Zločin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Криминалац)

Zločin ili kriminal je čin kojim se krši krivični zakon.[1][2] Reč je o pojedinačnom ponašanju, bilo da ono podrazumeva činjenje ili nečinjenje koje je u suprotnosti sa krivičnim zakonom. Ukupnost svih zločina izvršenih u određenom vremenu na jednoj teritoriji naziva se kriminalitet.[2] Rasprostranjenost kriminala meri se stopom kriminala (brojem izvršenih dela na 100 000 građana). Kriminal stalno dobija nove forme. Krajem 20. veka počeo je snažno da se razvija kriminal uz upotrebu računara, poznat i kao sajberkriminal.

Kriminal je naziv kojim se opisuju sve delatnosti kojima se krše političke i moralne norme nekog društva, pogotovo kada je reč o normama iza kojih stoji zakonska sankcija države.[2][3] Počinitelji kriminalnih radnjih se nazivaju kriminalcima. Termin „kriminal” nema, u modernom kaznenom pravu,[4][5][6][7] jednostavnu i univerzalno prihvaćenu definiciju,[8] mada su statutorne definicije dostupne za pojedine specifične svrhe. Najpopularnije gledište je da je kriminal kategorija formirana zakonom; drugim rečima, nešto je kriminal ako je deklarisano kao takvo relevantnim i primenljinim zakonom.[8] Jedna od predloženih definicija je da je kriminal ili prestup (ili kriminalni prestup) čin koji je štetan ne samo za osobu ili osobe, nego i za zajednicu, društvo ili državu („javni prestup”). Takvi činovi su zabranjeni i kažnjivi zakonom.[2][9]

Shvatanje da su činovi poput ubistva, silovanja i krađe zabranjeni postoji širom sveta.[10][11] Šta precizno sačinjava kriminalni prekršaj je definisano kaznenim pravom date zemlje. Dok mnoge zemlje imaju katalog kriminala zvani krivični zakon,[12][13] u nekima sa samo opštim pravom ne postoje takvi sveobuhvatni statuti.

Borba protiv kriminala je jedan od glavnih zadataka državnog aparata, a ona se sprovodi kroz njegovo spriječavanje za koje je najčešće zadužena policija, odnosno kažnjavanje počinitelja koje sprovodi pravosuđe. Nauka koja se bavi proučavanjem kriminala se naziva kriminologija, dok se nauka koja proučava metode borbe protiv kriminala naziva kriminalistika. Sveukupnost kriminalnih radnji na nekom području se naziva kriminalitet.

Definicija[uredi | uredi izvor]

Tačna definicija zločina je filozofsko pitanje bez usaglašenog odgovora. Oblasti kao što su pravo, politika, sociologija i psihologija definišu zločin na različite načine.[14] Zločini se mogu različito smatrati nepravdama protiv pojedinaca, protiv zajednice ili protiv države.[15] Kriminalnost radnje zavisi od njenog konteksta; akti nasilja će se smatrati zločinima u mnogim okolnostima, ali kao dozvoljenim ili poželjnim u drugim.[16] Zločin se istorijski posmatrao kao manifestacija zla, ali je to zamenile moderne kriminalne teorije.[17]

Legalizam[uredi | uredi izvor]

Pravne i političke definicije zločina smatraju radnje koje su zabranjene od strane vlasti ili kažnjive zakonom.[18] Krivično delo je definisano krivičnim zakonom određene jurisdikcije, uključujući sve radnje koje su predmet krivičnog postupka. Ne postoji ograničenje za ono što se može smatrati zločinom u pravnom sistemu, tako da možda ne postoji objedinjujući princip koji se koristi da bi se utvrdilo da li neka radnja treba biti označena kao zločin.[19] Iz pravne perspektive, zločini su generalno pogrešne radnje koje su dovoljno teške da opravdaju kaznu koja narušava slobode počinioca.[20]

Vrste kriminala[uredi | uredi izvor]

