Luj I Pobožni

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Luj I Pobožni
Ludwik I Pobożny.jpg
Luj Pobožni
Datum rođenja16. april 778
Mesto rođenjaŠasnej di Poatu
Datum smrti20. jun 840.
Mesto smrtiIngelhajm am Rajn
DinastijaKarolinzi
OtacKarlo Veliki
MajkaHildegard
SupružnikErmengarda od Hesbaja, Judit Bavarska
PotomstvoLotar I, Pipin I Akvitanski, Ludvig I Nemački, Karlo Ćelavi
PrethodnikKarlo Veliki
NaslednikKarlo Ćelavi, Lotar I

Luj I Pobožni (franc. Louis le Pieux, nem. Ludwig der Fromme;[1] ili Luj Dobroćudni ili Luj Sveti) (77820. jun 840) je bio car Svetog rimskog carstva (814—840) i kralj Akvitanije (781—814). Bio je sin i naslednik Karla Velikog.

Ratovao sa rođacima i sinovima Lotarom, Ludvigom Nemačkim i Pipinom Akvitanskim oko prestola od 833. do 834. godine. Lotar ga je svrgnuo c vlasti. Posle njegove smrti, Verdenskim ugovorom iz 843, Franačka država podeljena je na Francusku, Nemačku i Italiju.

Vlast u Akvitaniji[uredi]

Krunisan je kao kralj Akvitanije 781. još kao dete.[2] Karlo Veliki je Akvitaniju poslao Luja kao dete, a sa njim i regente da skrše pobune, koje su se tu pojavile nakon sukoba Karla Velikog sa Mavrima na Iberijskom poluostrvu 778. godine. Karlo Veliki je svoju decu slao u različite delove carstva da odmalena nauče lokalne običaje. Kraljevstvo Akvitanije je bilo značajno zbog granica prema Mavarima. Najveći grad Hispanske markeBarselona, pao je u franačke ruke 797, ali Mavari ga ponovo zauzimaju 799. godine. Luj Pobožni je predvodio dve godine vojsku preko Pirineja i tu je opsedao Barselonu 800. i 801. i konačno je zauzeo.

Kao što je bilo uobičajeno kod Franaka, očekivalo se da Luj Pobožni deli nasledstvo sa braćom. Karlom Mlađim, kraljem Neustrije i Pipinom, kraljem Italije. Pošto su mu braća umrla, Luj Pobožni je postao zajednički car sa Karlom Velikim 813. godine. Kad mu je umro otac Karlo Veliki 814, Luj Pobožni nasleđuje celo carstvo, osim jednog izuzetka u Italiji, gde vlada Bernard, Pipinov sin.

Car[uredi]

U Ahenu je krunisan 814. kao car Svetog rimskog carstva. Moto svoje vladavine otiskuje na metalnim novcima, na kojima piše: (Renovatio Regni Francorum) što znači da namerava obnoviti franačko carstvo, ali u moralnom pogledu. Glavni savetnici su mu bili vojvoda Septimanije Berna i Ebo, koji postaje nadbiskup Rejmski, ali ga kasnije izdaje. Ostavio je i očeve ministre kao priora Elisahara i nadbiskupa Kelna Hildebolda. Elisahara zamenjuje kasnije priorom mnogih manastira Hildvinom.

Koristio je septiminijanskog Vizigota Benedikta Anijanskog da mu pomogne da se reformiše francuska crkva. Osnovna reforma je bila da se svi religiozni redovi povinuju Pravilu Svetog Benedikta. Novi papa Stefan V je ponovo krunisao Luja Pobožnog 816. u Rejmsu.

