Letak iz Vilžifa
Letak iz Vilžifa (fr. Tract de Villejuif) je bio pamflet na kojem je bila je lista bezbednih aditiva za hranu označenih E-brojevima koji su u letku predstavljeni kao kancerogeni. Imao je široku distribuciju. Ovaj letak je u Evropi kasnih sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka izazvao ogromnu paniku. Na listi je, između ostalih, bila i limunska kiselina (E330).
Letak je dobio ime po lažnoj tvrdnji da je nastao u bolnici u Vilžifu.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Leci su prvi put bili primećeni u Francuskoj februara 1976. godine . U proleće 1976. godine do sedišta vodećih prehrambenih kompanija koje posluju u Francuskoj (Koka-kola, Kedberi, Martini, Danon itd.) stigao je letak. Kucan na običnoj pisaćoj mašini, ovaj letak je podsticao potrošače na bojkot deset popularnih robnih marki hrane ili pića : Koka-kolu, Šveps, Martini, Amorin senf i dr. Prema letku ove marke su koristile aditive koji su uprkos tome sto su bili odobreni u Francuskoj zapravo bili toksični i kancerogeni. Kako bi potkrepio date „činjenice” letak je upućivao na anonimni izvor : „bolnicu u Parizu” (u Parizu je tada postojalo 37 bolnica) koji je sproveo istraživanje o prehrambenim aditivima. letak je predstavio trostruku klasifikaciju svih aditiva „odobrenih za konzumaciju od strane francuskog Ministarstva zdravlja”; za 17 aditiva, među kojima je i limunska kiselina, rečeno je da su „toksični i kancerogeni”, za 27 da se smatraju „sumnjivim” i da su pod „trenutnim ispitivanjem”, dok je za ostale rečeno da su „bezazleni”. Aditivi su predstavljeni preko svojih kodnih imena, to jest E-brojeva. [2]
Iste godine pojavljuje se i nova verzija letka. Leci, svaki zasebno kucan, bili su identični od reči do reči prvoj verziji, ali sa dva značajna izuzetka: nove marke su dodate na spisak onih koje treba bojkotovati i naveden je određeniji izvor. Prvobitno pominjanje „Pariske bolnice specijalizovane za istraživanje kancera” zamenjeno je, a sve zasluge su prepisane Bolnici u Vilžifu. Vilžifska bolnica je međunarodno poznata po naprednenim istraživanjima kancera.
Evropom su se narednih deset godina širili leci preko grupa poznanika i prijatelja. U nekontrolisanom širenju učestvovalo je 7 miliona ljudi a prvobitni tvorac kucanih letaka nikada nije otkriven.[1] U anketi u kojoj je učestvovalo 150 domaćica, 19% je reklo da je prestalo da kupuje sporne namirnice a 69% da namerava da prestane s kupovinom.[3]
Sadržaj letka[uredi | uredi izvor]
U opticaju je više verzija ovog letka, konkretan skup opasnih supstanci razlikuje se od verzije do verzije. Naredne supstance su uključene u najmanje jednu verziju:[4][5]
Toksične : E102, E110, E120, E123, E124, E127, E211, E220 (sumpor-dioksid), E225, E230, E239, E250, E251, E252, E311, E312, E320, E321, E330 (limunska kiselina, navedena kao „najopasnija”), E407, E450
Sumnjive : E125, E131, E141 (derivati hlorofila), E142, E150, E153, E171(titatnijum-dioksid), E172 (oksidi gvožđa), E173 (aluminijum oksid), E210, E212,E213, E214/E215, E216/E217, E221,E222, E223, E224, E226, E231, E232, E233, E240 (formaldehid), E338 (fosforna kiselina), E339, E340, E341, E460 (celuloza), E461, E462, E463, E464, E465, E466
Primerak letka[uredi | uredi izvor]
„Distribuirala Vilžifska bolnica
Svi ovi aditivi su odobreni u Francuskoj. Ne upotrebljavajte ove aditive tako što ćete selektovati proizvode koje želite da kupite. Potrošač je taj koji diktira odluke proizvođača.
Mislite na svoju decu.
Kancerogeni i toksični : 102-110-120...
sumnjivi: 125-131-141...
bezazleni: 100-101...
