Пређи на садржај

Луис де ла Фуенте

С Википедије, слободне енциклопедије
Луис де ла Фуенте
Де ла Фуенте 2023.
Лични подаци
Датум рођења (1961-06-21)21. јун 1961. (63 год.)[1]
Место рођења Аро,
Риоха[1], Шпанија
Висина 1,72 m
Позиција одбрана
Јуниорска каријера
1976—1978. ФК Атлетик Билбао Кантера
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1978—1982. Атлетик Билбао Б 59 (3)
1981—1987. Атлетик Билбао 146 (1)
1987—1991. Севиља 86 (4)
1991—1993. Атлетик Билбао 22 (1)
1993—1994. Алавес 35 (3)
Репрезентативна каријера
1978—1979. Шпанија У18 5 (1)
1982—1984. Шпанија У21 3 (0)
1988. Шпанија (Олимп) 6 (3)
Тренерска каријера
1997—2000. ФК Португалете
2000—2001. ФК Аурера де Виториа
2001—2005. ФК Севиља (млади)
2005—2006. ФК Атлетик Билбао (млади)
2006—2007. Билбао Атлетик
2009—2011. Билбао Атлетик
2011. Алавес
2013—2018. Шпанија У19
2018—2022. Шпанија У21
2021. Шпанија У23
2022— Шпанија
Награде
Фудбал
Представљајући Шпанију (као селектор)
Европско првенство
Златна медаља — прво место Немачка 2024.
УЕФА Лига нација
Златна медаља — прво место Холандија 2023.
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место Токио 2020.
Европско првенство до 21 године
Златна медаља — прво место Италија, Сан Марино 2019.
Европско првенство до 19 година
Златна медаља — прво место Грчка 2015.

Луис де ла Фуенте Кастиљо (шп. Luis de la Fuente Castillo)[2] шпански је фудбалски тренер и бивши играч. Играо је на позицији левог бека. Тренутно је селектор репрезентације Шпаније.

Сакупио је укупно 254 утакмице у Ла лиги и дао је шест голова за тринаест сезона. Играо је за Атлетик Билбао и Севиљу и освојио две титуле првака Шпаније као и Куп краља.[3]

Де ла Фуенте је дуго био тренер у омладинским селекцијама Шпаније. Од 2013. до 2018. водио је екипу Шпаније до 19 година и с њом био шампион Европског првенства 2015. Репрезентацији Шпаније до 21 године донео је титулу првака Европе 2019. На Олимпијским играма у Токију са шпанским тимом освојио је сребрну медаљу. Селектор сениорске репрезентације Шпаније постао је 2022. С њом је био првак УЕФА Лиге нација 2023. и Европског првенства 2024.[4]

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Клубови[уреди | уреди извор]

Рођен у Ару, Риоха, де ла Фуенте је своју фудбалску каријеру започео у омладинском систему Атлетика Билбаа,[5] и дебитовао је у сениорској лиги 1978. године у Сегунда Дивисион Б. Лигашки деби је имао 8. марта 1981. када је ушао као замена у другом полувремену у ремију 0–0 у гостима против Валенсије.[6]

Де ла Фуенте је промовисан у главни тим у лето 1982. Постигао је свој први професионални гол 26. марта 1983, чиме је запечатио победу домаћина над Селтом резултатом 4-0.[7]

У јулу 1987, де ла Фуенте је потписао уговор за други прволигашки клуб Севиљу,[8] и наставио да се редовно појављује у наредним утакмицама играјући у одбрани или као лево крило.[9] Године 1991. вратио се у Атлетик уз накнаду од 20 милиона пезета,[10] ретко наступајући под вођством тренера Јупа Хајнкеса који је стигао годину дана касније.[11]

Де ла Фуенте се придружио Алавесу 1993. године, са тимом у трећем рангу. После једне сезоне, отишао је у пензију са 33 године.[5]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Де ла Фуентеов први менаџерски посао био је у клубу Португалете, у регионалним лигама. У лето 2000. именован је у клуб Аурера[12] Сегунда Дивисион Б, али је отпуштен у марту следеће године упркос седмом месту на табели.[13]

Након повратка у Севиљу (академија), де ла Фуенте се вратио у Атлетик.[14] У почетку је био менаџер омладинаца и резервном тиму,[15] такође је вршио функцију делегата на утакмицама у наредне две године[16] пре него што се вратио на своје претходне дужности.[17]