Određuje pravila o nasleđivanju i podela iz Ahena[uredi]

Karlo Veliki kruniše Luja Pobožnog

Tokom prelaska od katedrale do palate u Ahenu 817. drvena galerija je pala i umalo nije stradao Luj Pobožni. Pri tome je stradalo dosta ljudi. Luj posle toga izdaje dekret o načinu nasleđivanja u slučaju najgoreg. Još 815. on je podelio deo teritorija svojoj dvojici sinova, a po novoj podeli deli na tri dela. To je podela iz Ahena:

  • Lotar I, koji je bio kralj, postaje suvladar i dobija najveći deo, uključujući celu Italiju. Posle smrti Luja Pobožnog Lotar treba biti car i biti glavni i nad braćom
  • Pipin Akvitanski, proglašava se kraljem i dobija Akvitaniju i okolne teritorije
  • Ludvig I Nemački, najmlađi sin, proglašava se kraljem i dobija Bavarsku i okolna područja.

Umesto da jednako podeli teritorije, Luj Pobožni je Lotaru podelio najveći deo i postavio ga iznad braće. Lotar će biti svestan svoga statusa suvladara i žestoko će kasnije braniti svoj privilegovani status.

Bernardova pobuna[uredi]

Dotad je Italijom vladao Bernard, koji je bio nećak Luja Pobožnog. Bernard ne prihvata da mirno preda Lotaru Italiju. Pobunio se potaknut i od biskupa od Orleana. Kad je otišao da predstavi svoj slučaj, Bernard je najpre osuđen na smrt, pa je onda to zamenjeno oslepljivanjem i zatvaranjem. Umro je za godinu dana u zatvoru. Zbog te smrti je kasnije grizla savest Luja Pobožnog.

Granični ratovi[uredi]

Početkom vlasti Luja Pobožnog mnoga plemena (Danci, Oboriti, Sloveni, Bretonci i Baski) su živela blizu granica Franačkog carstva. Strašno su se bojala snage franačkog cara i nisu se usudili da prave bilo kakve nevolje. Prvi su se 816. pobunili Lužički Srbi, a onda se pobunio Slavomir, vođa Oborita. Slavomir je zarobljen, pa je zamenjen 818. novim vođom, koji pravi savez sa Dancima protiv Franaka. Danci postaju najveća opasnost u kratkom roku.

Franci, Ljudevit Posavski i Srbi[uredi]

Vojvoda Panonije, Ljudevit Posavski napadao je 819. na granicama Drave i Save. Protiv njega je bio poslat furlanski vojvoda Kadolah, koji nije ništa učinio. Kadolah je umro od groznice pri povratku. Franci su sklopili sporazum sa Bornom pa su združenim snagama napadali Ljudevita. Velika franačka vojska je 822. prisilila Ljudevita Posavskog da pobegne u Dalmaciju Srbima. Franački analista tih događaja Ajnhart kaže da „Srbi čine veliki deo Dalmacije[3].

Ljudevit Posavski je po svoj prilici pobegao negde duž Une kod grada Srba, prema hrvatskoj istoričarki Nadi Klaić. Tu je Ljudevit ubio srpskog kneza, koji ga je ugostio, pa je pobegao na Borninu teritoriju, gde je ubijen 823, a Franci su zauzeli celu Ljudevitovu pobunjenu teritoriju. Mir se tu nastavio do 827, kada su Franci imali problema sa Bugarskim hordama u Panoniji.

Na južnom kraju svoje granice Luj Pobožni imao je problema sa lombardskim prinčevima Beneventa, koje Karlo Veliki nije nikad uspeo pokoriti. Na jugozapadnoj granici problemi su počeli 815. u Gaskonji, kada se pobunio Seguin vojvoda Gaskonje. Pobedio je Seguina i zamenio ga. Skupština je odlučila 820. da se pošalje ekspedicija protiv kordopskog halifata. Međutim vođstvo akcije je bilo sporo i ekspedicija je propala.

Prvi građanski rat[uredi]

Luju Pobožnom je umrla žena 818. godine. Trebalo je mnogo vremena da ga ubede da se ponovo ženi. Kada je to učinio rodio mu se sin Karlo Ćelavi, koji je postao uzrok velikih nevolja. Rađanjem Karla Ćelavog podela iz Ahena je ugrožena. Dotad je bilo određeno šta kome pripada. Luj Pobožni je pokušao da dodeli deo teritorija novom sinu, ali stariji sinovi se tome protive, jer se time otimaju njima već dodeljene teritorije. To je dovelo do dve decenije dugog građanskog rata. U Vormsu 829. Luj Pobožni dodeljuje Karlu Ćelavom Alemanju i time razljućuje Lotara I, čiji deo je time smanjen. Lotar optužuje novu ženu Luja Pobožnog da je rodila dete, koje nije Lujevo, nego kopile. Pa zato Karlo Ćelavi ne zaslužuje teritorije.