Najopasniji : 330
NAPOMENA UREDNIKA
U ovoj turi leci su prekucavani ali su zadržane sve njegove karakteristike.”[2]
Lažna veza sa Vilžifskom bolnicom i širenje glasine[uredi | uredi izvor]
Glasina, poznata kao letak iz Vilžifa se smatra jednom od najznačajnijih u Francuskoj. Letak iz Vilžifa proširio se i na mnoge druge Evropske zemlje; Prevedena verzija kružila je Velikom Britanijom, Nemačkom, Italijom i dalje Afrikom i Bliskim istokom.[6]
Ljudi su spontano širili letke, prijtelji su nastojali da informišu jedni druge o štetnosti hemikalija koje se mogu naći u hrani. Usled nekontrolisanog kopiranja letak je zadražao naziv Vilžifske bolnice koje se u njemu spominje zbog čega su žrtve verovale u njegovu tačnost misleći da je isti i odobrila bolnica u Vilžifu.[1]
Letak je bio prosleđen osnovnim školama, organizacijama, raznim bolnicama, čak su i medicinske i farmaceutske škole prihvatile informacije iz letka zbog pozivanja na dobro poznatu bolnicu u Vilžifu. Novinari su u novinama doslovce prenosili sadržaj letka. Jedan doktor medicine je 1984. godine napisao knjigu čiji je cilj bio informisanje šire javnosti o opasnosti od raka, a u knjigu je uvrstio supstance sa letka kao kancerogene, bez prethodnog proveravanja tačnosti letka.[1]
Istraživanja[uredi | uredi izvor]
Uprkos tome što su demantovane tvrdnje o opasnosti limunske kiseline i što se Vilžifska bolnica ogradila od tih navoda, glasina o limunskoj kiselini je nesmetano nastavila da se širi. Letak je zbog svoje opipljive prirode, za razliku od drugih glasina koje su se prenosile usmenim putem, bio povoljan za istraživanje, tim pre što je bilo procenjeno da je glasini bila izložena polovina francuskih domaćica. [6]
Istraživanje ove pojave vodio je Ž. N. Kapferer, predsednik Fondacije za izučavanje i informisanje o glasinama i univerzitetski profosor komunikacija. Nastali naučni rad je objavljen 1989. godine u izdavaštvu univerziteta u Čikagu (sada u izdavaštvu Oksford univerziteta[1]) u časopisu koji je povezan sa američkim udruženjem za proučavanje javnog mnjenja.
Prema navodima iz knjige koju je takođe napisao Ž.N. Kapferer 1990. godine, letak je privukao pažnju stručnjaka koji su odmah prepoznali njegovu sumnjivu prirodu : mnogi aditivi za koje se zna da su opasni, a samim tim i neovlašćeni u Francuskoj, bili su letkom proglašeni kao neškodljivi. Suprotno tome, oni koji su deklarisani letkom kao otrovni aditivi zdravstveni službenici smatrali su neškodljivim.[2] Na primer, letak je pogrešno proglasio E330, limunsku kiselinu, za najopasniju od svih kancerogenih supstanci.[1]
Glasina o masovnom trovanju u Evropi[2][uredi | uredi izvor]
Psiholozi koji se bave uverljivim saopštavanjem, ističu važnost izvora, medija, odziva i motivacionih faktora u ubeđivanju.
Letak iz Vilžifa imao je pravu meru svakog od ovih činilaca koji pomažu da se određena informacija prihvati kao istinita. Pre svega, letak je imao moćno dejstvo izvora od poverenja. Predstavljen je kao neposredan izveštaj istraživanja ovog čuvenog centra koji se bavi ispitivanjem kancera, i ispunjava dva važna svojstva pouzdanog izvora: stručan je i bez sopstvenih interesa.
Istraživanje ubeđivanja je pokazalo da manje ili više verodostojni izvori dovode do toga da se slabo pamti sadržaj poruke. Čitaoci obraćaju pažnju na argumente samo kada smatraju da izvor nije merodavan. Međutim, suočeni sa porukom iza koje stoji autoritet oni pamte izvor i zaključke te poruke. Ovo objašnjava zašto je letak ubedio čak i lekare koji nisu proveravali njegovu ispravnost.