Дана 13. јула 2011, де ла Фуенте је именован за тренера Алавеса,[18] а већ 17. октобра је био разрешен дужности.[19]

Дана 5. маја 2013, де ла Фуенте је постављен на чело репрезентације Шпаније до 19 година,[20] са којом је освојио Европско првенство 2015. у Грчкој.[21] Постао је менаџер екипе за млађе од 21 године у јулу 2018, након што је Алберт Селадес поднео оставку.[22] Његово прво такмичење било је Европско првенство 2019. у Италији, са којом је освојио друго место, после финалног пораза Немачке од 1:0 у Удинама.[23]

Дана 8. јуна 2021, де ла Фуенте и његов тим су заменили сениорску екипу Шпаније за пријатељску утакмицу УЕФА Еуро 2020 против Литваније, након што је поменути тим отишао у изолацију када је Серхио Бускетс био позитиван на Ковид 19.[24] Победили су са 4-0 у Леганесу.[25]

Де ла Фуенте је такође био задужен за шпански олимпијски тим на одложеним Олимпијским играма 2020. у Токију.[26] Његова екипа је освојила сребрну медаљу, изгубивши 2-1 од Бразила у финалу.[27]

Дана 8. децембра 2022, де ла Фуенте је постављен за главног тренера сениорске екипе, пошто је Луис Енрике поднео оставку након што је његов тим елиминисан на од стране Марока једанаестерце у осмини финала на Светском првенству у фудбалу 2022.[28] Званично је представљен четири дана касније, а уговор је трајао до УЕФА Еура 2024. са опцијом да се продужи.[29]

Де ла Фуенте је победио са 3–0 у европским квалификацијама код куће против Норвешке у својој првој утакмици 25. марта 2023, уз два гола 32-годишњег дебитанта Хоселуа.[30] Одвео је земљу до победе у УЕФА Лиги нација 2022–23 (прва икада), победивши Хрватску резултатом 5–4 на пенале након нерешеног резултата 0–0 у Ротердаму.[31]

