Postao je kralj posle smrti svoga oca, kralja Alberta I, u alpinističkoj nesreći. Posle nemačke okupacije Belgije u Drugom svetskom ratu1940. odbio je da ode u izbeglištvo sa belgijskom vladom. Nemci su ga internirali u dvorac Laken, a 1944. su ga sa celom porodicom prebacili u Nemačku, pa u Austriju. Oslobođen je maja 1945. Posle rata, Parlament ga je optužio da se za vreme rata ponašao ravnodušno prema okupatorima. Potstknuti narodnim protestom, poslanici su ga proglasili nedostojnim da bude kralj. Živeo je u egzilu u Švajcarskoj od 1945—1950, kada je referendumom odlučeno da mu se dozvoli povratak. Kriza kraljevine se nastavila. Protiv kralja su bili radnici levičari iz industrijske Valonije.[3]
Kralj je abdicirao 16. jula 1951. u korist dvadesetogodišnjeg sina Boduena, koji je postao kralj Boduen I. Leopold je uticao na vladanje svoga sina sve do njegove ženidbe 1960. Posle toga živeo je u dvorcu Aržentej baveći se naukom i putovanjima.[4]
.jpg)
.svg)
