Бела лађа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бела лађа
Dsc 0201.jpg
Бела лађа
Жанр комедија
Формат Телевизијска серија
Аутор Синиша Павић
Издавач Радио-телевизија Србије
Кошутњак филм
Сценарио Синиша Павић
Режија Михаило Вукобратовић
Иван Стефановић
Улоге Бранимир Брстина
(2012)
Милан Лане Гутовић
(2006-2011)
Предраг Смиљковић
Петар Краљ
(2006-2011)
Љиљана Драгутиновић
Ненад Јездић
Мина Лазаревић
Миленко Заблаћански
(2006-2008)
Дубравка Мијатовић
(2006-2010)
Завршна тема „Плови бела лађа” Милан Лане Гутовић
Композитор Војислав Војкан Борисављевић
Земља  Србија
Локација Београд
Језик српски
Број сезона 6
Број епизода 90
Време трајања 50 минута
Продукција
Продуцент Зоран Јанковић
Монтажер Љиљана Лана Вукобратовић
Тихомир Дукић
Сценографија Зорица Чобановић
Кинематографија Милош Спасојевић
Зоран Петровић
Продукција Радио-телевизија Србије
Кошутњак филм
Дистрибуција Радио-телевизија Србије
Емитовање
Емитер RTS logo.svg РТС 1
Формат слике 4:3 (прве две сезоне)
16:9
Прво
приказано на

RTS logo.svg РТС 1
Премијерно
приказивање

17. децембар 2006. — 1. април 2012.
Статус Завршено емитовање
Сродно
приказивање

Тесна кожа
Серије Синише Павића
Веб-сајт продукције
Профил на IMDb-ју

„Бела лађа“ је српска телевизијска серија, коју је РТС почео да емитује 17. децембра 2006. године[1], а чије емитовање је после 6 серијала окончано јубиларном деведесетом епизодом 1. априла 2012.[2]

Серија је у производњи Радио-телевизије Србије и извршној продукцији Кошутњак филма, по сценарију Синише Павића, а серију је режирао Михаило Вукобратовић. Од свих серија овог сценаристе са сличним садржајем, продукција „Беле лађе“ је узела највише времена, пуних 6 година (2006—2012), што је просечно за око половину дуже од свих сродних пројеката, који су снимани и премијерно приказивани највише 4 године („Бољи живот“ 1987—1991, „Срећни људи“ 1993—1996, „Породично благо“ 1998—2002. и „Стижу долари“ 2004—2006).

Ликови[уреди]

„Бела лађа“ је индиректни наставак филмског серијала Тесна кожа. Улогу Димитрија Пантића, уместо Николе Симића, који ју је тумачио у „Тесној кожи“, играо је Петар Краљ. У улози Пантићевог највећег противника Срећка Шојића, нашао се, као и у филмском серијалу, Милан Лане Гутовић. За разлику од „Тесне коже“ у „Белој лађи“, главни актер није Пантић, већ Шојић. Он је бизнисмен и председник Странке здравог разума, коју финансира, Шојићев рођак по баби, Тихомир Стојковић „Тика Шпиц“ (Предраг Смиљковић). Његов заменик у странци је Пањковић (Драган Вујић), а његов вечити противник је Хаџи-Здравковић (Предраг Ејдус), председник странке „Демократска ренесанса“. Улази и у сумњиве послове са мафијом, мафијашким босом Озреном Солдатовићем (Душан Голумбовски), и његовом десном руком Аламуњом (Дејан Луткић). Породицу Пантић чине поред Димитрија, жена Персида (Љиљана Драгутиновић), синови Маринко (Миленко Заблаћански) и Блашко (Ненад Јездић), и кћерка Мирјана (Мирјана Мина Лазаревић). Маринко је разведен, док је Мира пред ивицом развода јер се преселила да живи код Пантића; Маринко из брака има два сина, Филипа (Милош Биковић) и Мићу, а Мира са мужем Богојем има сина Кићу.

Повучени и касније придодати ликови[уреди]

У овој постави дошло је до озбиљних измена током саме серије. За време снимања другог циклуса, трагично је погинуо глумац Миленко Заблаћански,[3] па је његов лик Павић преселио у Беч. Готово истовремено, због повлачења Светлане Бојковић, из серије је повучен лик Јасмине Пантелић. Неколико споредних ликова искључено је из радње пре петог циклуса (Драган Јовановић и Дубравка Мијатовић су се повукли из серије — интересантно је да су то исто урадили и током продукције „Срећних људи“).

