Kočinel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kočinel
Druga imenaŽaklin Šarlot Difresnoj
Datum rođenja(1931-08-23)23. avgust 1931.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti9. oktobar 2006.(2006-10-09) (75 god.)
Mesto smrtiMarsej, Francuska
ZanimanjePevačica, zabavljačica

Žaklin Šarlot Difresnoj (Pariz, 23. avgust 1931 — Marselj, 9. oktobar 2006), poznatija pod umetničkim imenom Kočinel, bila je francuska glumica, zabavljačica i pevačica. Bila je transrodna osoba i prvi široko pokrivan posleratni slučaj operacije promene pola u Evropi, gde postaje međunarodno slavna ličnost i renomirana klupska pevačica.[1]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Rođena u Parizu u ulici Gospe od Nazareta (franc. Notre Dame de Nazareth) broj 66. u 3. arondismanu Pariza, uzela je umetničko ime Kočinel (francuski za „Bubamaru”; franc. Coccinelle) kada je ušla u šou biznis, debitujući kao transrodna glumica 1953. u Madam Artur (franc. Madame Arthur) gde je njena majka prodavala cveće. Kasnije je redovno nastupala u poznatom noćnom klubu Vrteška Pariza (franc. Le Carrousel de Paris), gde su redovno nastupale i druge poznate trans žene kao što su Ejpril Ešli [en] i Mari Pjer Pruvot [en].

Godine 1958, otputovala je u Kazablanku da bi bila podvrgnuta vaginoplastici kod Žorža Burua . Kasnije je rekla: „Dr Burou je ispravio grešku koju je priroda napravila i postala sam prava žena, iznutra i spolja. Nakon operacije, doktor je samo rekao: „Bonjour, Mademoiselle” (srp. Здраво, госпођице), i znala sam da je operacija uspela.”

Pevala je naslovnu numeru za Premier rendez-vous, film iz 1941. godine u režiji Anrija Dekona [en]. Postala je medijska senzacija i izvela je Cherchez la femme revue koja je trajala 7 meseci na Olimpiji u Parizu između 1963. i 1964 godine. Godine 1987. objavljena je njena autobiografija pod nazivom Coccinelle par Coccinelle (srp. Чочинело буди Чочинела).

Udala se za francuskog novinara Fransisa Bonea 1960. godine. Njen brak sa Bonetom je raskinut 1962. Zatim se 1963. udala za paragvajskog plesača Marija Kostu, koji je umro 1977. Zatim se udala za kolegu transrodnog aktivistu Terija Vilsona 1996.

Medijska senzacija[uredi | uredi izvor]

Vrlo brzo je postala medijska senzacija po povratku u Francusku nakon operacije, izgledom i scenskim činom zasnovanim na istaknutim seks simbolima tog vremena. Istoričarka Žoan Mejerovic [en] napisala je da se „seksualizovanija MTF [en] pojavila u senzacionalizovanoj štampi u pričama o Kočineli, koja radi u Vrtešci Pariza“.[2][3] Godine 1959 . pojavila se u filmu Europa di notte (srp. Европа ноћу) reditelja Alesandra Blazetija [en]. Iste godine, italijanski pevač Gigo Agosti [en] posvetio joj je pesmu Coccinelle, izazvavši široku konsternaciju i kontroverzu. Kočinel se pojavila u argentinskom trileru Los viciosos (srp. Опаки) iz 1962. i bila je prva francuska trans žena koja je postala velika zvezda, kada je Bruno Kokatriks [en] napisao njeno ime velikim crvenim slovima na pročelju pariske Olimpije za svoju reviju iz 1963. godine, Cherchez la femme (srp. Потражите жену). Kasnije se pojavila u španskoj romantičnoj drami Días de viejo color (srp. Дани старе боје) iz 1968.

U izraelskom slengu, reč Kočinel (hebr. קוקסינל) koristi se kao sinonim za transrodne osobe, često pogrdno (i takođe kao pejorativ za feminiziranog muškarca).[4]

Aktivizam i kasniji život[uredi | uredi izvor]

Kočinel je intenzivno radila kao aktivistkinja u ime transrodnih osoba, osnivajući organizaciju Devenir Femme (srp. Постати жена), koja je osmišljena da pruži emocionalnu i praktičnu podršku onima koji traže operaciju promene pola. Takođe je pomogla u osnivanju Centra za pomoć, istraživanje i informacije za transseksualnost i rodni identitet. Pored toga, njen prvi brak je bio prva zajednica koju je zvanično priznala vlada Francuske, čime je ustanovljeno zakonsko pravo transrodnih osoba na brak.[5] Njenu autobiografiju Coccinelle iz 1987. objavio je Danijel Filipači [en].[6]

Kočinel je hospitalizovana u julu 2006. nakon moždanog udara. Umrla je 6. oktobra u Marseju.[7]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Coccinelle No 1 (President Records No 38." cda 1052)

  1. Tu t'fous de moi (srp. Није те брига за мене)
  2. L'Amour a fleur de coeur (srp. Љубав има срце као цвет)
  3. Prends-moi ou laisse-moi (srp. Узми ме или ме остави)
  4. Tu es là (srp. Ти си тамо)

Coccinelle No 2 (President Records No 12" cda 1052)

  1. Je cherche un millionnaire (srp. Тражим милионера)
  2. Avec mon petit faux-cul (srp. Са мојим малим лажљивим дупетом)

Coccinelle - 4 chansons de la Revue de l'Olympia "Chercher la femme" (RCA VICTOR 86.012M - 1963)

  1. Cherchez la femme (srp. Пронађи жену)
  2. On fait tout à la main (srp. Све се ради ручно)
  3. C'est sûrement vous (srp. Вероватно си ти)
  4. Depuis toujours (srp. Одувек)

Star du Carrousel de Paris CD (Marianne Melodie 041625) Kompilacija 20 naslova.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „GLAAD Media Reference Guide - Transgender”. GLAAD. 9. 9. 2011. Pristupljeno 7. 4. 2020. 
  2. ^ Meyerowitz, Joanne. How Sex Changed: A History of Transsexuality in the United States. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00925-7
  3. ^ Joanne Meyerowitz (1. 4. 2004). Sexual Revolutions. ISBN 9780674013797. Pristupljeno 28. 4. 2010. 
  4. ^ Engelstein, Gil; Rachamimov, Iris (2019-04-03). „Crossing borders and demolishing boundaries: the connected history of the Israeli transgender community 1953–1986”. Journal of Modern Jewish Studies (na jeziku: engleski). 18 (2): 142—159. ISSN 1472-5886. doi:10.1080/14725886.2019.1593696. 
  5. ^ „Décès de Coccinelle, pionnière de la cause transsexuelle et meneuse de revue (10 October 2006)”. Yahoo! France News accessed through The Internet Archive. Arhivirano iz originala 11. 3. 2007. g. Pristupljeno 4. 2. 2010. 
  6. ^ Coccinelle (1987) Coccinelle par Coccinelle. Editions Filipacchi, Paris. ISBN 978-2-85018-586-1
  7. ^ Bonjour, Richard (12 October 2006). Coccinelle s’est envolée. Arhivirano 2007-03-12 na sajtu Wayback Machine [Ladybird has flown away].
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кочинел&oldid=27381662”