Korisnik:Marijana.98/pesak
Juan Luis Vives[uredi | uredi izvor]
Juan Luis Vives (rođen je u Valensiji, u Španiji 6. marta 1493. godine) bio je španski humanistički i edukativni teoretičar koji se snažno suprotstavio školstvu i učinio svoj znak kao jedan od najuticajnijih zagovornika humanističkog učenja u ranom šesnaestom veku. Njegovi radovi nisu ograničeni na obrazovanje, već se bave širokim spektrom tema, uključujući filozofiju, psihologiju, politiku, socijalnu reformu i religiju. Vives nije bio sistematski pisac, zbog čega ga je teško klasifikovati kao filozof. Njegova misao je pragmatična, kao i istorijska, u svojoj orijentaciji[1].
Uloga i značaj Vivesa[uredi | uredi izvor]
Proveo je nekoliko godina u Engleskoj, na dvoru engleskog kralja, kao učitelj njegove ćerke, da bi poslednju deceniju njegovog života proveo u Belgiji gde se bavio književno-filozofskim radom. Vaspitanje kraljeve ćerke uticalo je na Vivesa da napiše knjigu " O vaspitanju žene", prvu takve vrste u istoriji pedagogije, ali i nekoliko drugih rasprava, među kojima su: " O nastavnom metodu" i " O učenju jezika" .
Kao i prethodni pedagozi-humanisti, tako i Vives snažno kritikuje sholastički sistem vaspitanja i nastave. Tu pre svega misli na nastavnu metodu, koja će u Komenskovoj didaktici zauzeti centralno mesto: " U nastavi su glavne stvari, a ne samo reči" , - kaže Vives, što ukazuje na potrebu da kod učenika treba razvijati sposobnost da posmatra pojave u prirodi i društvu i da razmišlja o njima. Ovo pokazuje da je Vives veliku pažnju poklanjao prirodnim naukama, zatim matematici, klasičnim jezicima (latinski, grčki) i književnosti, ali i istoriji. Za ono vreme Vives je otišao mnogo dalje jer je sadržaj obrazovanja i vaspitanja proširio i na realne predmete. Njegova zasluga je i u tome što je među prvima shvatio ulogu indukcije u procesu saznanja, pa se po tome on smatra pretečom Frensisa Bekona.[2]
O vaspitanju[uredi | uredi izvor]
Smatrao je da u procesu vaspitanja treba posebnu pažnju posvetiti psihofizičkim sposobnostima dece, pa se Vives na neki način smatra i pretečom empirijske psihologije, koju je kasnije razvio Džon Lok. U svojim raspravama Vives je mnogo prostora posvetio učitelju, koji po njemu, mora biti disciplinovan, marljiv i moralan, da se prema deci odnosi s ljubavlju i poštovanjem i bez korišćenja kazni. Tu je i niz korisnih uputstava o vapitanju ženske dece, sadržana u njegovoj raspravi " O vaspitanju žene", koja se u osnovi ne razlikuje od pedagoških stavova prethodnih humanista.[3]
Uloga saznanja u procesu vaspitanja[uredi | uredi izvor]
Prema Vivesu, stvari imaju dva različita sloja: jedan spoljni, koji se sastoji u razumnim nesrećama stvari, a drugi, unutrašnji i stoga skriven, što je suština stvari, "Prava i istinska esencija svih stvari", piše on, "mi sami nisu poznati". Vives se pridržava aristotelskog principa da sva naša znanja imaju svoje poreklo u percepciji. Ne možemo ništa naučiti, on tvrdi, osim kroz čula. Ali on takođe tvrdi da ljudski um "mora shvatiti to, pošto je zaključan u mračnom zatvoru i okružen mračnjom, sprečen je da razume mnoge stvari i ne može jasno da posmatra ili zna šta želi: ni skrivena suština materijala stvari, niti kvalitet i karakter nematerijalnih stvari, niti može, zbog mrlje tela, iskoristiti svoju oštrinu i brzinu ". Drugim rečima, pošto čula ne mogu shvatiti ono što je beskorisno ili skriveno, percepcija čula ne daje nikakvo znanje o suštini stvari, već samo o njihovim nesrećama. Vivesov pogled, međutim, je da se senzorno znanje, međutim, mora prevazići putem obrazloženja. Pa ipak, prema njegovim rečima, najbolje što ljudski razgovor može da postigne u ovom procesu je da obezbedi sud zasnovan na svim raspoloživim dokazima, čime se povećava verovatnoća zaključka. Po njegovom mišljenju, naše znanje o suštini neke stvari je samo približna pretpostavka zasnovana na razumnim operacijama predmetne stvari.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Casini, Lorenzo (2017), Zalta, Edward N., ur., Juan Luis Vives [Joannes Ludovicus Vives] (Spring 2017 izd.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Pristupljeno 2018-09-13
- ^ 1950-, Cenić, Stojan,; 1950-, Cenić, Stojan, (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe : enciklopedijski pristup. Petrović, Jelena, 1976-, Petrović, Jelena, 1976-. Vranje: Učiteljski fakultet. ISBN 8682695170. OCLC 145612300.
- ^ 1950-, Cenić, Stojan,; 1950-, Cenić, Stojan, (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe : enciklopedijski pristup. Petrović, Jelena, 1976-, Petrović, Jelena, 1976-. Vranje: Učiteljski fakultet. ISBN 8682695170. OCLC 145612300.
- ^ Casini, Lorenzo (2017), Zalta, Edward N., ur., Juan Luis Vives [Joannes Ludovicus Vives] (Spring 2017 izd.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Pristupljeno 2018-09-13
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Život i biografija [1]
Literatura[uredi | uredi izvor]
1.Vaspitanje kroz istorijske epohe, Stojan Cenić i Jelena Petrović.