Građanski rat je započeo 830. kada su Pipin Akvitanski i Ludvig Nemački opkolili vojsku cara Luja Pobožnog, a cara zarobili. Lotar I je zakasnio sa svojom lombardskom vojskom. Luj Pobožni je uspeo nagovoriti svoga sina Luja Nemačkog da promeni svoj odnos prema njemu, a ovaj je uspeo nagovoriti Pipina Akvitanskog. Lotar je ipak pokušao da dobije opštu podršku pa saziva u sabor u Najmegenu u Austraziji, gde je njegova podrška bila najjača.

Dva sina Pipin Akvitanski i Ludvig Nemački su oslobodila 831. svoga oca Luja Pobožnog i zamolili ga za oproštaj. Posle toga mirenja Pipin Akvitanski i Ludvig Nemački su dobili veći udeo u nasledstvu, a Lotar je lišen statusa suvladara i oduzeta mu je Italija.

Drugi građanski rat[uredi]

Druga pobuna izbija 832. godine. Pipin Akvitanski je bio nezadovoljan, pa je pozvan na očev dvor. Tu je bio tako loše primljen, da je napustio dvor bez očeva odobrenja. Luj Pobožni se bojao da će se Pipin Akvitanski pobuniti, pa je sakupio vojsku da krenu u Akvitaniju, gde se mogu desiti nevolje. U isto vreme Ludvig Nemački je sakupio vojsku slovenskih saveznika i zauzeo Švabiju, a da Luj Pobožni nije stigao da odreaguje.

Ponovo Luj Pobožni deli carstvo. Akvitaniju dodeljuje Karlu Ćelavom, a Pipina lišava nasledstva. Povećao je Lotarev udio, jer nije bio uključen u pobunu. Međutim Lotar je bio zainteresovan da postane car. Lotar je dobio i podršku pape Grgura IV, koga je potvrdio bez očeva odobrenja. Lotar I se 833. pridružuje pobuni. Srele su se dve vojske, vojska Luja Pobožnog i vojska Lotara I. Vojska Luja Pobožnog je napuštala cara, tako da je car bio prinuđen da se preda.

Nadbiskup rejmski Ebo predsedavao je crkvenim sinodom, na kome su svrgli Luja Pobožnog i prisilili ga da prizna sve navodne zločine. Poniženja, koje je trpio svrgnuti kralj Luj Pobožni potaklo je na pobunu protiv Lotara plemstvo Austrazije i Saksonije. Lotar I je bio prinuđen da pobegne u Burgundiju, a Luj Pobožni je ponovo car 1. marta 834. godine.

Porodica se ponovo pomirila 836, pa je Luj Pobožni povratio Pipinu i Ludvigu Nemačkom sve posede, a Lotaru je uzeo sve sem Italije. Karlo Ćelavi je dobio dobar deo Lotarovih teritorija.

Vikinzi[uredi]

Vikinzi su napadali Utreht i Antverpen. Duž Rajne su 837. došli do Najmegena, a vikinški kralj je tražio da se njemu plati danak. Kad je Luj Pobožni skupio dovoljno veliku vojsku Vikinzi su se razbežali. Ponovo se vraćaju 838. i zahtevaju suverenitet nad Frizijom. Luj Pobožni je naredio izgradnju mornarice da bi uspostavio francuski suverenitet u Friziji.