Ипак, најозбиљније промене су се догодиле пред снимање шестог циклуса, када су морале да буду уклоњене обе главне улоге. Наиме, 10. новембра 2011. године, преминуо је Петар Краљ.[4] Због великог значаја, његов лик је и даље уз велика ограничења био присутан у серији (без дијалога и приказивања лица), али је потом пресељен у болницу. Одмах потом, серију је напустио и Милан Лане Гутовић, због наводног ниског хонорара.[5] Његов лик је сценариста послао у затвор, а у серији су у последњем циклусу као главне личности фигурирали два друга лика- до тада сасвим споредна улога- Јанаћије Јањић (Милан Васић) и нови лик- Шојићев кум Баћко Бојић (Бранимир Брстина).[6] У шестом циклусу се нису појавили ни глумци из до тада стандардне поставе: Милош Биковић (Филип Пантић) и Дејан Луткић (Аламуња).

Глумац Лик
1 2 3 4 5 6
Милан Лане Гутовић Срећко Шојић Главни
Бранимир Брстина Баћко Бојић Главни
Петар Краљ Димитрије Пантић Главни
Милан Васић Јанаћко Јањић Епизодни Главни
Љиљана Драгутиновић Персида Пантић Главни
Мина Лазаревић Мирослава Мирковић Главни
Ненад Јездић Благоје Пантић Главни
Миленко Заблаћански Маринко Пантић Главни
Дубравка Мијатовић Слађана Савић Главни
Предраг Ејдус Лазар Хаџиздравковић Епизодни Главни
Предраг Смиљковић Тихомир Стојковић Главни

Ликови из ранијих Павићевих серија и филмова[уреди]

Синопсис радње по циклусима[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис серије!

Први циклус (2006—2007)

Пантићеву амнезију, после ударца у главу који је овај добио, Шојић користи зарад сопствене политичке кампање. Ближе се парламентарни избори, а Шојићева „Странка здравог разума“ је, према већини истраживања јавног мњења, испод, мада близу цензуса. Њихов главни опонент је идеолошки дијаметрално супротна, „Странка демократске ренесансе“, која ипак стоји нешто боље у предизборним истраживањима. Цео циклус протиче у предизборној кампањи, а за Шојића убрзо почиње да ради целокупна Пантићева породица, чији сваки члан гледа сопствене интересе (нпр. Блашко Пантић покушава да направи бесплатну рекламу за фабрику туњевине, у којој ради његов кум, током живог укључивања у политички дуел на телевизији). Несрећним сплетом околности, Пантић завршава у затвору, а Шојић га убеђује да ту отпочне штрајк глађу. Ипак, дан пред изборе, бива пуштен на слободу. Истовремено, Шојићев главни финансијер, Озрен Солдатовић, инсистира на томе да овај мора да представља његове интересе у новој влади, како би му опростио велики дуг. На крају циклуса, у скупштину успевају да уђу обе странке, али Пантић, другопласирани на Шојићевој листи, током конститутивне седнице почиње да се присећа пређашњих лоших односа са својим шефом, па га полива водом док је стајао на говорници, а потом напушта његов посланички клуб (самим тим и странку).

Други циклус (2007—2008)

Постаје очигледно да ће мандатар и актуелни премијер, Мајсторовић, владу морати да формира или са Демократском ренесансом или са Странком здравог разума. Најпре позива лидера Демократске ренесансе, Хаџи-Здравковића на преговоре, али га овај превише уцењује, па се окреће Шојићу. Згрожен његовим понашањем, мандатар одлучује да добро промисли са ким ће формирати нови кабинет, тако да то остаје неизвесност све до неколико минута пре истека рока (према Павићевом признању, то је била алузија на формирање друге Владе Војислава Коштунице, која је изгласана свега пола сата пре истека законског рока). Када се Мајсторовић најзад појављује у скупштини са намером да изложи експозе, испоставља се да је због ометања других посланика рок истекао, па се расписују нови избори.

Трећи циклус (2009)

Шојићу- захваљујући предвиђању бабе-Роске- постаје јасно да му је за учешће у власти потребна подршка страних амбасадора, па преко свог батлера Ћирка и његове веренице успева да ступи у везу са дипломатским представником мале, али утицајне земље (њено име се не наводи). Иако је амбасадор рањен у лову, Шојићевом грешком, њихови односи нису покварени (Шојић тврди да је амбасадор рањен током покушаја атентата на њега самог). Медији објављују њихову заједничку фотографију, а Озрен Солдатовић- који и даље манипулише многим Шојићевим потезима- жели да упозна амбасадора.

