Европско првенство у фудбалу до 21 године 2019.

С Википедије, слободне енциклопедије
Европско првенство у фудбалу до 21 године 2019.
Детаљи такмичења
Држава домаћинИталија Италија
Сан Марино Сан Марино
Датум16. јун30. јун 2019.
Тимови12 (из 1 конфедерације)
Стадиони6 (из 6 градова градова)
Коначан пласман
Шампион Шпанија (5. титула)
Друго место Немачка
Статистике турнира
Одиграно утакмица21
Постигнуто голова78 (3,71 по мечу)
Укупно гледалаца214.637 (10.221 по мечу)
Најбољи стрелацЊемачка Лука Валдшмит
(7 голова)
Најбољи играчШпанија Фабијан Руиз
Пољска 2017.
Мађарска, Словенија 2021. →

Европско првенство у фудбалу до 21 године (познато и као УЕФА Европско омладинско првенство 2019.) је било 22. издање УЕФА Европског првенства до 21 године (25. издање ако је укључено и доба млађе од 23 године), који организује Међународна омладинска фудбалска заједница УЕФА за мушке групе до 21. године у Европи. Домаћин финалног турнира је била Италија (а неких утакмица и Сан Марино) средином 2019. године, након што је извршни одбор УЕФА изабрао њихову кандидатуру 9. децембра 2016. године у Ниону, у Швајцарској.[1][2]

Укупно 12 репрезентација је учествовало на овом турниру, са играчима рођеним 1. јануара 1996. или касније.[3]

Као и претходна првенства до 21 године која су се одржавала годину дана пре Олимпијаде, овај турнир је служио као европски квалификациони турнир за Олимпијске игре 2020. Четири најбоља тима тј. полуфиналисти су се пласирали из Европе на Олимпијске игре 2020. у Токију, у Јапану, где ће их представљати играчи до 23. године, с тим што ће само тројици играча од 23. година бити допуштено да играју за једну омладинску репрезентацију.[4] По први пут се користила ВАР технологија на Европском првенству за младе до 21. године.[5]

Немачка је бранила титулу.

Избор домаћина[уреди | уреди извор]

Фудбалски савез Италије је потврдио да ће Италија понудити да буде домаћин турнира 2019. године, [6] такође је и Фудбалски савез Сан Марина укључен у домаћинство турнира 2019. Италија и Сан Марино су именовани за домаћине на састанку Извршног одбора УЕФА у Ниону 9. децембра 2016. године.[1]

Дворане[уреди | уреди извор]

Дана 9. децембра 2016. године, Фудбалски савез Италије је одабрао места одржавања турнира (укључујући једно у Сан Марину):[7]

Болоња Ређо Емилија Чезена
Стадион Ренато Дал'Ара Стадион Чита дел Триколоре Стадион Дино Мануци
Капацитет: 38.279 Капацитет: 21.584 Капацитет: 20.198
Трст Удине Серавале
Стадион Нерео Роко Стадион Фријули Стадион Олимпико Серавале
Капацитет: 28.565 Капацитет: 25.144 Капацитет: 6.664

Квалификације[уреди | уреди извор]

Свих 55 земаља УЕФА ушло је у такмичење, са домаћинима Италијом који су се аутоматски квалификовали на финални турнир (други ко-домаћин Сан Марино се неје квалификовао аутоматски), остала 54 тима су се такмичила у квалификацијама да би се одредило осталих 11 репрезентација које ће учествовати на финалном турниру.[8] Квалификационо такмичење, које је одржано од марта 2017. до новембра 2018. године, састојало се од два круга:[3]

  • Квалификациона група: 54 екипе су биле смештене у девет група од по шест тимова. У свакој групи играло се по формату домаћин-гост. Девет победника група се директно квалификовало на Европско првенство, док су четири најбољепласирана другопласирана тима из група (не рачунајући резултате против шестопласираних тимова у групи) ишла у Плеј-оф.
  • Плеј-оф: Четири екипе су подељене у две групе су одиграле полуфиналне мечеве. Победници из полуфиналних мечева су се пласирали на Европско првенство.

