Maksilarna prognatija
Maksilarna prognatija ili maksilarna protruzija jedna je od disgnatija koja se karakteriše nenormalan izgled lica i poremećajem zagrižaja zbog poremećenog odnosa gornje vilice prema bazi lobanje. Klinički se manifestuje izbočenjem gornje vilice ili alveolarnog grebena, izazvanog sagitalnim pomeranjem gornje vilice i zuba u celini, pri čemu ne postoji razlika između apikalne baze i zubnog luka.[1]
Relevantna anatomija[uredi | uredi izvor]
Gornja vilica (lat. maxilla) je velika parna kost u središnjem delu lica. Ona učestvuje u izgradnji očne i nosne duplje, kao i podsljepoočne i krilastonepčane jame. Na njoj se opisuju telo i četiri nastavka (jabučni, čeoni, nepčani i zubni). Unutar kosti se nalazi šupljina koja se naziva vilični sinus.[2]
Zubni nastavak (lat. processus alveolaris) ima polulučni oblik i sadrži alveole za korenove gornjih zuba. On se razvija paralelno sa razvojem zuba i podleže promenama u slučaju njihovog ispadanja. Zubne čašice prvog i drugog sekutića su spljoštene u pravcu napred-nazad i levkastog su oblika, dok su čašice bočnih zuba više četvrtastog oblika. Između pojedinačnih alveola nalaze se koštane međuzubne pregrade.[3]
Etiologija[uredi | uredi izvor]
Prekomerna razvijenost gornje vilice može biti posledica genetskih razlika ili retkih, osnovnih stanja koje uključuju:[4][3]
Kada dođe do ovog genetskog stanja, kosti u lobanji deteta se prerano spajaju, što jutiče na na njihovu strukturu i izgled lica.
Ovaj sindrom uključuje niz naslednih genetskih defekata koji utiču na kosti, kožu, oči i nervni sistem.
Ovo stanje se odnosi na ubrzani rast u detinjstvu, posebno na visinu, uzrokovan hormonskom neravnotežom.
Kao i gigantizam, ovo stanje se odnosi na prekomerni rast, ali se ne pojavljuje do odraslog doba.
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Kliničku sliku karakteriše prekomerni razvoj gornje vilice (maksile) što usled neslaganja između nje i donje vilice dovodi do toga da se zubi ne uklapaju pravilno.Gornja usna je kraća, slabije razvijene muskulature, a zbog otežane okluzije disanje počinje otvorenih usta.
Ovaj poremećaj može biti frustrirajući za dete koje sve više oseća da ima neusklađenu strukturu vilice, i zbog toga pati i izbegava druženje sa ostalom decom.[4]
Terapija[uredi | uredi izvor]
Leči se osteotomijom sa pomeranjem isturenog frontalnog dela maksile (gornje vilice) unazad, pri čemu se uklanjaju prvi i drugi premolar uz istovremenu osteotomiju maksilarnog (gornjeviličnog) koštanog tkiva.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Piščević A. Urođeni i stečeni deformiteti lica i vilica U: Maksilofacijalna hirurgija, Urednik Prof. dr Miodrag Gavrić
- ^ Margaret J. Fehrenbach; Susan W. Herring (2012). Illustrated Anatomy of the Head and Neck. Elsevier. str. 55. ISBN 978-1-4377-2419-6.
- ^ a b Mall, Frainklin P. (1906). „On ossification centers in human embryos less than one hundred days old”. American Journal of Anatomy. 5 (4): 433—458. doi:10.1002/aja.1000050403..
- ^ a b „Treating Prognathism: Ways To Correct Abnormal Jaw Alignment”. www.colgate.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-01.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