Истовремено, у Странци демократске ренесансе долази до унутрашњих трвења, Хаџи Здравковић бива избачен, а његов заменик, доктор Маричић преузима примат. Иза ове странке убрзо стаје Солдатовићева „десна рука“- познат под надимком Аламуња, који жели да се осамостали од свог шефа.

У политику све више улази и Димитрије Пантић са пензионерима, који убрзо планира заједничку акцију са Хаџи Здравковићем, од чега одустаје, чим сазна да је овај пријатељ са амбасадором земље са правом вета у Уједињеним нацијама, а која је учествовала у НАТО бомбардовању.

Четврти циклус (2010)

Односи између Шојића и амбасадора су начисто нарушени после одређених медијских инсинуација, које су нарушиле углед државе, коју дотични представља. Штавише, на банкету поводом рођендана амбасадорове жене, Шојић пампуром од шампањца грешком погађа амбасадора у главу. Уместо оца који све више губи контролу, његову странку почиње да предводи Блашко Пантић, који убрзо склапа савез са Озреном Солдатовићем. У последњој епизоди, Шпиц одводи Шојића код његове бивше љубавнице, са којом је овај још раније (наводно) добио дете. Баш у том тренутку, кућа се урушава због клизишта.

Пети циклус (2011)

Серијал отпочиње на истом месту где се претходни завршио. Сви, изузев Шојића, беже са „места злочина“. Он најпре симулира своју смрт, а потом- по указаној помоћи- покушава да изигра истражног судију (Риса)- за кога се испоставља да се сећа одређених ранијих Шојићевих прекршаја. Шпиц са својим помоћницима краде џип из Шојићеве гараже, свега неколико минута пошто су Солдатовићеви људи подметнули бомбу у њега (како би га опоменули да врати дугове). Џип одлеће у ваздух на Шпицовој пумпи, не повредивши никога. Изненађење настаје када систематични судија Рис сазнаје да џип, који је Шпиц хтео да прода, није у његовом, већ у Шојићевом власништву.

Шојић за то време окупља своје локалне шефове странке- Јанаћија „Јанаћка“ Јањића, као најуспешнијег, и извесног Јефту Пикилића, као најнеуспешнијег- јер су људи у његовом региону слабо гласали за Шојићеву странку, због чињенице да је сам Шојић одатле, те да немају позитивно мишљење о њему. Шојић се одлучује за маркетиншки трик- измишља да на својој ливади у том крају одлучује да гради комбинат, у који инвестирају он лично, Швеђани и Турци. Док се шири прича о изградњи комбината, Пикилић најављује да ће лично узети за себе део новца (што препоручује и Јанаћку), али и председник општине најављује своје учешће, како би се медијски експонирао пре избора.

Истовремено, Мира Пантић, у сарадњи са секретарицом премијера Мајсторовића, Мелисом, успева да поткупи Хаџи-Здравковића, који се већ вратио у странку, али тек сада успева да избаци доктора Маричића из ње. Иза ње сада стаје Аламуња. Солдатовић сада подржава само Блашка Пантића и његову странку, а најављено избацивање целе породице из стана на Бановом Брду (због неотплаћеног кредита), он планира да искористи као медијску представу, јер је до избора остало свега неколико дана.

Шести циклус (2012)