Квалификоване репрезентације[уреди | уреди извор]

Следеће репрезентације су се квалификовале на финални турнир.

Репрезентација Квалификовани као Датум квалификације Укупно наступа Последњи наступ Најбољи пласман
Италија Италија Домаћин 9. децембар 2016 20 2017 (полуфинале) Шампион (1992, 1994, 1996, 2000, 2004)
Шпанија Шпанија Победник групе 2 6. септембар 2018 14 2017 (другопласирани) Шампион (1986, 1998, 2011, 2013)
Француска Француска Победник групе 9 7. септембар 2018 9 2006 (полуфинале) Шампион (1988)
Енглеска Енглеска Победник групе 4 11. октобар 2018 15 2017 (полуфинале) Шампион (1982, 1984)
Србија Србија Победник групе 7 12. октобар 2018 11 2017 (групна фаза) Шампион (1978)
Њемачка Немачка Победник групе 5 12. октобар 2018 12 2017 (шампион) Шампион (2009, 2017)
Хрватска Хрватска Победник групе 1 15. октобар 218 3 2004 (групна фаза) Групна фаза (2000, 2004)
Данска Данска Победник групе 3 16. октобар 2018 8 2017 (групна фаза) Полуфиналиста (1992, 2015)
Белгија Белгија Победник групе 6 16. октобар 2018 3 2007 (полуфинале) Полуфиналисти (2007)
Румунија Румунија Победник групе 8 16. октобар 2018 2 1998 (четвртфинале) Четвртфиналисти (1998)
Пољска Пољска Победник у Плеј-оф рунди 20. новембар 2018 7 2017 (групна фаза) Четвртфиналисти (1982, 1984, 1986, 1992, 1994)
Аустрија Аустрија Победник у Плеј-оф рунди 20. новембар 2018 1 Дебитанти

Екипе[уреди | уреди извор]

Свака репрезентација мора да има екипу састављену од најмање 23 играча, од којих 3 морају бити голмани. Ако је играч повређен или болестан довољно озбиљно да спречи своје учешће на турниру, пре почетка меча свог тима, може га заменити други играч.[3]

Групе[уреди | уреди извор]

Жреб[уреди | уреди извор]

Жреб за финални турнир је одржан 23. новембра 2018. у 18:00 CET (UTC+1) у седишту фирме Ламборгини у италијанском селу Сант'Агата Болоњезе. [9][10][11], а водио га је амбасадор турнира Андреа Пирло који је са Италијом освојио овај турнир 2000. године.[12]

12 тимова је подељено у три групе од по четири репрезентација. Домаћини Италија је смештена у групу А на позицију 1, док су остали тимови били распоређени према рангирању коефицијента након завршетка квалификационе фазе, израчунати на основу следећег:[12]

Шешири[уреди | уреди извор]

У свакој групи је домаћин или једна екипа из Шешира 1 (која је била повучена на позицију Б1 или Ц1), и један тим из Шешира 2 и два тима из Шешира 3 (који су били повучени на било коју позицију 2-4 у групама). Шешири за извлачење су следећи:[13]

Домаћин
Репрезентација
Италија Италија
Шешир 1
Репрезентација Коеф.
Њемачка Немачка 39,913
Енглеска Енглеска 37,946
Шешир 2
Репрезентација Коеф.
Шпанија Шпанија 37,774
Данска Данска 35,533
Француска Француска 35,182
Шешир3
Team Коеф.
Србија Србија 33,083
Хрватска Хрватска 32,952
Белгија Белгија 32,122
Аустрија Аустрија 31,767
Пољска Пољска 30,946
Румунија Румунија 29,259

Групе[уреди | уреди извор]

Група А Група Б Група Ц

Италија Италија (домаћин)
Шпанија Шпанија
Пољска Пољска
Белгија Белгија

Њемачка Немачка
Данска Данска
Србија Србија
Аустрија Аустрија

Енглеска Енглеска
Француска Француска
Румунија Румунија
Хрватска Хрватска

Групна фаза[уреди | уреди извор]

Победници група се пласирају у полуфинале, а после одигране групне фазе се ствара табела другопласираних из које најбољепласирани пролази у полуфинале нокаут фазе-елиминационе фазе.