  • sajber kriminal (en: cybercrime), kriminal počinjen uz pomoć kompjutera i interneta, sa ciljem da se ukrade lični identitet neke osobe, ili proda prokrijumčarena roba, ili da se prikrade žrtvama, ili da poremeti nečiji rad uz pomoć štetnih programa
  • delikti poput ubistva ili paljevine
  • otmice, nasilno uzimanje neke osobe, zarobljavanje i odvođenje silom
  • kidnapovanje, nezakoniti akt zarobljavanja i odvođenja osobe, protivno volji te osobe, i njeno držanje u lažnom zarobljeništvu
  • reketiranje (en: racketeering), učestvovanje u reketiranju, koje je nesavesna i nepoštena praksa, posebno kada uključuje pridobijanje novca kroz prevaru ili iznuđivanje[21][21]
  • podmićivanje je praksa nuđenja nečeg, obično novca, osobi, u cilju dobijanja nedozvoljene prednosti
  • krađa, pljačka, otimačina, lopovluk, je uzimanje nečega, od nekoga, na nezakonit način
  • kršenje poverenja, je krađa nakon što je neko dobio poverenje od drugog, pa zatim izvršio nezakonito delo
  • pronevera; nezakonito uzimanje sredstava ili imovine koje su poverene na čuvanje pojedincu, ali u stvari pripadaju nekom drugom
  • prepad, upad; pokušaj od strane špekulanata da prevare investitora
  • haranje, pljačkanje brodova
  • sitne krađe
  • krađe u prodavaonicama
  • pljačkanje radnji i banaka uz zastrašivanje i nasilje
  • oružana pljačka
  • gusarenje (en: hijacking); pljačkanje putnika, vozila u prolazu
  • pljačkanje na putevima
  • piratstvo na moru; preuzimanje kontrole nad brodovima
  • biopiratstvo; krađa biološkog materijala, nezakonito prikupljanje autohtonih biljaka od korporacija koje ih patentiraju za sopstvenu upotrebu
  • prikrivanje prihoda u cilju neplaćanja poreza
  • krađa ovaca i krava
  • ucena; iznuđivanje novca od strane lopova koji žele objaviti, obelodaniti, odati, otkriti informacije koje mogu diskreditirati osobu koja je žrtva ucene i time dovesti do gubitka ugleda, i gubljenja poverenja u nju
  • plaćanje danka za lažnu zaštitu
  • provalništvo; nezakoniti ulazaka na posed u cilju činjenja nezakonitih dela poput krađe, silovanja i sl.
  • invazija na dom; provala u stambenu jedinicu u vremenu kada su stanari prisutni
  • krivotvorenje, falsifikat; pravljenje ili izmjena predmeta sa namerom prevare
  • krivotvorenje novca
  • obmana, prevara, zloupotreba; namerna varka koja ima za rezultat povređivanje druge osobe
  • krađa identiteta; prikupljanje ličnih podataka osobe, njenih brojeva socijalnog osiguranja, kreditnih kartica, pasoša, bez znanja žrtve i kriminalno korištenje podataka. Potreban je naročit oprez kod davanja poverljivih podataka drugom. Poznati su slučajevi kada su pojedinci neoprezno davali svoje podatke osobma koje su se lažno predstavljale u telefonskim pozivima, a ovi su im odavali svoje lične podatke.
  • prevare uz pomoć pisama
  • prevare na izborima; su lažna predstavljanja ili menjanja rezultata izbora
  • presumirana krivnja, smatranje da je neko kriv samo zbog okolnosti događaja
  • prikrivanje nečijih prava i fer šanse da ih predstavi na suđenju
  • podmuklost, himbenost, lukavost; prikrivanje nečega ili lažno prikazivanje sa zlobnom namjerom da se ošteti drugog
  • prevara koja proističe iz npr. navođenja nekoga da potpiše lažan ugovor
  • korištenje lažnih dokumenata
  • lažna poslovna „piramida”
  • šibicarenje
  • sakaćenje, teško ozleđivanje
  • kršenje reda i mira
  • lažno pretendovanje na vlasništvo, lažno predstavljanje i dobijanje vlasništva kao rezultat toga
  • javna nagost, golotinja; nepristojno i napasno izlaganje tela na javnom mestu
  • lažno svedočenje
  • pobuna, zavođenje u cilju svrgavanja vlasti
  • napad, sa ciljem nanošenja povreda
  • opiranje hapšenju
  • huliganstvo
  • seksualni napadi, seksualno zlostavljanje, seksualni kriminal
  • zlostavljanje
  • silovanje
  • silovanje maloletnica
  • silovanje od strane počinioca poznatog žrtvi (npr. na dogovorenom sastanku)
  • prostitucija
  • ratni zločin

Kazneno delo[uredi | uredi izvor]

Kazneno delo je takvo ponašanje čoveka kojim se povređuju vrednosti koje predstavljuju temelje društva, bez kojih društvo ne bi moglo opstati ili bi bila ugrožena njegova sigurnost (tzv. naročito vredna pravna dobra).

Materijalni pojam kaznenog dela[uredi | uredi izvor]

Za materijalni pojam kaznenog dela potreban je i određeni kvalitet ljudske radnje. Neke vrednosti štite se pretnjom kazne od svih vrsta napada, ali kod mnogih to nije potrebno ako se njihova zaštita postiže u dovoljnoj meri u drugim granama prava. Kazna kao odgovor za kazneno delo najteža je sankcija koju pravo poznaje i zato se sme primenjivati samo ako se zaštita pravnog dobra ne može postići na drugi, blaži način.

