Lenard Koen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lenard Koen
Lenard Koen 2008.
Lični podaci
Puno imeLenard Norman Koen
Datum rođenja(1934-09-21)21. septembar 1934.
Mesto rođenjaVestmaunt, Kvebek, Kanada
Datum smrti7. novembar 2016.(2016-11-07) (82 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles, SAD
Zanimanjemuzičar, pesnik, tekstopisac, kompozitor, pisac, slikar
Muzički rad
Aktivni period1956—2016
ŽanrFolk rok, soft rok, tradicionalna muzika[1], recitovanje
Instrumentvokal, gitara, klavir
Izdavačka kućaKolambija
Ostalo
Veb-sajtleonardcohen.com

Lenard Norman Koen (engl. Leonard Norman Cohen; Vestmaunt, 21. septembar 1934 — Los Anđeles, 7. novembar 2016) bio je kanadski kantautor i književnik.[2] Počeo je da piše 1952, dok je njegova prva knjiga pesama Let Us Compare Mythologies objavljena u Montrealu 1956.[3] Primljen u Rokenrol kuću slavnih 2008. godine. Preminuo je 7. novembra 2016. u 82. godini.[4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Otac mu je preminuo kada mu je bilo 9 godina. Kao veoma praktičan čovek, na vreme je osnovao trust fond za svog sina tako što mu je uz malu mesečnu nadoknadu obezbedio budućnost. Leonard, međutim, nije mogao da preboli gubitak oca, pa se odaje drogama. Da bi se spasio, krajem šezdesetih godina odlazi u manastir, gde se susreće sa novim religijskim uticajima, što je bilo presudno za stvaranje pesama sa religijskom tematikom, poput Story of Isaac i Hallelujah. Pesmu Hallelujah Koen je pisao 10 godina sa ukupno 180 napisanih verzija.[5]

Za prekretnicu u svom životu sam Koen smatra trenutak kada je kao petnaestogodišnjak u jednoj knjižari pronašao knjigu Gabrijela Garsije Lorke. Do te mere se zaljubio u Lorkinu poeziju da je često izjavljivao da mu je ona uništila život. Naučio je da svira gitaru, pa se od rane mladosti uporedo bavio i pisanjem i muzikom. Početkom 1951. upisuje fakultet, no pre diplomiranja objavljuje prvu knjigu pesama (1956). Kao nagradu dobija stipendiju od 2000 dolara i putovanje po Evropi. Ubrzo postaje poznato ime u kanadskim literarnim krugovima, a početkom šezdesetih, sa novcem dobijenim od prodaje prve knjige, odlazi na grčko ostrvo Hidra.Tamo je kupio kuću i u potpunoj izolaciji počeo intenzivnije da se bavi pisanjem. Prvi roman objavljuje 1963. Tada je nastala i njegova čuvena pesma So long, Marianne, posvećena njegovoj velikoj ljubavi Merijen Jensen.

Sredinom šezdesetih vraća se u Ameriku gde postaje deo njujorške umetničke scene. Upoznaje krug oko Endija Vorhola i počinje da piše pesme za folk izvođače, kao što je Džudi Kolins.

Leonard Koen 1988. godine

Prvi album Songs of Leonard Cohen (1967) prolazi nezapaženo u Americi, iako su se na njemu našli njegovi najveći hitovi: Suzanne, So long, Marianne, Sisters of Mercy. Ne obazirući se na kritike, Koen objavljuje još mračniji i nekomercijalniji album, Songs from a Room, sa kojeg se izdvajaju pesme Bird on a wire i Story of Isaac. Njegovo stvaralaštvo lirski je neuhvatljivo i za njegove najbolje poznavaoce. Služeći se metaforama, parafrazama, ironičnim i humorističkim odnosom prema društvu, u tekstovima se bavi ljubavlju, religijom, seksualnošću, samoubistvima, depresijom, istorijom i međuljudskim odnosima. U pevačkom smislu, takođe pravi velike promene. Karijeru je započeo kao visoki bariton, da bi godine pušenja njegov glas učinile najdubljim basom na savremenoj muzičkoj sceni.

Najviše poklonika stiče po objavljivanju New Skin for Old Ceremony (1974), na kojem se našla čuvena pesma Chelsea Hotel No.2, a vrtoglavi uspeh doživljava sa albumom I'm Your man, koji ima veliki uticaj na savremenu muzičku scenu. Albumom The Future (1992) vraća se religijsko-proročkom stilu. Bavi se temama uništenja prirode, narkomanije, diktatorstva, abortusa, nuklearnog uništenja... Početkom ovog veka na scenu se vraća albumom Ten New Songs. Numeru In My Secret Life pisao je 13 godina.

Marta 2008. Koen je primljen u Rokenrol kuću slavnih u Njujorku, a nagradu Gremi za životno delo dobio je 2010. Umro je 2016. godine u Los Anđelesu.

Diskografija[uredi | uredi izvor]

  • Songs of Leonard Cohen, 1967.
  • Songs from a Room, 1969.
  • Songs of Love and Hate ,1971.
  • Live Songs, 1973.
  • New Skin for the Old Ceremony, 1974.
  • The Best of Leonard Cohen/Greatest Hits, 1975.
  • Death of Ladies' Man
  • Recent Songs, 1979.
  • Night Magic: Musical/Soundtrack, 1985.
  • Various Positions, 1985.
  • I'm Your Man, 1988.
  • The Future, 1992.
  • Cohen Live, 1994.
  • More Best Of Leonard Cohen, 1997.
  • Field Commander Cohen: Tour of 1979 2001.
  • Ten New Songs, 2001.
  • The Essential Leonard Cohen 2002. 2008.
  • Dear Hearher, 2004.
  • Live in London, 2009.
  • Live At the Isle of Wight, 1970 2009.
  • Songs From the Road, 2010.
  • Old Ideas, 2012.
  • Popular Problems, 2014.
  • You Want It Darker, 2016.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Let Us Compare Mythologies 1956.
  • The Spice-Box of Earth 1961.
  • The Favorite Game 1963.
  • Flowers for Hitler 1964.
  • Beautiful Losers 1966.
  • Parasites of Heaven 1966.
  • Selected Poems 1956. - 1968. 1968.
  • The Energy of Slaves 1972.
  • Death of A Lady's Man 1978.
  • Death of Mercy 1984.
  • Stranger Music 1993.
  • Book of Longing 2006.
  • The Lyrics of Leonard Cohen 2009.
  • Poems and Songs 2011.
  • Fifteen Poems 2012.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The Montreal Gazette – Google News Archive Search
  2. ^ „Leonard Cohen Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-24. 
  3. ^ „Leonard Cohen | Biography, Songs, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-24. 
  4. ^ Leonard Cohen, singer-songwriter of love, death and philosophical longing, dies at 82 - The Washington Post
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Hallelujah, pesma koju je Koen pisao celu deceniju i promenio 180 puta”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-09-21. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lenard Koen na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ленард_Коен&oldid=25688886”