Pređi na sadržaj

Luis de la Fuente

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Luis de la Fuente
De la Fuente 2023.
Lični podaci
Datum rođenja (1961-06-21)21. jun 1961. (63 god.)[1]
Mesto rođenja Aro,
Rioha[1], Španija
Visina 1,72 m
Pozicija odbrana
Juniorska karijera
1976—1978. FK Atletik Bilbao Kantera
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1978—1982. Atletik Bilbao B 59 (3)
1981—1987. Atletik Bilbao 146 (1)
1987—1991. Sevilja 86 (4)
1991—1993. Atletik Bilbao 22 (1)
1993—1994. Alaves 35 (3)
Reprezentativna karijera
1978—1979. Španija U18 5 (1)
1982—1984. Španija U21 3 (0)
1988. Španija (Olimp) 6 (3)
Trenerska karijera
1997—2000. FK Portugalete
2000—2001. FK Aurera de Vitoria
2001—2005. FK Sevilja (mladi)
2005—2006. FK Atletik Bilbao (mladi)
2006—2007. Bilbao Atletik
2009—2011. Bilbao Atletik
2011. Alaves
2013—2018. Španija U19
2018—2022. Španija U21
2021. Španija U23
2022— Španija
Nagrade
Fudbal
Predstavljajući Španiju (kao selektor)
Evropsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Nemačka 2024.
UEFA Liga nacija
Zlatna medalja — prvo mesto Holandija 2023.
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto Tokio 2020.
Evropsko prvenstvo do 21 godine
Zlatna medalja — prvo mesto Italija, San Marino 2019.
Evropsko prvenstvo do 19 godina
Zlatna medalja — prvo mesto Grčka 2015.

Luis de la Fuente Kastiljo (šp. Luis de la Fuente Castillo)[2] španski je fudbalski trener i bivši igrač. Igrao je na poziciji levog beka. Trenutno je selektor reprezentacije Španije.

Sakupio je ukupno 254 utakmice u La ligi i dao je šest golova za trinaest sezona. Igrao je za Atletik Bilbao i Sevilju i osvojio dve titule prvaka Španije kao i Kup kralja.[3]

De la Fuente je dugo bio trener u omladinskim selekcijama Španije. Od 2013. do 2018. vodio je ekipu Španije do 19 godina i s njom bio šampion Evropskog prvenstva 2015. Reprezentaciji Španije do 21 godine doneo je titulu prvaka Evrope 2019. Na Olimpijskim igrama u Tokiju sa španskim timom osvojio je srebrnu medalju. Selektor seniorske reprezentacije Španije postao je 2022. S njom je bio prvak UEFA Lige nacija 2023. i Evropskog prvenstva 2024.[4]

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Klubovi[uredi | uredi izvor]

Rođen u Aru, Rioha, de la Fuente je svoju fudbalsku karijeru započeo u omladinskom sistemu Atletika Bilbaa,[5] i debitovao je u seniorskoj ligi 1978. godine u Segunda Division B. Ligaški debi je imao 8. marta 1981. kada je ušao kao zamena u drugom poluvremenu u remiju 0–0 u gostima protiv Valensije.[6]

De la Fuente je promovisan u glavni tim u leto 1982. Postigao je svoj prvi profesionalni gol 26. marta 1983, čime je zapečatio pobedu domaćina nad Seltom rezultatom 4-0.[7]

U julu 1987, de la Fuente je potpisao ugovor za drugi prvoligaški klub Sevilju,[8] i nastavio da se redovno pojavljuje u narednim utakmicama igrajući u odbrani ili kao levo krilo.[9] Godine 1991. vratio se u Atletik uz naknadu od 20 miliona pezeta,[10] retko nastupajući pod vođstvom trenera Jupa Hajnkesa koji je stigao godinu dana kasnije.[11]

De la Fuente se pridružio Alavesu 1993. godine, sa timom u trećem rangu. Posle jedne sezone, otišao je u penziju sa 33 godine.[5]

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

De la Fuenteov prvi menadžerski posao bio je u klubu Portugalete, u regionalnim ligama. U leto 2000. imenovan je u klub Aurera[12] Segunda Division B, ali je otpušten u martu sledeće godine uprkos sedmom mestu na tabeli.[13]

Nakon povratka u Sevilju (akademija), de la Fuente se vratio u Atletik.[14] U početku je bio menadžer omladinaca i rezervnom timu,[15] takođe je vršio funkciju delegata na utakmicama u naredne dve godine[16] pre nego što se vratio na svoje prethodne dužnosti.[17]