Правила[уреди | уреди извор]

У случају нерешеног резултата: У групној фази, тимови се рангирају према бодовима (3 бода за победу, 1 бод за нерешен исход, 0 бодова за пораз) и ако су везани за бодове, примењују се следећи критеријуми, у датом редоследу (Чланови 18.01 и 18.02):[3]

  1. Освојени бодови;
  2. Међусобни скор (мечеви између тимова који имају идентичан број бодова);
  3. Гол разлика у мечевима између тимова;
  4. Голови постигнути у мечевима између та два или више тимова;
  5. Укупна гол разлика ;
  6. Укупно постигнутих голова;
  7. Шутеви са пенала само ако два тима имају исти број бодова;
  8. Дисциплински бодови (црвени картон=3 бода, жути картон=1 бод, искључење због два жута картона=3 бода);
  9. Позиција у УЕФА рангирању коефицијента националног тима до 21 године .
  • Сва времена су локална CEST (UTC+2).[14]
  • Легенда:
  Пласирали се у нокаут фазу
  Бараж за нокаут фазу
  Испали у групној фази

Група А[уреди | уреди извор]

Табела групе А И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1. Шпанија Шпанија (П) 3 2 0 1 8 4 +4 6
2. Италија Италија (Д) 3 2 0 1 6 3 +3 6
3. Пољска Пољска (Е) 3 2 0 1 4 7 -3 6
4. Белгија Белгија (Е) 3 0 0 3 4 8 -4 0

Италија Италија3:1Шпанија Шпанија
Кјеза Гол 36, Гол 64
Пелегрини Гол 82 (пен.)
Извештај Себаљос Гол 9
Гледалаца: 26.432
Судија: Холандија Сердар Гозубујук

Шпанија Шпанија2:1Белгија Белгија
Олмо Гол 7
Форналс Гол 89
Извештај Борнау Гол 24
Гледалаца: 2.738
Судија: Летонија Андрис Треманис
Италија Италија0:1Пољска Пољска
Извештај Бијелик Гол 40
Гледалаца: 26.890
Судија: Белорусија Алексеј Кулбаков

Белгија Белгија1:3Италија Италија
Вершарен Гол 79 Извештај Барела Гол 44
Кутроне Гол 53
Кјеза Гол 89
Гледалаца: 20.075
Судија: Србија Срђан Јовановић

  • (Д) - домаћин
  • (П) - пролазак даље
  • (Е) - елиминација

Група Б[уреди | уреди извор]

Табела групе Б И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1. Њемачка Немачка (П) 3 2 1 0 10 3 +7 7
2. Данска Данска (П) 3 2 0 1 6 4 +2 6
3. Аустрија Аустрија (Е) 3 1 1 1 4 4 0 4
4. Србија Србија (Е) 3 0 0 3 1 10 -9 0

Србија Србија0:2Аустрија Аустрија
Извештај Волф Гол 37
Хорват Гол 78
Гледалаца: 5.421
Судија: Шведска Андреас Екберг
Њемачка Немачка3:1Данска Данска
Рихтер Гол 28, Гол 52
Валдшмит Гол 65
Извештај Сков Гол 73 (пен.)
Гледалаца: 7.131
Судија: Израел Оријел Гринфилд

Данска Данска3:1Аустрија Аустрија
Педерсен Гол 33, Гол 77
Олсен Гол 90+3
Извештај Линхарт Гол 47
Гледалаца: 7.297
Судија: Бугарска Гиорги Кабаков
Њемачка Немачка6:1Србија Србија
Рихтер Гол 16
Валдшмит Гол 30, Гол 37, Гол 80
Дауд Гол 69
Мајер Гол 90+2
Извештај Живковић Гол 85 (пен.)
Гледалаца: 9.837
Судија: Румунија Иштван Ковач

Аустрија Аустрија1:1Њемачка Немачка
Дансо Гол 24 (пен.) Извештај Валдшмит Гол 14
Гледалаца: 9.100
Судија: Летонија Андрис Треманис
Данска Данска2:0Србија Србија
Брун Ларсен Гол 21
Расмунсен Гол 51
Извештај
Гледалаца: 4.543
Судија: Белорусија Алексеј Кулбаков