Шпанија је завршила групну фазу Еура 2024. на првом месту, постигавши пет голова и не примивши ниједан.[32]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Луис де ла Фуенте на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
  2. ^ „Squad List: Men's Olympic Football Tournament Tokyo 2020: Spain (ESP)” (PDF). FIFA. 22. 7. 2021. стр. 16. Приступљено 29. 8. 2021. 
  3. ^ Miñano, Rosario (10. 7. 2024). „Лична страна Луиса де ла Фуентеа: низак профил, интимност и комплимент фудбалера Рохе” (на језику: шпански). Antena 3 (Spanish TV channel). Приступљено 11. 7. 2024. 
  4. ^ Луис де ла Фуенте на eu-football
  5. ^ а б Falagán, Aser (7. 8. 2021). „Де ла Фуенте, успех малог менаџера”. El Comercio (Spain) (на језику: шпански). Приступљено 16. 9. 2021. 
  6. ^ „0–0: „Валенсијаниста“ абдикација против Атлетика”. Mundo Deportivo (на језику: шпански). 9. 3. 1981. Приступљено 12. 10. 2015. 
  7. ^ Castañeda, Eduardo (27. 3. 1983). „Атлетик, нема проблема”. Mundo Deportivo (на језику: шпански). Приступљено 12. 10. 2015. 
  8. ^ Granado, Luis (6. 7. 1987). „Бек Атлетика Де ла Фуенте потписао је данас уговор са Севиљом”. ABC (newspaper) (на језику: шпански). Приступљено 12. 10. 2015. 
  9. ^ Jiménez, José Antonio (8. 12. 2022). „Луис де ла Фуенте: Менаџер репрезентације 'избачен' из Севиље жутим картоном” (на језику: шпански). Mucho Deporte. Приступљено 12. 7. 2024. 
  10. ^ „Севиља преноси Де ла Фуентеа у Атлетик из Билбаоа за двадесет милиона”. ABC (на језику: шпански). 5. 9. 1991. Приступљено 12. 10. 2015. 
  11. ^ Ruiz, Pako (15. 5. 2019). „Луис де ла Фуенте: Моје срце није подељено, Атлетик је био мој живот”. Deia (newspaper) (на језику: шпански). Приступљено 12. 7. 2024. 
  12. ^ „Опклада за скок квалитета”. Mundo Deportivo (на језику: шпански). 2. 9. 2000. Приступљено 12. 10. 2015. 
  13. ^ Parcero, Bruno (14. 3. 2001). „Нервозно у финалу”. Mundo Deportivo (на језику: шпански). Приступљено 16. 9. 2021. 
  14. ^ „Луис де ла Фуенте, последњи потпис за Лезаму”. Diario AS (на језику: шпански). 21. 6. 2005. Приступљено 16. 6. 2023. 
  15. ^ „Луис де ла Фуенте, нови тренер Атлетика из Билбаоа”. Athletic Bilbao. 8. 7. 2006. Приступљено 12. 10. 2015. 
  16. ^ „Луис де ла Фуенте, нови делегат”. Athletic Bilbao. 16. 7. 2007. Приступљено 12. 10. 2015. 
  17. ^ M. Otero, Pablo (16. 10. 2011). „Алавес отпушта свог менаџера Луиса де ла Фуентеа”. Marca (на језику: шпански). Приступљено 12. 10. 2015. 
  18. ^ „Луис де ла Фуенте се враћа у Алавес као менаџер 17 година касније”. Marca (newspaper) (на језику: шпански). 13. 7. 2011. Приступљено 12. 10. 2015. 
  19. ^ M. Otero, Pablo (16. 10. 2011). „Алавес отпушта свог менаџера Луиса де ла Фуентеа”. Marca (на језику: шпански). Приступљено 12. 10. 2015. 
  20. ^ „Шпански савез је потписао уговор са Луисом Де ла Фуентеом, који ће водити млађе од 19 година”. El Correo (на језику: шпански). 5. 5. 2013. Приступљено 12. 10. 2015. 
  21. ^ „Шампиони до 19 година су већ у Шпанији”. El Mundo (Spain) (на језику: шпански). 20. 7. 2015. Приступљено 28. 6. 2019. 
  22. ^ „Званично: Менаџер Луис де ла Фуенте до 21 године” (на језику: шпански). El Desmarque. 24. 7. 2018. Приступљено 31. 3. 2019. 
  23. ^ Fisher, Ben (30. 6. 2019). „Classy Spain sink Germany to lift Euro Under-21 Championship”. The Guardian. Приступљено 1. 7. 2019. 
  24. ^ G. Matallanas, Javier; Santos Chozas, Sergio (7. 6. 2021). „"Спреман сам ако будем морао да водим репрезентацију на ЕП"”. Diario AS (на језику: шпански). Приступљено 8. 6. 2021. 
  25. ^ Feldman, Ben (8. 6. 2021). „Млади Шпанци импресионирали победом над Литванијом”. Marca. Приступљено 9. 6. 2021. 
  26. ^ „Педри, Гарсија и Торес међу играчима Шпаније за Европско првенство 2020. именовани у тим за Олимпијске игре у Токију”. Goal (website). 29. 6. 2021. Приступљено 7. 7. 2021. 
  27. ^ „Ажурирање броја медаља на Олимпијским играма у Токију 2021: ко је освојио више? Подаци по земљама, данас, 7. августа”. Diario AS. 7. 8. 2021. Приступљено 20. 8. 2021. 
  28. ^ Lara, Miguel Ángel; Picó, Diego (8. 12. 2022). „Луис де ла Фуенте је нови селектор Шпаније, који је наследио Луиса Енрикеа”. Marca. Приступљено 9. 12. 2022. 
  29. ^ „Луис де ла Фуенте, у свом излагању: "Ово ће бити фантастична чаролија"” (на језику: шпански). Royal Spanish Football Federation. 12. 12. 2022. Приступљено 12. 12. 2022. 
  30. ^ „Шпанија 3–0 Норвешка”. BBC Sport. 25. 3. 2023. Приступљено 26. 3. 2023. 
  31. ^ Smith, Emma (18. 6. 2023). „Хрватска 0–0 Шпанија (Шпанија победила 5–4 на пенале)”. BBC Sport. Приступљено 19. 6. 2023. 
  32. ^ Herrero, Jorge (27. 6. 2024). „Савршенство долази без награде за Шпанију: они су једини који су победили у своја три меча, али нису на врху” (на језику: шпански). ElDebate.com. Приступљено 9. 7. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Луис де ла Фуенте на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луис_де_ла_Фуенте&oldid=27972337”