Korisnik:AboutGermanCultureWikiEditor/pesak2
Majsko drvo ili majska breza je je drvo ili osnova drveta, koja se za 1. maj, ili u nekim regijama na Duhove uspravno postavlja u Bavarskoj, Rajnskoj oblasti, Sarlandu, Emslandu, Ostfrislandu, Severnoj Rajna-Vestfaliji, Frankoniji, Badenu, Švabiji, Pfalcu, i delom u Saksoniji, Tiringiji i Gornjoj Lužici, kao i u Austriji, Češkoj, Slovačkoj i Sloveniji. Svečano postavljanje majskog drveta na trgu u selu je posebno uobičajeno je u Baden-Virtembergu, Bavarskoj, Pfalcu i Austriji. Ovaj poseban običaj kao i seoski ili gradski festival koji su sa njim vezani, održavaju se po pravilu 30. aprila, 1. maja ili na Duhove.
Prema jednom izveštaju iz Ajfela se u 13. veku u nekim mestima umesto majskog drveta našlo „hrišćansko" drvo vezano za praznik Duhovi.[1] Takođe u Tiringiji, Donjoj Saksoniji i pograničnim regijama se majsko drvo postavlja na Duhove.[2]
Ovaj običaj je rasprostraanjen u mnogim delovima Srednje i Severne Evrope. U Skandinaviji se on više praktikuje tokom Midsommar festivala, festivala posvećenom najdužem danu u godini. U Švajcarskoj se ovaj običaj može sresti u seoskim sredinama.
Uopšteno o običaju[uredi | uredi izvor]
Majsko drvo predstavlja uglavnom visoko, ukrašeno drveće, kom su do vrha iseče grane i koje se postavlja na centralno mesto nekog prostora, tokom svečanih događaja. Takođe, sama dekoracija drveta se može razlikovati u zavisnosti od regije i mesta. U seoskim oblastima se drvo podiže uz pomoć ljudske snage i uz pomoć sajla i greda, u nekim delovima Bavarske to čine članovi lokalnih udruženja momaka. Ali, zbog povišene opasnosti od dolaženja do nezgode u većini gradova je to zabranjeno i mašine zamenjuju ljudsku snagu. Majsko drvo se radicionalno postavlja u unapred pripremljenu, osiguranu rupu.
Ljubavno majsko drvo[uredi | uredi izvor]
Pored običnog majskog drveta, postoji takođe i običaj u kom mladi, neoženjeni muškarci iz sela postavljaju manja stabla majskog drveta, takozvane Maien, ispred kuća svih neudatih žena, kao znak ljubavi.[3] Uobičajene su, pre svega, breze, ukrašene krep-papirom raznih boja, gde su, izvorno, boje traka imala posebna značenja. U nekim regijama se na drvo takođe može zakačiti takozvano Majsko srce od drveta ili čvrstog kartona, u kome je ugravirano ime voljene i po pravilu takođe napisan neki citat dokaza bliskosti i povezanosti.
Krađa majskog drveta[uredi | uredi izvor]
Krađa majskog drveta je takođe jedan vrlo često izvođeni običaj. U noći pred podizanje drveta, nad drvetom najčešće stražare mladi muškarci.[3] Prema običaju u Ostfrislandu, kako bi se sprečila krađa drveta, jedan od čuvara drveta mora držati ruku na drvetu najkasnije do trenutka kada se neko od stranaca približi. Ako neprijatelj uspe ovo da spreči i na taj način omete čuvare, tako da oni zapostave svoje obaveze, i ako uspe da iskopa tri rupe lopatom u blizini drveta, drvo važi kao ukradeno. Zatim se ili odmah ili sledećeg dana odlazi po drvo i ono se postavlja pored drveta onog ko je uspešno uspeo da ukrade majsko drvo.
Jedno neuobičajeno mesto za postavljanje ukradenog majskog drveta su lopovi potražili u Hagu u Donjoj Austriji. Postavili su ga unutar kaveza sa lavovima u zoološkom vrtu u Hagu. Lopovi su zapravo bili čuvari životinja u tom zoološkom vrtu.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Ursprung des Maibrauches | Maigesellschaft "Fidele Jung´s"”. www.mghuchem-stammeln.de (na jeziku: nemački). 2013-10-28. Pristupljeno 2021-12-18.
- ^ „Gemeinde Flarchheim - Pfingsten”. www.flarchheim.de. Pristupljeno 2021-12-18.
- ^ a b Wiswe, Mechthild (1999/2000). Pfingstmai im Salzgittergebiet. Salzgitter: Hrsg. Geschichtsverein Salzgitter. str. 156.
- ^ „Löwen „beschützen“ gestohlenen Maibaum”. noe.orf.at (na jeziku: nemački). 2015-05-04. Pristupljeno 2021-12-18.