Група Ц[уреди | уреди извор]

Табела групе Ц И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1. Румунија Румунија (П) 3 2 1 0 8 3 +5 7
2. Француска Француска (П) 3 2 1 0 3 1 +2 7
3. Енглеска Енглеска (Е) 3 0 1 2 6 9 -3 1
4. Хрватска Хрватска (Е) 3 0 1 2 4 8 -4 1

Румунија Румунија4:1Хрватска Хрватска
Пушкаш Гол 11 (пен.)
Хаги Гол 14
Балута Гол 66
Петре Гол 90+3
Извештај Влашић Гол 18
Гледалаца: 4.035
Судија: Шкотска Боби Меден
Енглеска Енглеска1:2Француска Француска
Фоден Гол 54 Извештај Иконе Гол 89
Ван-Бисака Гол 90+5 (аг.)
Гледалаца: 11.288
Судија: Србија Срђан Јовановић

Енглеска Енглеска2:4Румунија Румунија
Греј Гол 79
Абрахам Гол 87
Извештај Пушкаш Гол 76 (пен.)
Хаги Гол 85
Коман Гол 89, Гол 90+3
Гледалаца: 8.440
Судија: Шведска Андреас Екберг
Француска Француска1:0Хрватска Хрватска
Дембеле Гол 8 Извештај
Гледалаца: 3.416
Судија: Холандија Сердар Гозубујук

Француска Француска0:0Румунија Румунија
Извештај
Гледалаца: 12.861
Судија: Бугарска Георги Кабаков

Табела другопласираних репрезентација[уреди | уреди извор]

Табела другопласираних репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1. Ц Француска Француска 3 2 1 0 3 1 +2 7
2. А Италија Италија 3 2 0 1 6 3 +3 6
3. Б Данска Данска 3 2 0 1 6 4 +2 6
  • Легенда:
  Пласман у Нокаут фазу (полуфинале)
  Борба за Олимпијски Плеј-оф
  • Напомена: У случају да Енглеска, која није члан Међународног олимпијског комитета и због тога није подобна за Олимпијаду, напредује у полуфинале, олимпијско доигравање ће се играти између двеју другопласираних репрезентација, не квалификујући се за полуфинале, да би се одлучио последњи УЕФА тим који се квалификује за Летњу олимпијаду 2020.[13]
  • Утакмице полуфинала зависе од тога која се другопласирана репрезентација квалификује (Члан 17.02 Правилника):[3]
Најбољи другопласирани тим Најбоље другопласирани мечеви Друго полуфинале
Група А Победник Групе Б Победник Групе А — Победник Групе Ц
Група Б Победник Групе А Победник Групе Б — Победник Групе Ц
Група Ц Победник Групе А Победник Групе Б — Победник Групе Ц

Елиминациона фаза[уреди | уреди извор]

 
ПолуфиналеФинале
 
      
 
27. јунБолоња
 
 
Шпанија Шпанија 4
 
30. јунУдине
 
Француска Француска 1
 
Шпанија Шпанија 2
 
27. јунРеђо Емилија
 
Њемачка Немачка 1
 
Њемачка Немачка 4
 
 
Румунија Румунија 2
 

Полуфинале[уреди | уреди извор]


Њемачка Немачка4:2Румунија Румунија
Амири Гол 21, Гол 90+4
Валдшмит Гол 51 (пен.), Гол 90
Извештај Пушкаш Гол 26 (пен.), Гол 44
Гледалаца: 16.211
Судија: Израел Оријел Гринфилд

Финале[уреди | уреди извор]

Шпанија Шпанија2:1Њемачка Немачка
Фабијан Гол 7
Олмо Гол 69
Извештај Амири Гол 88
Гледалаца: 23.232
Судија: Србија Срђан Јовановић

Репрезентације које су се квалификовале на Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Следеће четири репрезентације су се квалификовале на турнир у фудбалу на Олимпијским играма 2020.