Kaznena dela propisana su kaznenim zakonom.

Formalni pojam kaznenog dela[uredi | uredi izvor]

Formalni pojam kaznenog dela obuhvata pravne pretpostavke kažnjivosti koje su svojstvene svim kaznenim delima. Da bi neko kazneno delo bilo kažnjivo nije dovoljno da se njime ostvare sva obeležja nekog kaznenog dela sadržana u opisu tog kaznenog dela u posebnom delu kaznenog zakonodavstva, nego se moraju ispuniti i određene pretpostavke predviđene u opštem delu kaznenog zakonodavstva (npr. kazneno delo ubistva ne postoji ako je osoba usmrćena u slučaju nužne obrane).

Obeležja kaznenog dela kojima se određuje kazneno delo u formalnom smislu:

  1. radnja (ljudsko ponašanje, tj. posljedica prouzrokovana ljudskom radnjom);
  2. bit kaznenog dela (predviđenost dela u zakonu);
  3. protivpravnost;
  4. krivica;
  5. posebne pretpostavke kažnjivosti;

Zločinac[uredi | uredi izvor]

Postoje različita shvatanja reči zločinac. Najčešće se zločincima nazivaju počinioci najtežih krivičnih dela. Osim toga, pojam zločinac se ponekad koristi u istom značenju kao pojam kriminalac.

Žrtva zločina[uredi | uredi izvor]

Žrtva zločina je osoba, organizacija ili pravni poredak koji su ugroženi, povređeni ili uništeni krivičnim delom.[1]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Refererence[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Ignjatović, Đorđe. 1998. Kriminologija, Beograd: Nomos
  2. ^ a b v g „Crime”. Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM. Oxford: Oxford University Press. 2009. 
  3. ^ Ernest Klein, Klein's Comprehensive Etymological Dictionary of the English Language
  4. ^ Farmer, Lindsay (2000). „Reconstructing the English Codification Debate: The Criminal Law Commissioners, 1833—45”. Law and History Review. 18 (2). 
  5. ^ Fletcher, George P. (1998). Basic Concepts of Criminal Law. Oxford University Press. ISBN 0-19-512170-8. 
  6. ^ Fletcher, George P. (2000). Rethinking Criminal Law. Oxford University Press. ISBN 0-19-513695-0. 
  7. ^ Gorr, Michael; Sterling Harwood (1992). Controversies in Criminal Law. Westview Press. 
  8. ^ a b Farmer, Lindsay: „Crime, definitions of”, in Cane and Conoghan (editors), The New Oxford Companion to Law, Oxford University Press, 2008 (ISBN 978-0-19-929054-3), page 263 (Google Books).
  9. ^ Elizabeth A. Martin (2003). Oxford Dictionary of Law (7 izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-860756-3. 
  10. ^ Easton, Mark (17. 6. 2010). „What is crime?”. BBC News. Pristupljeno 10. 6. 2013. 
  11. ^ Bakaoukas, Michael. „The conceptualisation of 'Crime' in Classical Greek Antiquity: From the ancient Greek 'crime' (krima) as an intellectual error to the christian 'crime' (crimen) as a moral sin.” ERCES (European and International research group on crime, Social Philosophy and Ethics). 2005. [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2011)
  12. ^ Glanville Williams, Learning the Law, Eleventh Edition, Stevens, 1982, page 3
  13. ^ Chapter 1 of „Smith and Hogan's Criminal Law” (13th Ed by Ormerod) discusses the various proposed definitions of „crime” in more detail.
  14. ^ Fattah 1997, str. 30–37.
  15. ^ Ashworth & Horder 2013, str. 2–3.
  16. ^ Fattah 1997, str. 49.
  17. ^ Sumner 2004, str. 5.
  18. ^ Fattah 1997, str. 31–35.
  19. ^ Lamond, G. (2007-01-01). „What is a Crime?”. Oxford Journal of Legal Studies (na jeziku: engleski). 27 (4): 609—632. ISSN 0143-6503. doi:10.1093/ojls/gqm018. 
  20. ^ Ashworth & Horder 2013, str. 1–2.
  21. ^ a b David Witwer, „'The Most Racketeer-Ridden Union in America': The Problem of Corruption in the Teamsters Union During the 1930s”, in Corrupt Histories, Emmanuel Kreike and William Chester Jordan, eds., University of Rochester Press, 2004. ISBN 1-58046-173-5

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zločin na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Злочин&oldid=27557035”