Франческо Косига
Франческо Косига | |||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 26. јул 1928. | ||||||||||||||||||||||
Место рођења | Сасари, Краљевина Италија | ||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 17. август 2010.82 год.) ( | ||||||||||||||||||||||
Место смрти | Рим, Италија | ||||||||||||||||||||||
Висина | 1,77m | ||||||||||||||||||||||
Професија | правник, политичар | ||||||||||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||||||||||
Супружник | Ђузепа Сигурани (в. 1960 — р. 1988) | ||||||||||||||||||||||
Деца | 2 | ||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Хришћанска демократија | ||||||||||||||||||||||
|
Франческо Косига (итал. Francesco Cossiga; Сасари, 26. јул 1928 — Рим, 17. август 2010) био је италијански правник, педагог и политичар из редова бивше Хришћанске демократије.[1] Вршио је функцију премијера (1979–1980) и председника Републике Италије (1985–1992). Био је министар унутрашњих послова у тренутку киднаповања Алда Мора, након чије смрти је поднео оставку на то место.
Закључно са изборима 2022, Косига је једини председник Италије који је изабран у првом кругу гласања.[2] Енрико де Никола је такође одабран у првом кругу, али на место привременог шефа државе, пошто је функција председника уведена 1948.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Сасарију, север Сардиније.[1] Политичку каријеру започео је током Другог светског рата.
Био је министар унутрашњих послова (1976–1978), председник италијанске владе (1979–1980), председник италијанског Сената (1983–1985), италијански председник (1985–1992), а 1992. је проглашен за доживотног сенатора.
Када је италијански премијер Ђулио Андреоти 1992. године обзнанио јавности постојање организације Гладио у Италији током Хладног рата, тајне организације која је у случају совјетске инвазије требало да води герилску борбу, Косига је признао своју умешаност у оснивање ове организације. Демократска партија левице је након тога покренула процес импичмента против Косиге.[3][4] Иако је процедура поништена, Косига је дао оставку два месеца пре истека мандата.[5]
Године 2006. се повукао са своје функције доживотног сенатора, али је Сенат одбио његову оставку 2008. године.
Умро је 17. августа 2010. године у Риму.
Породица
[уреди | уреди извор]Био је рођак италијанског комунистичког вође Енрика Берлингвера.[6]
Контроверзе
[уреди | уреди извор]Косига је 2007. године за новине „Коријере дела сера“ дао осврт на нападе 11. септембра 2001. године и Осаму бин Ладена. Изјавио је да „демократски кругови у Америци и Европи добро знају да су овај монструозни план осмислиле и оствариле америчка ЦИА и Мосад уз помоћ ционистичких снага како би сву кривњу свалиле на арапски свет и увериле Запад да интервенише у Ираку и Авганистану“.[7] Само годину дана пре, Косига је изјавио да не верује у теорије завере и одбацио могућност да је све део америчке завере.[8]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Page at Senate website (језик: италијански).
- ^ „I Presidenti - Biografia del Presidente Francesco Cossiga”. presidenti.quirinale.it (на језику: италијански). Званични сајт председника Италије. Приступљено 28. 1. 2022. „E' stato eletto Presidente della Repubblica il 24 giugno 1985 (al primo scrutinio con 752 voti su 977).”
- ^ (језик: италијански) Il Sole 24 ore: Occhetto, lo strappo mai ricucito su Gladio
- ^ (језик: италијански) La Repubblica: Il PDS vota l'impeachment di Cossiga (4 December 1991)
- ^ (језик: италијански) La Repubblica: E l'uomo grigio prese il piccone (26 April 1992)
- ^ (језик: италијански) Mio cugino Berlinguer: Cossiga racconta un leader (Cossiga talking about Enrico Berlinguer in an interview to Gian Antonio Stella – Corriere della Sera, 10 June 2004)(језик: италијански)
- ^ „Osama-Berlusconi? "Trappola giornalistica"”. Corriere della Sera. 30 November 2007. Приступљено 21. 6. 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ http://archivio.lastampa.it/LaStampaArchivio/main/History/tmpl_viewObj.jsp?objid=7190957 Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2010)Sassoon, Donald (18. 8. 2010). „Francesco Cossiga obituary”. The Guardian. London.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Биографија на страници италијанског Сената (језик: италијански)
- Биографија на страници Центра за политичке и социјалне науке Ф. М. Малфати (језик: италијански)