Manu Dibango

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Manu Dibango
Manu Dibango 2019.
Lični podaci
Puno imeEmanuel Ndžoke Dibango
Datum rođenja(1933-12-12)12. decembar 1933.
Mesto rođenjaDuala, Francuski Kamerun
Datum smrti24. mart 2020.(2020-03-24) (86 god.)
Mesto smrtiMelen, Francuska
Zanimanjemuzičar i tekstopisac
Muzički rad
Aktivni period1961—2020
ŽanroviMakosa, afrička rumba, afrofank, afrobit, džez
InstrumentiSaksofon i vibrafon
Ostalo
Veb-sajtmanudibango.net

Emanuel Ndžoke Dibango (franc. Emmanuel N'Djoké Dibango; Duala, 12. decembar 1933 — Melen, 24. mart 2020)[1] Bio je kamerunski muzičar i tekstopisac koji je svirao saksofon i vibrafon. Razvio je muzički pravac kombinujući džez, fank i tradicionalnu kamerunsku muziku. Njegov otac bio je pripadnik Iabasi etničke zajednice, dok je njegova majka bila pripadnica naroda Duala. Najpoznatiji je po svom singlu iz 1972. "Soul Makossa". Preminuo je 24. marta 2020. od posledica infekcije Kovida 19.[2][3]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Emanuel "Manu" Dibango rođen je u Duali, u Kamerunu 1933. Njegov otac, Mišel Manfred Ndjoke Dibango,[4] bio je javni službenik. Kao sin farmera, sreo je svoju ženu putujući pirogom do grada u kojem je ona živela, Duali.[4] Emanuelova majka bila je modna dizajnerka i vodila je svoj mali biznis.[4] Obe etničke grupe Dibangovih roditelja, Douala i Iabasi, gledale su na njihovu vezu sa izvesnim prezirom. [4] Dibango je imao samo jednog polubrata iz očeovog prethodnog braka, koji je bio četiri godine stariji od njega.[4] U Kamerunu se etnička pripadnost određuje preko očeve etničke pripadnosti, pa ipak, kako je Dibango napisao u svojoj autobiografiji Three kilos of coffee on nikada nije mogao da se u potpunosti identifikuje sa jednom od etničkih grupa svojih roditelja. [4]

Dibangov ujak bio je glava njegove proširene porodice. Nakon njegove smrti, Dibangov otac odbijao je da ga prihvati, budući da on nikada do kraja nije svog sina uveo u običaje Iabasi etničke zajednice. Tokom svog detinsjstva, Dibango je polako zaboravljao Iabasi jezik, u korist Duala plemena. Ipak, njegova porodica živela je u Iabasi kampu, smeštenom na Iabasi visoravni, u blizini reke Vouri u centralnoj Duali. Kao mali, Dibango je svake večeri posećivao protestantsku crkvu kako bi sticao obrazovanje. Uživao je učeći muziku tamo, i navodno, brzo je shvatao sve u vezi sa njom. [4]

Nakon završetka školovanja u seoskoj školi,[5] 1941. Dibango je primljen u kolonijalnu školu, blizu svog doma, gde je naučio francuski jezik. Divio se učitelju, kojeg je opisao kao izvandrednog crtača i slikara. 1944. francuski predsednik Šarl do Gol izabrao je njegovu školu da održi performans dobrodošlice po njegovom dolasku u Kamerun.[4]

1949. godine, kada je imao 15 godina, Dibango odlazi na školovanje na univerzitet Sant- Kale u Francuskoj. Nakon toga, pohađao je licej Šart, gde je naučio da svira klavir. [1]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Bio je član benda kongoanske rumbe "Afrički džez" i sarađivao je sa velikim brojem muzičara, uključujući Fania ol star, Fela Kutijem, Herbijem Henkokom, Bilom Lasvelom, Bernijem Vorelom, Lejdismit Blek Mambazom, Don Čerijem, kao i sa Slaj i Robijem. Postigao je veliki broj pratilaca u Velikoj Britaniji sa disko hitom pod nazivom "Big blow", izdatim 1976. i remiksovanim kao dvanaestoinčni singl 1978. za Island Records. 1998. godine snimio je album ClubAfrica sa kubanskim umetnikom Eliades Očoom. 1974. nominovan je za Gremi nagradu u kateogriji za najbolji R&B album i u kategoriji za najbolju instrumentalnu kompoziciju "Soul Makossa".[6]

Pesma "Soul Makossa", koja se nalazi na istoimenom albumu, sadrži reč "makossa", koja na Dibangovom maternjem kamerunskom Duala jeziku, znači "ja igram". Ona je uticala na hitove u popularnoj muzici, uključujući Kul end Gengov "Jungle boogie". [7] 1982. u parodijsku pesmu "Boogie in your butt", komičara Edi Marfija, interpolirana je bas linija i hornini akordi iz pesme "Soul Makossa", dok je u pesmi "Butt Naked Booty Blues" hip-hop benda Poor Righteous Teachers ubačen deo pesme "Soul Makossa".