Репрезентација Датум квалификације Претходни наступ на ОИ1
Шпанија Шпанија 22. јун 2019. 10 (1920, 1924, 1928, 1968, 1976, 1980, 1992, 1996, 2000, 2012)
Њемачка Немачка 23. јун 2019. 9 (1912, 1928, 1936, 1952, 1956, 1972, 1984, 1988, 2016)
Румунија Румунија 24. јун 2019. 3 (1924, 1952, 1964)
Француска Француска 24. јун 2019. 12 (1900, 1908, 1920, 1924, 1928, 1948, 1952, 1960, 1968, 1976, 1984, 1996)
1 Подебљано означава шампиона за ту годину. Укошено означава домаћине за ту годину.

Коначне позиције[уреди | уреди извор]

Поз Тим Г ИГ П Н И ГД ГП ГР Бод.
Финале
1 Шпанија Шпанија А 5 4 0 1 14 6 +8 12
2 Њемачка Немачка Б 5 3 1 1 15 7 +8 10
Елиминисани у полуфиналу
3 Румунија Румунија Ц 4 2 1 1 10 7 +3 7
4 Француска Француска Ц 4 2 1 1 4 5 -1 7
Елиминисани у поретку на табели
5 Италија Италија А 3 2 0 1 6 3 +3 6
6 Данска Данска Б 3 2 0 1 6 4 +2 6
Елиминисани у групној фази
7 Пољска Пољска А 3 2 0 1 4 7 -3 6
8 Аустрија Аустрија Б 3 1 1 1 4 4 0 4
9 Енглеска Енглеска Ц 3 0 1 2 6 9 -3 1
10 Хрватска Хрватска Ц 3 0 1 2 4 8 -4 1
11 Белгија Белгија А 3 0 0 3 4 8 -4 0
12 Србија Србија Б 3 0 0 3 1 10 -9 0

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Italy to host 2019 Under-21 EURO”. uefa.com. 9. 12. 2016. 
  2. ^ „LA UEFA ASSEGNA ALL’ITALIA E SAN MARINO L’EUROPEO UNDER 21 DEL 2019”. Фудбалска федерација Сан Марино. 9. 12. 2016. 
  3. ^ а б в г д „2017-19 UEFA European Under-21 Championship regulations” (PDF). UEFA. 
  4. ^ „OC for FIFA Competitions approves procedures for the Final Draw of the 2018 FIFA World Cup”. FIFA.com. 14. 9. 2017. Архивирано из оригинала 24. 06. 2018. г. Приступљено 24. 03. 2019. 
  5. ^ „VAR to be used in UEFA Champions League knockout phase”. UEFA.com. Савез Европских фудбалских асоцијација. 3. 12. 2018. Приступљено 3. 12. 2018. 
  6. ^ „ITALY WILL SUBMIT APPLICATION TO HOST U21 2019 EUROPEAN CHAMPIONSHIP TO UEFA”. FIGC.it. 10. 7. 2015. Архивирано из оригинала 26. 8. 2017. г. Приступљено 24. 3. 2019. 
  7. ^ „La UEFA assegna all’Italia l’Europeo Under 21 del 2019”. Фудбалски савез Италије. 9. 12. 2016. Архивирано из оригинала 22. 8. 2017. г. Приступљено 24. 3. 2019. 
  8. ^ „Seedings set for live 2019 U21 qualifying draw”. UEFA.com. 25. 1. 2017. 
  9. ^ „Final tournament draw”. UEFA.com. 
  10. ^ „Alle 18 a Bologna il sorteggio del Campionato Europeo: l’Italia inserita nel Gruppo A”. Фудбалски савез Италије. 23. 11. 2018. 
  11. ^ „U21 EURO 2019 final tournament draw”. UEFA.com. 23. 11. 2018. 
  12. ^ а б „A tribute to U21 EURO ambassador Andrea Pirlo”. UEFA.com. 23. 11. 2018. 
  13. ^ а б „Draw Press Kit” (PDF). UEFA.com. 
  14. ^ „2019 Under-21 EURO calendar: all the fixtures”. UEFA.com. 30. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]