Dana 13. jula 2011, de la Fuente je imenovan za trenera Alavesa,[18] a već 17. oktobra je bio razrešen dužnosti.[19]

Dana 5. maja 2013, de la Fuente je postavljen na čelo reprezentacije Španije do 19 godina,[20] sa kojom je osvojio Evropsko prvenstvo 2015. u Grčkoj.[21] Postao je menadžer ekipe za mlađe od 21 godine u julu 2018, nakon što je Albert Selades podneo ostavku.[22] Njegovo prvo takmičenje bilo je Evropsko prvenstvo 2019. u Italiji, sa kojom je osvojio drugo mesto, posle finalnog poraza Nemačke od 1:0 u Udinama.[23]

Dana 8. juna 2021, de la Fuente i njegov tim su zamenili seniorsku ekipu Španije za prijateljsku utakmicu UEFA Euro 2020 protiv Litvanije, nakon što je pomenuti tim otišao u izolaciju kada je Serhio Buskets bio pozitivan na Kovid 19.[24] Pobedili su sa 4-0 u Leganesu.[25]

De la Fuente je takođe bio zadužen za španski olimpijski tim na odloženim Olimpijskim igrama 2020. u Tokiju.[26] Njegova ekipa je osvojila srebrnu medalju, izgubivši 2-1 od Brazila u finalu.[27]

Dana 8. decembra 2022, de la Fuente je postavljen za glavnog trenera seniorske ekipe, pošto je Luis Enrike podneo ostavku nakon što je njegov tim eliminisan na od strane Maroka jedanaesterce u osmini finala na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2022.[28] Zvanično je predstavljen četiri dana kasnije, a ugovor je trajao do UEFA Eura 2024. sa opcijom da se produži.[29]

De la Fuente je pobedio sa 3–0 u evropskim kvalifikacijama kod kuće protiv Norveške u svojoj prvoj utakmici 25. marta 2023, uz dva gola 32-godišnjeg debitanta Hoselua.[30] Odveo je zemlju do pobede u UEFA Ligi nacija 2022–23 (prva ikada), pobedivši Hrvatsku rezultatom 5–4 na penale nakon nerešenog rezultata 0–0 u Roterdamu.[31]