Bio je prvi predsednik Kamerunske muzičke korporacije, sa visokim ovlašćenjima u sporovima oko honorara umetnika. Dibango je imenovan za Uneskovog umetnika mira za 2004. godinu.[8][9]

Njegova pesma, "Reggae Makossa", deo je liste pesama za video igru iz 2006. Scareface: The World is yours. U avgustu 2009, svirao je na zatvaranju oživljenog džez festivala u Brekonu.

1982. Majkl Džekson koristi stihove "Ma ma-se a ma-sa, ma ma-kossa" iz Dibangovog singla iz 1972. "Soul Makossa" bez dozvole i bez prava, za svoju pesmu "Wanna Be Starting Something", iz njegovog hit albuma Thriller iz 1982. Kada je Dibango saznao za to, razmatrao je da tuži megazvezdu Džeksona, ali je on bio brži i priznao je da je pozajmio stihove, te je problem rešen van suda. [10]

2007. Rijana je iskoristila isti deo Džeksonove pesme za njenu pesmu "Don't Stop the Music" bez Dibangove dozvole. Kada je Rijana pitala Džeksona za dozvolu da koristi isti deo pesme, on je navodno dozvolio njen zahtev bez kontaktiranja Dibanga. 2009. Dibango je tužio oboje. Dibangovi advokati, izneli su slučaj pred sudom u Parizu, tražeći odštetu od 500 000 evra i tražeći da Sony BMG-u, EMI-u, i Warner Music-u bude zabranjeno primanje prihoda dok se problem ne reši. [11] Sud je presudio da je Dibangov zahtev nedopustiv: godinu dana ranije, drugi pariski sudija zahtevao je da Universal Music uključi Dibangovo ime u budućim francuskim izdanjima pesme "Don't Stop the Music", i u to vreme ranijeg pojavljivanja pred sudom, Dibango je povukao pravnu parnicu, čime se odrekao svog prava da traži dalju odštetu. [12][13]

U junu 2014. proslavio je osamedesetogodišnjuicu rođendana koncertom u Olimipiji, u Francuskoj,[14] koji je prenosila TV5Monde.

8. semptembra 2015, Mikaela Žan, Generalna sekretarka Međunarodne organizacije Frankofonije, odlikovala je Manu Dibanga ordenom Velikog svedoka Frankofonije na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Riu 2016.[15]

24. marta 2020. Dibango je preminuo od posledica Kovid 19 u Melenu blizu Pariza.[1][16]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