Изненадно хапшење Шојића неколико дана пре избора, на чело странке доводи његовог кума, Баћка Бојића, који је у претходном периоду био у иностранству. На место другог човека се фактички пробија Јанаћко. Сви политички актери, од премијера Мајсторовића, до Блашка и Мире Пантић постају подозриви и веома амбициозни. Баћко Бојић користи хапшење свог кума и изградњу комбината на „Магарећим ливадама“ за сопствене политичке амбиције. Схватајући да странка финансијски лоше стоји, покушава да пронађе где је Шојић сакрио новац у својој кући, што је раније више пута спомињано, али је било и питање да ли дотична свота постоји. На крају новац проналази Ћирко, који заједно са Јанаћком и Пањковићем оснива сопствену страначку фракцију, насупрот другој у којој остају Баћко, Шпиц и Пикилић. На изборима, Мајсторовићева странка осваја 17 %, што сам премијер сматра великим успехом. Све мање странке- „Ренесанса“, „Здрав разум“ и „Поштени грађани- Димитрије Пантић“ једва прелазе цензус. Као најстарији посланик, баба Роска председава новим сазивом скупштине, а помаже јој Мира Пантић, као најмлађа. У финалној сцени серије, приказује се свадба Петричевића са Мициком. На броду „Бела лађа“ се окупљају сви политичари, мафија и амбасадори. Док брод плови низ реку без кормилара, у замраченој просторији они састављају владу. У финалном дијалогу, Крља пита лучке раднике када ће се брод вратити, јер мора да пита Шпица од чега ће да купи храну за крокодиле. Један радник му одговара да како он сам не може да прехрани ни рођену децу. Уместо замрачења екрана, за време шпице се приказује пловидба беле лађе, а уместо песме „Плови бела лађо“, чује се Штраусов валцер „На лепом плавом Дунаву“.

Продукција и емитовање[уреди]

Први циклус, од 24 епизоде, се приказивао на РТС 1, недељом од 20 часова. Емитовао се пет и по месеци, све до недеље 27. маја 2007, када је приказана и последња епизода.[7]

Од 1. јануара 2008. поново је приказивана реприза првог циклуса, сваког радног дана на РТС1 од 20 часова. У припреми је тада био и други циклус серије.[8].

У недељу 24. јануара 2009. почела је трећа сезона телевизијске серије „Бела лађа“, која је инспирисана политичким животом Срећка Шојића. Било је ово први пут да су у продукцији коришћене и камере високе дефиниције. Емитовање четвртог циклуса је најављено за јесен исте године.

Након смрти глумца Миленка Заблаћанског, снимање трећег циклуса је одложено, јер је Синиша Павић, према сопственом признању, морао да измени сценарио у деловима где се појављује Маринко Пантић. То је једини разлог због кога је Маринко у трећем серијалу „пресељен“ у Беч, где ради у Градској чистоћи, па његов лик породица Пантић контактира само једанпут.

Од 1. октобра 2009. године РТС поново репризира „Белу лађу“ сваког радног дана од 20 часова на Првом каналу као увод у емитовање нових епизода које су почеле 17. јануара 2010. године.

Пета сезона је почела са премијерним приказивањем 27. фебруара 2011. године.[9]

Крајем јануара 2012. године почело је премијерно приказивање епизода 6. сезоне.[10] Последња епизода је емитована 1. априла 2012. године.

Серија је више пута репризирана, некада у целости (до оног циклуса који би у том тренутку био последњи), а некада по појединачним циклусима (крајем 2011. године репризиран је само пети циклус).

Сезоне[уреди]

Сезона Број епизода
90
Премијерно емитовање
Почетак емитовања Завршетак емитовања
1 24
(1 — 24)
17. децембар 2006. 27. мај 2007.
2 14
(25 — 38)
24. фебруар 2008. 1. јун 2008.
3 14
(39 — 52)
25. јануар 2009. 26. април 2009.
4 16
(53 — 68)
17. јануар 2010. 2. мај 2010.
5 12
(69 — 80)
27. фебруар 2011. 15. мај 2011.
6 10
(81 — 90)
29. јануар 2012. 1. април 2012.

Екипа[уреди]

Аутори и екипа који су реализовали серију „Бела лађа“:

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Циклус
Милан Лане Гутовић Срећко Шојић првих пет циклуса
Бранимир Брстина Баћко Бојић шести циклус
Петар Краљ Димитрије Мита Пантић првих пет циклуса
Милан Васић Јанаћко Јањић од четвртог циклуса
Предраг Смиљковић Тихомир Стојковић „Тика Шпиц“ сви циклуси
Љиљана Драгутиновић Персида Пантић сви циклуси
Ненад Јездић Блашко Пантић сви циклуси
Миленко Заблаћански Маринко Пантић први и други циклус
Мирјана Мина Лазаревић Мирослава Мирковић (Пантићева ћерка) сви циклуси
Милош Биковић Филип Пантић првих пет циклуса
Мира Бањац Розалија Михајловић (баба Роска) сви циклуси
Миша Јанкетић премијер Мајсторовић од другог циклуса
Милица Милша Мелиса (секретарица премијера Мајсторовића) од другог циклуса
Небојша Илић Мирослав Станковић (Блашков кум) сви циклуси
Наташа Марковић Весна, Мирослављева жена прва три циклуса
Дубравка Мијатовић Слађана Савић до четвртог циклуса
Светлана Бојковић Јасмина Пантелић (Слађанина тетка) први и други циклус
Александар Срећковић „Кубура“ Богоје (Мирин муж) сви циклуси
Александар Дунић Милорад Ћирко Ћирковић сви циклуси
Драган Вујић Здравко Пањковић сви циклуси
Предраг Ејдус Лазар (Милентије) Хаџи-Здравковић сви циклуси
Властимир Ђуза Стојиљковић Гаврило Гавра Петричевић, власник банке сви циклуси
Дејан Луткић Аламуња (Густав Стојановић) првих пет циклуса
Душан Голумбовски Озрен Солдатовић сви циклуси
Радмила Томовић Констанца Станковић први циклус
Бранка Митић госпођа Маца (Мирослављева тетка) први циклус
Драган Јовановић др Душан Маричић, лекар прва четири циклуса
Милан Томић Станимир Стојковић први, четврти и пети циклус
Зоран Карајић Пантићев доктор први циклус
Радојко Јоксић Сретеновић први и други циклус
Зоран Бабић Крља сви циклуси
Богдан Кузмановић Роки први циклус
Михаило Лаптошевић телохранитељ Озрена Солдатовића први циклус
Зоран Ранкић судија Ракочевић први циклус
Гојко Балетић адвокат Радован Шљивић прва четири циклуса
Иван Босиљчић истражни судија први циклус
Милан Милосављевић Прикић сви циклуси
Предраг Милетић комшија први циклус
Бранко Цвејић Симоновић први циклус
Јелена Чворовић Танкосава Тасић први, други, четврти и пети циклус
Раде Марјановић Грујица Грујовић први, пети и шести циклус
Добрила Илић Грујичина тетка први циклус
Анђелка Ристић службеница у банци
Валентина Чершков Наталија Вуковић први циклус
Бора Ненић стражар први циклус
Тања Дивнић Гаврилова секретарица
Миле Станковић Калоперовић први и други циклус
Ненад Ненадовић амбасадор Емерих трећи, четврти и шести циклус
Тања Николић амбасадорова жена четврти циклус
Славиша Чуровић аташе Ентони Баримур трећи, четврти и шести циклус
Ева Рас мајка Танкосаве Тасић четврти циклус
Матија Анђелковић пијаниста у амбасади четврти циклус
Милена Васић Ражнатовић Леонтина Матић „Мицика“ од четвртог циклуса
Миленко Павлов Јефта Пикиљић пети и шести циклус
Божидар Стошић судија Старчевић пети циклус
Томо Курузовић Тома Тимотијевић трећи, четврти и шести циклус
Милан Антонић Свирчевић пети и шести циклус
Зоран Ћосић Звонимир Шулејић пети и шести циклус
Славица Крсмановић Живадинка од првог до четвртог циклуса
Драгица Ристановић Ангелина, кућна помоћница после Живадинке пети и шести циклус
Јасмина Стоиљковић поручник Томашевић други и шести циклус
Јелена Јовичић Данијела трећи циклус
Драган Мићаловић Средоје пети и шести циклус
Зинаида Дедакин Хаџи-Здравковићева супруга други, четврти, пети и шести циклус
Ђорђе Бранковић Шеф обезбеђења

Промена имена ликова и улога кроз серију[уреди]

  • Занимљиво је да су се Пантићеви синови у Тесној кожи звали Бранко (старији) и Александар (млађи). Међутим, у овој серији се зову Маринко и Благоје. Остали чланови породице су задржали своја имена као у филму.
  • У раним епизодама серије Хаџи-Здравковић се звао Лазар. У каснијим епизодама његово име је промењено у Милентије, док се у једној епизоди звао и Миодраг.
  • У петом циклусу поменуто је да је право име нове кућне помоћнице Анђелина, иако је Шојић наставио да је зове Живадинка. У шестом циклусу Баћко Бојић је зове Маријана.
  • Мандатарова секретарица (Милица Милша) се прво звала Мелиза, а касније Мелиса.
  • Глумица Теодора Живановић је тумачила новинарку у три епизоде у серији. У првој се звала Маја Станковић, затим Леонида Паликућа и на крају Костанца (презиме није поменуто).
  • Ива Штрљић је глумила стриптизету која се прво звала Тијана, а касније Сузана.
  • Драго Чумић је у другом циклусу тумачио полицијског инспектора, а од трећег циклуса професора ликовног у пензији Северина Кукића (који се у „Бољем животу“ појавио као професор Јанковић, звани Мравојед).
  • Милан Антонић који је тумачио Свирчевића од петог циклуса, у четвртом циклусу у једној епизоди је тумачио ауто-механичара који је ишао са Богојем да купе ауто.
  • Михаило Лаптошевић је у првом циклусу тумачио телохранитеља Озрена Солдатовића, а у четвртом циклусу секретара у амбасади.
  • У претходним циклусима, амбасадор се звао Емери а аташе Баримур, док у претпоследњој епизоди десетог циклуса, амбасадор ословљава аташеа са Емери. Амбасадорово име у тој епизоди није поменуто.
  • У шестом циклусу, у склопу емисије Под рефлектором, гост је био Сретеновић из Демократске ренесансе, али је у емисији ословљен као Јанковић.

