Франческо Косига

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франческо Косига
Cossiga Francesco 2.jpg
Франческо Косига
Биографија
Датум рођења (1928-07-26)26. јул 1928.
Место рођења Сасари
Краљевина Италија
Датум смрти 17. август 2010.(2010-08-17) (82 год.)
Место смрти Рим
Италија
Професија правник, политичар
Политичка
партија
Хришћанска демократија
8. председник Италије
3. јул 1985. — 28. април 1992.
Претходник Сандро Пертини
Наследник Оскар Луиђи Скалфаро
42. премијер Италије
4. август 1979. — 18. октобар 1980.
Претходник Ђулио Андреоти
Наследник Арналдо Форлани

Франческо Косига (итал. Francesco Cossiga; Сасари, 26. јул 1928Рим, 17. август 2010)[1] био је италијански правник, педагог и политичар из редова бивше Хришћанске демократије. Вршио је функцију премијера (1979–1980) и председника Републике Италије (1985–1992).

Биографија[уреди]

Рођен је у Сасарију, север Сардиније.[1] Политичку каријеру започео је током Другог светског рата.

Био је министар унутрашњих послова (19761978), председник италијанске владе (19791980), председник италијанског Сената (19831985.), италијански председник (19851992), а 1992. је проглашен за доживотног сенатора.

Када је италијански премијер Ђулио Андреоти 1992. године обзнанио јавности постојање организације Гладио у Италији током Хладног рата, тајне организације која је у случају совјетске инвазије требало да води герилску борбу, Косига је признао своју умешаност у оснивање ове организације. Демократска партија левице је након тога покренула процес импичмента против Косиге.[2][3] Иако је процедура поништена, Косига је дао оставку два месеца пре истека мандата.[4]

Године 2006. се повукао са своје функције доживотног сенатора, али је Сенат одбио његову оставку 2008. године.

Умро је 17. августа 2010. године у Риму.

Породица[уреди]

Био је рођак италијанског комунистичког вође Енрика Берлингвера.[5]

Контроверзе[уреди]

Косига је 2007. године за новине „Коријере дела сера“ дао осврт на нападе 11. септембра 2001. и Осаму бин Ладена. Изјавио је да „демократски кругови у Америци и Европи добро знају да су овај монструозни план осмислиле и оствариле америчка ЦИА и Мосад уз помоћ ционистичких снага како би сву кривњу свалиле на арапски свет и увериле Запад да интервенише у Ираку и Авганистану“.[6] Само годину дана пре, Косига је изјавио да не верује у теорије завере и одбацио могућност да је све део америчке завере.[7]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Page at Senate website (италијански).
  2. (италијански) Il Sole 24 ore: Occhetto, lo strappo mai ricucito su Gladio
  3. (италијански) La Repubblica: Il PDS vota l'impeachment di Cossiga (4 December 1991)
  4. (италијански) La Repubblica: E l'uomo grigio prese il piccone (26 April 1992)
  5. (италијански) Mio cugino Berlinguer: Cossiga racconta un leader (Cossiga talking about Enrico Berlinguer in an interview to Gian Antonio Stella – Corriere della Sera, 10 June 2004)(италијански)
  6. „Osama-Berlusconi? "Trappola giornalistica". Corriere della Sera. 30 November 2007. Приступљено 21. 6. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. http://archivio.lastampa.it/LaStampaArchivio/main/History/tmpl_viewObj.jsp?objid=7190957Sassoon, Donald (18. 8. 2010). „Francesco Cossiga obituary”. The Guardian. London. 

Спољашње везе[уреди]