Treći građanski rat[uredi]

Luj Pobožni je 837. proglasio Karla Ćelavog kraljem Alemanije i Burgundije i predao mu deo zemlje Ludviga Nemačkog. Kada se Ludvig Nemački pobunio Luj je Ludvigu Nemačkom oduzeo sve Bavarske zemlje osim same Bavarske, a to je predao Karlu. Kada je umro 838. Pipin Akvitanski, car proglašava Karla Ćelavog i kraljem Akvitanije. Plemstvo Akvitanije međutim bira Pipina II Akvitanskog, sina Pipina Akvitanskog. Kad je car zapretio plemstvu Akvitanije, dolazi do građanskog rata. Ludvig Nemački je napao Švabiju, a Pipin II je došao do Loare dok su Danci harali Frizijom.

Lotar I je po prvi put bio na strani Luja Pobožnog, s ciljem da se carstvo ponovo podeli malo više njemu u korist. Tada je Luj Pobožni ponovo podelio carstvo. Ludvigu Nemačkom ostavlja Bavarsku, a Pipinu sve oduzima, tako da daje Lotaru da odabere koji će deo. Lotar I odabire istočni deo sa Italijom, a zapadni ostaje Karlu Ćelavom. Akvitanija je bila lako pokorena. Karlo Ćelavi je priznat od strane plemstva 840.

Smrt i nove svađe[uredi]

Luj Pobožni umire 20. juna 840. godine. Među njegovim sinovima posle toga izbija novi građanski rat, koji se rešava Verdenskim sporazumom 843. i deobom carstva na tri dela, koji postaju jezgra Francuske, Nemačke i Italije.

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Pipin Herestalski
 
 
 
 
 
 
 
8. Karlo Martel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Alpaida
 
 
 
 
 
 
 
4. Pipin Mali
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Lambert, Count of Hesbaye
 
 
 
 
 
 
 
9. Rotrude
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Chrotlind
 
 
 
 
 
 
 
2. Karlo Veliki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Karibert od Laona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Bertrada of Prüm
 
 
 
 
 
 
 
5. Bertrada od Laona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Luj I Pobožni
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Hado of Vintzgau
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Gerold of Vinzgouw
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Gerniu of Suevie
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Hildegard
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Huoching
 
 
 
 
 
 
 
14. Hnabi of Alamannia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Emma of Alamannia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Hereswind
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi]

  1. ^ lat. Ludovicus or Hludowicus Pius, nem. Ludwig der Fromme, franc. Louis le Pieux or franc. Louis le Débonnaire, ital. Luigi il Pio or ital. Ludovico il Pio, šp. Luis el Piadoso or šp. Ludovico Pío.
  2. ^ Pierre Riche (1993). The Carolingians: The Family who Forged Europe. Michael Idomir Allen. University of Pennsylvania Press. str. 116. 
  3. ^ „Annales regni francorum (Annales laurissenses maiores)”. 

Literatura[uredi]

  • Vita Hludovici Imperatoris , the main source for his reign, written c. 840 by an unknown author usually called "the Astronomer"
  • Gesta Hludowici Imperatoris by Thegan of Trier on-line Latin text
  • Booker, Courtney M (2009). Past Convictions: The Penance of Louis the Pious and the Decline of the Carolingians. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-4168-6. 
  • De Jong, Mayke. The Penitential State: Authority and Atonement in the Age of Louis the Pious, 814–840. New York: Cambridge University Press, 2009.
  • Depreux, Philippe. Prosopographie de l'entourage de Louis le Pieux (781–840). Sigmaringen: Thorbecke, 1997. A useful prosopographical overview of Louis' household, court and other subordinates.
  • Eichler, Daniel. Fränkische Reichsversammlungen unter Ludwig dem Frommen. Hannover: Hahnsche Buchhandlung, 2007 (Monumenta Germaniae Historica Studien und Texte, 45).
  • Ganshof, François-Louis The Carolingians and the Frankish Monarchy. 1971.
  • Godman, Peter, and Roger Collins (eds.). Charlemagne's Heir: New Perspectives on the Reign of Louis the Pious (814–840). Oxford and New York: Clarendon Press, 1990.
  • Oman, Charles. The Dark Ages 476–918. London, 1914.

Spoljašnje veze[uredi]


Prethodnik:
Karlo Veliki
car Svetog rimskog carstva
(814840)

Naslednik:
Lotar I