što mu se naredi pa je jednom prilikom podmetnuo bombu poslovnoj ženi Malini Vojvodić. Ubrzo, Soldatović dovodi u svoju vilu i samu maćehu, iako ga je ona izbacila iz kuće kad je bio mlad. Iako joj je bio pružen izuzetan komfor, stara žena je svesno ostala pri svom stavu da je njen sin „običan mangup koji je ojadio narod“.
Inicijalni razlog njegovog dolaska u Beograd, bio je činjenica da mu je lokalna estradna zvezda Katarina, zvana Keti pobegla u jugoslovensku prestonicu bez njegovog znanja. Kada su reketaši bacili kašikaru na klub gde je ona pevala, Soldatović je kupio lokal i otvorio sopstveni. Ubrzo je kupio i lokal gde je otvorena kockarnica. Kroz nekoliko meseci, Soldatović praktično postaje vlasnik pola Beograda - prodavnica automobila, butika, tržnih centara, salona, banke... Međutim, ubrzo dobija strah od konkurencije, pa pokušava da ubije Malinu Vojvodić, bivšu pevačicu koja se vratila iz Italije i redom kupila više lokala, koje je on planirao da kupi. Posumnjao je da iza nje stoji konkurentska mafijaška grupa, koja je u nekoliko navrata pokušala da ga ubije, šaljući mu bombe (od kojih je jedna ekplodirala i napravila mu veliku materijalnu štetu). Bio glavni sponzor Izbora za Mis Jugoslavije 1995. godine i bezuspešno je pokušao je da „izgura“ Keti, koja se prijavila. Ubrzo se ispostavilo da još uvek ima velikih problema sa drugim mafijašima, jer je i dalje masovno dobijao telefonske pretnje, a sumnjao je da su pokušali da ga otruju mišomorom, da je čak napisao i testament. Na kraju serije se povukao iz posla, dajući veliki novac Golubovićima, Šćepanu Šćekiću i drugima za koje je verovao da stoje iza pretnji, pokušavši da uvede miran i bezbrižan život u svoj dom. Ali, pretnje su nastavile da stižu.
Srećni ljudi: Novogodišnji specijal[uredi | uredi izvor]
Ozren Soldatović za doček nove 1997. godine sa suprugom Ozrenkom odlazi u restoran sa obezbeđenjem, na pejdžeru mu stiže poruka „Daće Bog da crkneš“. Zatim u šaljivoj pošti mu piše da provede noć kao da mu je poslednja i zbog toga ga uhvati panika da će ga ubiti, a na novogodišnjoj lutriji dobija tortu sa specijalnim iznenađenjem unutra za koje misli da je bomba i zbog toga ju je poklonio Marinku Bidžiću koji se predstavlja kao Konte Mario Marko del Tintoreto (jer je živeo i radio u Italiji).
Posle serije Srećni ljudi[uredi | uredi izvor]
Broj ljudi u njegovom okruženju se smanjio. Bolesna maćeha mu je ubrzo umrla, a on se sa 60 godina razveo od supruge. U međuvremenu je dobio novog mladog pomoćnika, Gustava Stojanovića zvanog Alamunja, koji umesto sada već starog mafijaša obavlja „prljave“ poslove.
Bela lađa[uredi | uredi izvor][uredi | uredi izvor]
Soldatović je znatno ostareo, a njegovom lošem izgledu i zdravlju doprinosi nezdrav način života koji vodi. Ipak, primećuje se da se sa moralnog aspekta značajno popravio, iako još uvek ima veze sa mafijom, podsvesno se sprema i za neka bolja dela spram društva, mada i dalje ima maniju gonjenja. Njegova izvršna snaga je mafijaš Gustav Stojanović, zvani Alamunja, koga je Ozren pronašao kao uličnog kriminalca i pokušao od njega da napravi značajnu figuru u svetu mafije, u čemu nije mnogo uspeo, s obzirom na Alamunjino ponašanje. Bio je glavni finansijer Stranke zdravog razuma, čiji je predsednik bio Srećko Šojić. Pošto mu dugo nije vraćena ogromna suma novca koja je potrošena u predizbornoj kampanji stranke za parlamentarne izbore, Soldatović je dao mogućnost Šojiću da zastupa i brani njegove interese na političkoj sceni države, a on bi mu za uzvrat oprostio dug. Kako mandatar i aktuelni premijer Majstorović nije uspeo da formira vladu, raspisali su se novi parlamentarni izbori, a Soldatović je odlučio da se više politički angažuje i uđe u skupštinu, bilo sa Šojićem, Hadžizdravkovićem ili Pantićem. Blagoje Pantić je uspeo da ga nagovori da finansira izbornu kampanju stranke Pošteni građani, čiji je predsednik Dimitrije Pantić, Blagojev otac. Takođe je poslednji put upozorio Šojića na ponašanje tokom kampanje i zapretio da će ga ukloniti sa političke scene i ubiti ukoliko ga ne sluša i ne zastupa njegove interese kao što je dogovoreno. Ipak, od Šojića nije bilo mnogo koristi, pa se okrenuo Hadžizdravkoviću, predsedniku Stranke demokratske renesanse; koji ga je nedugo zatim optužio da je partija doživela raskol zbog njegovog novca. Na kraju serije je jedan od tajkuna koji su, u kabini „Bele lađe“, formirali vladu.
Zoran Rankić kao Žarko Popara[uredi | uredi izvor]
Lik Žarka Popare uveden je u 7. epizodi televizijske serije Srećni ljudi. Po prvi put se pojavio u sceni u kojoj su pored Rankića igrali Mihailo Janketić u ulozi Paligorića i Tanja Bošković kao Lola Golubović. Iako je po Pavićevom scenariju zamišljen kao nadobudni lik i lopina, prototip rukovodećeg kadra tog vremena, Rankić je kasnije govorio da je Poparu uobličio svojim improvizacijama. Otuda je proistekla i replika Gospođice gospođo kojom je oslovljavao Lolu Golubović u daljem toku serije. Shodno tome da je rukovodilac javnog preduzeća, Poparin lik zloupotrebljava položaj, samovoljno raspolažući sredstvima, dok suparnicima preti Lisičjim potokom. U 22. epizodi prikazana je Poparina porodica koju čine supruga Božidarka (Ljiljana Miška Janković), čiji se lik već pojavio u jednoj od prethodnih epizoda, odnosno sin jedinac. (Alek Rodić, u nekim kasnijim epizodama igrao je stražara u zatvoru.) Popara se kroz seriju susreće sa gotovo svim najvažnijim likovima, uključujući i Ozrena Soldatovića (Dušan Golumbovski) od kog uzima mito da bi namestio rezultat izbora za Mis. Poslednje pojavljivanje lika bilo je u nekoliko epizoda pred kraj serije, posle čega njegova sekretarica Beba (Gordana Bjelica) otkriva da je uhapšen.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Srećni ljudi na sajtu IMDb (jezik: engleski)