Delotvornost izvora kod letka iz Vilžifa nije izuzetak. Većina glasina oslanja se na neku vrstu takvog uticaja. Kada je prenose, kako bi dokazali njenu pouzdanost, ljudi su skloni da izmisle ili pripišu glasinu nekom bliskom prijatelju koji poznaje neku važnu osobu ili ima poverljivog doušnika koji mu je to ispričao u tajnosti. Ovom prvom svedoku su dodeljene osobine neupitnog izvora za datu temu; tako se u glasinama o zdravlju pominju lekari a u glasinama o zločiniu policiajci, advokati, sudije. Ovo je očigledan postupak pripisivanja kako bi se osiguralo poverenje. Kod glasina koje usmeno prenose teško je uhvatiti ovaj proces. Zasnovana na letku, ova glasina pružila je jedinstvenu priliku da se posmatra proces nastanka neupitnog poverenja. Na letku je na početku bila navedena neka, neodređena bolnica u Parizu da bi se na kraju došlo do „informacije je saopštila bolnica iz Vilžifa”.
Za razliku od većine glasina, ova je kružila na papiru zbog količine informacija koje je trebalo preneti. Oskudan izgled letka, otkucanog na običnoj pisaćoj mašini, možda je doprineo njegovoj ubedljivosti: takvi leci uobičajeno su sredstvo otpora. Postoji asocijacija na priču „David protiv Golijata” u letku iz Vilžifa. Predstavljen je kao odbrana ljudskog zdravlja koja je primorana da koristi podzemlje kako bi došla do javnosti, i koja je suprotstavljena velikim i moćnim korporacijama, optuženim da prodaju otrovne proizvode kako bi stvorile profit. Širenje i kopiranje letaka podstaknuto je željom da se nečijem prijatelju, kolegi, rođaku ukaže na opasnost.
Pogon za ovu borbu nalazi se u skrivenim strepnjama podstreknutim stalnim napredovanjem nauke i tehnike u svim poljima života a posebno u hrani. Hrana je uvek bila osetljiva oblast, sklona glasinama; većina savremenih urbanih legendi bavi se strahovima od zaraženosti.
Zapravo, letak se bori protiv sve većeg prisustva industrijske hrane. Ali ima i politički aspekt, on navodi izvesnu zaveru protiv ljudskog zdravlja. Letak osuđuje velike korporacije i ravnodušnost francuske Uprave za hranu i lekove, koje krive za promovisanje nezdravih marki proizvoda deci. Ovaj politički aspekt delimično objašnjava zagriženost velikog broja francuskih prosvetnih radnika koji su u tom periodu bili prilično levičarski nastrojeni.
Pored ovih motivacionih faktora, uverljivost letka je bila olakšana dvosmislenošću kodnih imena navedenih aditiva za hranu.
Moguće objašnjenje[uredi | uredi izvor]
Limunska kiselina je prvi stabilni produkt Krebsovog ciklusa i ona se transformiše u daljem toku ciklusa, zbog čega se Krebsov ciklus naziva i ciklus limunske kiseline. Krebs na nemačkom jeziku znači kancer zbog čega se pretpostavlja da je ova jezička zabuna odgovorna za netačne tvrdnje da je limunska kiselina kancerogena.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ Kapferer, Jean-Noel (2011-12-31). Rumors: Uses, Interpretations, and Images (na jeziku: engleski). Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-3350-9.
- ^ a b v g Gillian Bennett, Paul Smith (1996). Contemporary Legend: A Reader. New York : Garland Pub. str. 245—261.
- ^ Anthony Pratkanis, Elliot Aronson (2001). Age of propaganda: the everyday use and abuse of persuasion. Mcmilan. str. 111—112. ISBN 0-8050-7403-1.
- ^ anonymous, Uploaded by Kimon Berlin; original author is (2010-06-01), Version primitive du "tract de Villejuif" (ne mentionnant pas l'hôpital de Villejuif), une liste d'additifs alimentaires faussement présentés comme dangereux., Pristupljeno 2021-04-28
- ^ „flyer”.
- ^ a b Kapferer, J. N. (1989). „A Mass Poisoning Rumor in Europe”. Public Opinion Quarterly. 53 (4): 467. ISSN 0033-362X. doi:10.1086/269167.
- ^ „E330 Citric Acid”. www.ukfoodguide.net. Arhivirano iz originala 30. 07. 2017. g. Pristupljeno 2021-04-28.
