Mario Monti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mario Monti
Mario Monti
Lični podaci
Datum rođenja(1943-03-19)19. mart 1943. (81 god.)
Mesto rođenjaVareze, Kraljevina Italija
DržavljanstvoItalija
NarodnostItalijan
ReligijaRimokatolik
UniverzitetUniverzitet Bokoni i
Yale Univerzitet.
Profesijaekonomista
Porodica
SupružnikElsa Antonioli
Politička karijera
Politička
stranka		Građanski izbor
16. novembar 2011 — 28. april 2013.
PredsednikĐorđo Napolitano
PrethodnikSilvio Berluskoni
NaslednikEnriko Leta
Ministar ekonomije i finansija Italije
16. novembar 2011 — 20. jul 2012.
PrethodnikĐulio Tremonti
NaslednikVitorio Grili
Evropski komesar za konkurenciju
15. septembar 1999 — 30. oktobar 2004.
PredsednikRomano Prodi
Evropski komesar za unutrašnje tržište i carinu
18. januar 1995 — 15. septembar 1999.
PredsednikŽak Santer
Potpis

Mario Monti (ital. Mario Monti; Vareze, 19. mart 1943) je italijanski političar, ekonomista, akademik i nalazio se na funkciji premijera Italije od 16. novembra 2011. godine do 28. aprila 2013. godine.

Od 1994. godine predsednik je Univerziteta Bokoni, a između 1995. godine i 2004. godine bio je evropski komesar.

Od 2010. godine predsedava evropsku Trilateralnu komisiju, grupu neo-liberalne orijentacije, koja je osnovana 1973. godine od strane Dejvida Rokfelera.[1] Monti je takođe član Upravnog odbora Bilderberg grupe.[2]

Od 2005. godine, član je Naučnog savetodavnog veća Goldman Saksa za međunarodno tržište i savetnik je Koka-kola kompanije.[3][4]

Premijer Italije[uredi | uredi izvor]

Budući da vlada Silvia Berluskonija, nije mogla da pretrpi udar finansijske krize i javnog duga, Monti je bio među favoritima za sastavljanje nove vlade, koja bi sprovela ekonomske reforme koje je tražila EU od Italije.[5]

Dana 9. novembra 2011. godine predsednik Italije Đorđo Napolitano, imenovao je Montija za doživotnog senatora. Sledećeg 13. novembra posle ostavke premijera Berluskonija, Napolitano ga predlaže za mandatara premijera i daje mu zadatak za formiranje nove vlade.

16. novembra Monti predstavlja novu vladu i podnosi zakletvu vernosti Ustavu predsedniku Napolitanu, koji ga imenuje za premijera. 17. i 18. novembra Montijeva tehnokratska vlada dobija punu podršku u oba doma italijanskog Parlamenta. Monti takođe obavlja i funkciju ministra finansija i ekonomije u novoj vladi.[6]

Angažovao se na parlamentarnim izborima 2013. kao lider novo-osnovane stranke Građanski izbor čiji je lider.

Izvori[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „www.trilateral.org”. www.trilateral.org. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  2. ^ „Steering Committee”. Bilderberg Meetings. Arhivirano iz originala 09. 11. 2011. g. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  3. ^ Foley, Stephen (18. 11. \q5). „What price the new democracy? Goldman Sachs conquers Europe” (na jeziku: engleski). The Independent. Pristupljeno 18. 11. 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  4. ^ Mario Monti.
  5. ^ Vagnoni, Giselda; Hornby, Catherine (10. 11. 2011). „Mario Monti emerges as favorite to lead Italy”. Reuters. Rome. Arhivirano iz originala 13. 11. 2011. g. Pristupljeno 10. 11. 2011. 
  6. ^ „Facing Crisis, Technocrats Take Charge in Italy”. New York Times. 16. 11. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2011. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марио_Монти&oldid=26083022”