Занимљивости[уреди]

  • Радни назив серије био је „Странка здравог разума“.[11]
  • Иако је сценариста најавио крај серије, у одјавној шпици последње епизоде није се појавио уобичајени натпис „крај серије“ већ само „крај деведесете епизоде“, што је, по многима, оставило отвореним могућност наставка серијала. Аутор је најпре изјавио да је серију немогуће наставити са озбиљно окрњеном екипом, захваливши Бранимиру Брстини што је пристао да у последњем циклусу одигра главну улогу[12]. Касније је, пак, истакао како је радња исцрпљена и заокружена, те да осећа велико олакшање што је серија уопште приведена крају[13].
  • Истовремено са продукцијом последњег циклуса „Беле лађе“, продукцијска кућа „Гама“ је отпочела снимање филма „Тесна кожа 5“, без званичног Павићевог одобрења. Између аутора и продукцијске куће, повео се судски спор око ауторских права, који је Павић добио[14]. Ипак, уз одређене потешкоће и номиналне измене, продукција „Тесне коже 5“ (под радним називом „Бесна кожа“) је настављена. Премијера филма је најављена за 2013. годину, те се очекује да ће извесне измене у радњи које је донела „Бела лађа“ бити анулиране, чиме ће доћи до појединих анахронизама.
  • При гостовању у Пожаревцу, глумац Александар Дунић је изјавио да постоји могућност наставка снимања „Беле лађе“ јер су се створили финансијски услови за снимање. По његовој изјави, Милан Гутовић је вољан да се врати у серију, а интресовање да поново угра улогу Димитрија Пантића показао је и Никола Симић. По његовим наводима, чека се „коначна реч“ идејног творца серијала Синише Павића.[15]

Новогодишњи специјал[уреди]

Тако је говорио Шојић је дводелни новогодишњи специјал премијерно емитован 1. и 2. јануара 2013. Програм се састоји од сцена из серије Бела лађа, када је Срећко Шојић држао говоре на различитим скуповима и састанцима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Датум емитовања прве епизоде, Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ РТС :: „Бела лађа“ бацила сидро, Приступљено 5. 4. 2013.
  3. ^ Umro Milenko Zablaćanski — Press, Приступљено 5. 4. 2013.
  4. ^ „Преминуо Петар Краљ”. novosti.rs. Приступљено 2. 10. 2013. 
  5. ^ Blic Online | Gutović do sada zarađivao 2.000 evra po epizodi „Bele lađe“, Приступљено 5. 4. 2013.
  6. ^ Blic Online | Branimir Brstina umesto Milana Gutovića, Приступљено 5. 4. 2013.
  7. ^ Бела лађа, Кошутњак филм
  8. ^ Серија: Бела лађа, РТС
  9. ^ Бела лађа 5, РТС.
  10. ^ Најава 6. сезоне, РТС
  11. ^ „Од децембра нова Павићева серија на РТС”. mondo.rs. Приступљено 2. 10. 2013. 
  12. ^ Siniša Pavić: Izdali su me glumci, ovo je kraj „Tesne kože“! : svet, Приступљено 5. 4. 2013.
  13. ^ Bela Ladja Kraj Serije Sinisa Pavic O Seriji — Youtube, Приступљено 5. 4. 2013.
  14. ^ Blic Online | „Košutnjak film“: Pavić ima sva autorska prava, Приступљено 5. 4. 2013.
  15. ^ „Александар Дунић наступа у Пожаревцу”. ebranicevo.com. Приступљено 6. 12. 2013. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]