Manuela Levorato
| Manuela Levorato Manuela Levorato | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Manuela Levorato |
| Datum rođenja | Dolo, 16. mart 1977. |
| Mesto rođenja | Italija |
| Državljanstvo | Italija |
| Sportske informacije | |
| Sport | 100 m i 200 m |
| Godine aktivnosti | 1994 — danas |
Manuela Levorato (ital. Manuela Levorato; Dolo, 16. mart 1977) je italijanska atletičarka specijalista za sprint. Najuspešnija je u trkama na 100 i 200 metara.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Debitovala je 1994. u svojoj sedamnaestoj godini i te godine je osvojila titulu na 100 metara u Torinu. Usledile se juniorske godine i evropska i svetska takmičenja, ali nije uspela stići do pobedničkog postolja.
Godine 1998. približila se na jednu stotinku italijanskom rekordu na 100 metara koji je pre godinu dana u Milanu postavila Đada Galina (11,24 prema rekordu 11,23), a popravila je italijanski rekord na 200 metara sa vremenom od 22,86 (prethodni rekord je 1984 postavila Marisa Masulo sa 22,88). Njena popularnost raste pored rezultata, i zbog njene atraktivnosti.
Sledeće godine na Evropskom prvenstvu atletskih nada (do 23 godine) u Geteborgu, osvojila je dve zlatne medalje na 100 i 200 metara, oborivši nacionalne rekorde u obe discipline, 100 m u polufinalu 11,20, a na 200 m 22,68 u finalu. Rekord na 200 m popravlja u kvalifikacijama na Svetskom prvenstvu u Sevilji 1999. na 22,60 sek.
Godine 2000, posle dobre sezone i dobrih vremena u tri discipline 100 m (11,21 postigla dva puta, za jednu stotinku slabije od italijanskog rekorda koji isto drži), na 200 m (dobih 22,89, uz rekord od 36,30 na nestandardnoj disciplini od 300 m, gde je premašila rekord Virne de Anđeli (37,36 ) i dvostruki rekord u štafeti 4 h 100 m (43,60 a zatim 43,44) zbog povrede nije startovala u trci na 200 metara na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju.
Na atletskom mitingu u Lozani 2001. postavila je novi nacionalni rekord na 100 metara 11,14. Iste godine na Mediteranskim igrama u Tunisu bila je druga na 100 m, da bi na Svetskom prvenstvu u Edmontonu došla do polufinala u obe discipline.
Najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri ostvarila je na Evropskom prvenstvu u Monaku 2002. kada je u svojim disciplinama osvojila dve bronzane medalje, dok je sa štafetom Italije 4 h 100 m bila šesta.
Sledeće dve godine povreda Afilove tetive sprečila je da učestvuje u Svetskom kupu 2003. i Olimipjaskim igrama 2004. u Atini.
Iako nije bila u savršenom fizičkom stanju, učestvovala je na Svetskom prvenstvu 2005., bez većeg uspeha jer je u trci na 100 metara ispala u četvrtfinalu. Sledeće pobede se oporavlja od povrede i ponovo je pozvana u nacionalnu štafetu sa kojom pobeđuje na evropskom kupu u Milanu.
Ostaje u drugom stanju i zbog rođenja kćerke Đulije nije išla na Olimpijske igre u Peking 2008.
Atletici se vratila u leto 2009. Sledeće godine učestvuje ne Evropskom ekipnom prvenstvu u Bergenu, a nekoliko dana kasnije, 30. juna u Grosetu, osvaja svoju 14 titulu italijanske atletske prvakinje.[1].
Na Evropsko prvenstvo u dvorani 2011. u Parizu takmičila se u disciplini 60 m dospela do polufinala.
Pobede na prvenstvima Italije[uredi | uredi izvor]
Manuela Leverato je na prvenstvima Italije osvojila 14 titula[2]
- 100 m na otvorenom (1999, 2001, 2002, 2010)
- 200 m na otvorenom (2001)
- 60 m u dvorani (1998, 1999, 2000, 2002, 2003, 2004)
- 200 m u dvorani (2002, 2003, 2004)
Lični rekordi[uredi | uredi izvor]
- 100 m: 11,14 NR - Lozana 2001.
- 200 m: 22,60 NR - Sevilja 1999.
- 150 m: 17,28 NR - Markon 2003
- 300 m: 36,30 NR - Vijaređo 2000
- 400 m: 52,16 (7 rezultat svih vremena u Italiji) - Milano 2002
- 60 m u dvorani: 7,20 (stotinku slabije od NR 7,19 Mariza Masulo) - Maebaši 1999
- 200 m u dvorani: 23,14 NR - Đenova 2003
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Assoluti super: Howe 8,16, Di Martino 2,01 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jul 2011), Pristupljeno 12. 4. 2013.
- ^ Manuela Levorato (100m-200m-4x100m Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2007), Pristupljeno 12. 4. 2013.