  • Saxy-Party (Mercury, 1969)
  • Manu Dibango (Fiesta, 1971)
  • Africadelic (Mondiophone, 1972)
  • Soul Makossa (Fiesta, 1972)
  • O Boso (Fiesta, 1972)
  • African Woodoo (PSI, 1972)
  • Makossa Man (Fiesta, 1973)
  • Super Kumba (Fiesta, 1974)
  • Countdown at Kusini (D.S.T., 1975)
  • Afrovision (Fiesta, 1976)
  • Manu 76[17] (Fiesta, 1976)
  • Bande Originale du Film Ceddo[18] (Fiesta, 1977)
  • A L'Olympia (Fiesta, 1977)
  • L'Herbe Sauvage (Fiesta 1977)
  • Anniversaire Au Pays (Fiesta, 1978)
  • Le Prix De La Liberte (Fiesta, 1978)
  • Home Made (Fiesta, 1979)
  • Gone Clear (CRC, 1980)
  • Piano Solo Melodies Africaines Vol. 1 (AfroVision, 1981)
  • Ambassador (CRC, 1981)
  • Waka Juju (CRC, 1982)
  • Mboa (AfroVision, 1982)
  • Soft and Sweet (Garima, 1983)
  • Deliverance Live in Douala (AfroVision, 1983)
  • Surtension (Garima, 1984)
  • Melodies Africaines Vol. 2 (AfroVision, 1984)
  • L'Aventure Ambigue (Carrere, 1984)
  • Electric Africa[19] (Celluloid, 1985)
  • Manu Invite... Akofa Akoussah Au Togo (Blackspot, 1983)
  • Afrijazzy (Soul Paris, 1986)
  • La Fete a Manu (Buda Musique, 1988)
  • Negropolitaines Vol. 1 (Soul Paris, 1989)
  • Comment Faire L'Amour Avec Un Negre Sans Se Fatiguer (Milan, 1989)
  • Polysonik (Fnac Music, 1990)
  • Live '91 (Fnac Music, 1991)
  • Bao Bao (Mau Mau, 1992)
  • Wakafrika (Fnac Music, 1994)
  • Lamastabastani (Soul Paris, 1995)
  • Negropolitaines Vol. 2 (Soul Paris, 1995)
  • Papa Groove Live 96 (Wotre Music, 1996)
  • CubAfrica (Melodie, 1998)
  • Manu Safari (Wagram, 1998)
  • Mboa' Su Kamer Feeling (JPS, 2000)
  • Spirituals (Bayard Musique, 2000)
  • Kamer Feeling (JPS, 2001)
  • From Africa (Blue Moon, 2003)
  • Homage to New Orleans (Goya, 2007)
  • Lion of Africa (Global Mix, 2007)
  • Past Present Future (BorderBlaster, 2011)
  • Ballad Emotion (Konga Music, 2011)
  • Balade en Saxo (EGT, 2014)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Labesse, Patrick (24. 3. 2020). „Mort du saxophoniste Manu Dibango, qui a succombé au Covid-19”. Le Monde. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  2. ^ Beaumont-Thomas, Ben (24. 3. 2020). „Manu Dibango, Cameroon jazz-funk star, dies aged 86 of coronavirus”. The Guardian. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  3. ^ Monroe, Jazz (24. 3. 2020). „Afro-Jazz Star Manu Dibango Dead at 86”. Pitchfork. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  4. ^ a b v g d đ e ž Dibango, Manu; Rouard, Danielle; Raps, Beth G (1994). Three kilos of Coffee: An Autobiography. Chicago: University of Chicago. ISBN 0-226-14491-7. 
  5. ^ „Manu Dibango”. Radio France International. 2007. Arhivirano iz originala 06. 9. 2008. g. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  6. ^ „Manu Dibango”. www.grammy.com. Pristupljeno 2022-03-21. 
  7. ^ Hamilton, Andrew. „Wild and Pacefull: Kool & the Gang”. AllMusic. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  8. ^ Kanjo, Ernest (septembar 2006). „We Want Bread! Cameroonian musicians seem to have lost their creative acumen in their endless battles over money.”. Webarchive. Arhivirano iz originala 26. mar 2007. g. Pristupljeno 26. 4. 2021.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |archive-date= (pomoć)
  9. ^ „Manu Dibango designated UNESCO Artist for Peace”. webarchive. 27. 5. 2004. Arhivirano iz originala 14. 10. 2006. g. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  10. ^ Sannerh, Kelefa (26. 6. 2009). „Michael Jackson”. The New Yorker. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  11. ^ Michaels, Sean (4. 2. 2009). „Rihanna and Michael Jackson sued by African singer”. The Guardian. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  12. ^ Bertrand, Lavaine (18. 2. 2009). „Dibango recalé face à Jackson et Rihanna”. Radio France International. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  13. ^ „L'action de Manu Dibango contre Michael Jackson et Rihanna irrecevable”. La Presse. 12. 2. 2017. Arhivirano iz originala 18. 2. 2009. g. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  14. ^ Caroline J., Par (24. 2. 2014). „Manu Dibango en concert à l’Olympia de Paris pour ses 80 ans”. Sortira Paris. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  15. ^ „MichaëlleJeannommeManuDibangoGrandTémoindelaFrancophonieauxJeuxOlympiquesetParalympiquesdeRio2016” (PDF). Arhivirano iz originala 27. 09. 2016. g. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  16. ^ Mukere, Tony (1. 4. 2020). „Somalia's ex Prime Minister dies of corona virus”. Pulse. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  17. ^ „Manu 76 by Manu Dibango”. Bandcamp. Pristupljeno 27. 4. 2021. 
  18. ^ „Ceddo (Bande originale du film) by Manu Dibango”. Pristupljeno 27. 4. 2021. 
  19. ^ „Electric Africa by Manu Dibango”. Pristupljeno 27. 4. 2021. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ману_Дибанго&oldid=27725502”