Španija je završila grupnu fazu Eura 2024. na prvom mestu, postigavši pet golova i ne primivši nijedan.[32]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Luis de la Fuente na sajtu WorldFootball.net (jezik: engleski)
  2. ^ „Squad List: Men's Olympic Football Tournament Tokyo 2020: Spain (ESP)” (PDF). FIFA. 22. 7. 2021. str. 16. Pristupljeno 29. 8. 2021. 
  3. ^ Miñano, Rosario (10. 7. 2024). „Lična strana Luisa de la Fuentea: nizak profil, intimnost i kompliment fudbalera Rohe” (na jeziku: španski). Antena 3 (Spanish TV channel). Pristupljeno 11. 7. 2024. 
  4. ^ Luis de la Fuente na eu-football
  5. ^ a b Falagán, Aser (7. 8. 2021). „De la Fuente, uspeh malog menadžera”. El Comercio (Spain) (na jeziku: španski). Pristupljeno 16. 9. 2021. 
  6. ^ „0–0: „Valensijanista“ abdikacija protiv Atletika”. Mundo Deportivo (na jeziku: španski). 9. 3. 1981. Pristupljeno 12. 10. 2015. 
  7. ^ Castañeda, Eduardo (27. 3. 1983). „Atletik, nema problema”. Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Pristupljeno 12. 10. 2015. 
  8. ^ Granado, Luis (6. 7. 1987). „Bek Atletika De la Fuente potpisao je danas ugovor sa Seviljom”. ABC (newspaper) (na jeziku: španski). Pristupljeno 12. 10. 2015. 
  9. ^ Jiménez, José Antonio (8. 12. 2022). „Luis de la Fuente: Menadžer reprezentacije 'izbačen' iz Sevilje žutim kartonom” (na jeziku: španski). Mucho Deporte. Pristupljeno 12. 7. 2024. 
  10. ^ „Sevilja prenosi De la Fuentea u Atletik iz Bilbaoa za dvadeset miliona”. ABC (na jeziku: španski). 5. 9. 1991. Pristupljeno 12. 10. 2015. 
  11. ^ Ruiz, Pako (15. 5. 2019). „Luis de la Fuente: Moje srce nije podeljeno, Atletik je bio moj život”. Deia (newspaper) (na jeziku: španski). Pristupljeno 12. 7. 2024. 
  12. ^ „Opklada za skok kvaliteta”. Mundo Deportivo (na jeziku: španski). 2. 9. 2000. Pristupljeno 12. 10. 2015. 
  13. ^ Parcero, Bruno (14. 3. 2001). „Nervozno u finalu”. Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Pristupljeno 16. 9. 2021. 
  14. ^ „Luis de la Fuente, poslednji potpis za Lezamu”. Diario AS (na jeziku: španski). 21. 6. 2005. Pristupljeno 16. 6. 2023. 
  15. ^ „Luis de la Fuente, novi trener Atletika iz Bilbaoa”. Athletic Bilbao. 8. 7. 2006. Pristupljeno 12. 10. 2015. 
  16. ^ „Luis de la Fuente, novi delegat”. Athletic Bilbao. 16. 7. 2007. Pristupljeno 12. 10. 2015. 
  17. ^ M. Otero, Pablo (16. 10. 2011). „Alaves otpušta svog menadžera Luisa de la Fuentea”. Marca (na jeziku: španski). Pristupljeno 12. 10. 2015. 
  18. ^ „Luis de la Fuente se vraća u Alaves kao menadžer 17 godina kasnije”. Marca (newspaper) (na jeziku: španski). 13. 7. 2011. Pristupljeno 12. 10. 2015. 
  19. ^ M. Otero, Pablo (16. 10. 2011). „Alaves otpušta svog menadžera Luisa de la Fuentea”. Marca (na jeziku: španski). Pristupljeno 12. 10. 2015. 
  20. ^ „Španski savez je potpisao ugovor sa Luisom De la Fuenteom, koji će voditi mlađe od 19 godina”. El Correo (na jeziku: španski). 5. 5. 2013. Pristupljeno 12. 10. 2015. 
  21. ^ „Šampioni do 19 godina su već u Španiji”. El Mundo (Spain) (na jeziku: španski). 20. 7. 2015. Pristupljeno 28. 6. 2019. 
  22. ^ „Zvanično: Menadžer Luis de la Fuente do 21 godine” (na jeziku: španski). El Desmarque. 24. 7. 2018. Pristupljeno 31. 3. 2019. 
  23. ^ Fisher, Ben (30. 6. 2019). „Classy Spain sink Germany to lift Euro Under-21 Championship”. The Guardian. Pristupljeno 1. 7. 2019. 
  24. ^ G. Matallanas, Javier; Santos Chozas, Sergio (7. 6. 2021). „"Spreman sam ako budem morao da vodim reprezentaciju na EP"”. Diario AS (na jeziku: španski). Pristupljeno 8. 6. 2021. 
  25. ^ Feldman, Ben (8. 6. 2021). „Mladi Španci impresionirali pobedom nad Litvanijom”. Marca. Pristupljeno 9. 6. 2021. 
  26. ^ „Pedri, Garsija i Tores među igračima Španije za Evropsko prvenstvo 2020. imenovani u tim za Olimpijske igre u Tokiju”. Goal (website). 29. 6. 2021. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  27. ^ „Ažuriranje broja medalja na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021: ko je osvojio više? Podaci po zemljama, danas, 7. avgusta”. Diario AS. 7. 8. 2021. Pristupljeno 20. 8. 2021. 
  28. ^ Lara, Miguel Ángel; Picó, Diego (8. 12. 2022). „Luis de la Fuente je novi selektor Španije, koji je nasledio Luisa Enrikea”. Marca. Pristupljeno 9. 12. 2022. 
  29. ^ „Luis de la Fuente, u svom izlaganju: "Ovo će biti fantastična čarolija"” (na jeziku: španski). Royal Spanish Football Federation. 12. 12. 2022. Pristupljeno 12. 12. 2022. 
  30. ^ „Španija 3–0 Norveška”. BBC Sport. 25. 3. 2023. Pristupljeno 26. 3. 2023. 
  31. ^ Smith, Emma (18. 6. 2023). „Hrvatska 0–0 Španija (Španija pobedila 5–4 na penale)”. BBC Sport. Pristupljeno 19. 6. 2023. 
  32. ^ Herrero, Jorge (27. 6. 2024). „Savršenstvo dolazi bez nagrade za Španiju: oni su jedini koji su pobedili u svoja tri meča, ali nisu na vrhu” (na jeziku: španski). ElDebate.com. Pristupljeno 9. 7. 2024. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Luis de la Fuente na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луис_де_ла_Фуенте&oldid=27972337”