Ламберто Дини

С Википедије, слободне енциклопедије
Ламберто Дини
Ламберто Дини
Лични подаци
Датум рођења(1931-03-01)1. март 1931. (92 год.)
Место рођењаФиренца, Краљевина Италија
ДржављанствоИталија
НародностИталијан
РелигијаКатолик
УниверзитетУниверзитет у Фиренци
Универзитет у Минесоти
Универзитет у Мичигену
ПрофесијаЕкономиста
Породица
СупружникДонатела Паскуали Цингоне
Политичка каријера
Политичка
странка		РИ (1996–2002)
ДЛ (2002–2007)
ЛД (2007–2009)
ПдЛ (2009–2013)
17. јануар 1995 — 18. мај 1995.
ПредседникОскар Луиђи Скалфаро
ПретходникСилвио Берлускони
НаследникРомано Проди
18. мај 1996 — 11. јун 2001.
Председник владеРомано Проди
Масимо Д'Алема
Ђулијано Амато
ПретходникЂулијано Амато
НаследникРомано Проди
11. мај 1994 — 18. мај 1996.
Председник владеСилвио Берлускони
ПретходникПијеро Баручи
НаследникКарло Ацељо Чампи
Потпис

Ламберто Дини (итал. Lamberto Dini; 1. март 1931)[1] италијански је политичар и економиста. Био је генерални директор Банке Италије од 1979. до 1994. године, министар финансија од 1994. до 1996. године, 51. премијер Италије од 1995. до 1996. године и министар спољних послова од 1996. до 2001. године.

Младост и каријера[уреди | уреди извор]

Након студија економије у свом родном граду Фиренци, Дини је 1959. године преузео функцију у Међународном монетарном фонду, где је напредовао све док није служио као извршни директор за Италију, Грчку, Португал и Малту између 1976. и 1979. године. Затим је у октобру 1979. прешао у Банци Италије, где је био извршни директор до маја 1994. године. Када је гувернер Банке Италије, Карло Ацељо Чампи, са којим је Дини развио ривалство, позван да буде премијер у априлу 1993. године, Дини је био нашироко мишљен да га наследи, али је промашен (наводно на Чампијев подстицај) у корист Антонија Фазија.

Дини се вратио када је Силвио Берлускони формирао своју прву владу у мају 1994, у којем је Дини био министар финансија.[2] Због разлаза између Берлусконија и његовог коалиционог партнера Умберта Босија, лидера Лега Норд, Берлусконијева влада је пала у децембру 1994, након само седам месеци на власти. У јануару 1995, Динија је председник Оскар Луиђи Скалфаро именовао за премијера.[3] Дини је такође преузео портфељ за трезор у влади и био је неизабрани премијер и министар.[2] Иако није био запажен као левичар, поверење му је изгласано левичарским партијама (осим Партије комунистичке обнове ) и Лега Норд, док су његови некадашњи партнери у десничарској влади одлучили да се уздрже док наводећи добронамерност. Његов кабинет је био технократски.

Почасти[уреди | уреди извор]

Године 2000. током државне посете Уједињеном Краљевству одликован је почасним Великим крстом Витешког реда најугледнијег реда Светог Михаила и Светог Ђорђа.[4] Дана 29. априла 2009, јапанска влада је објавила да је доделила Динија Велики кордон Ордена излазећег сунца; част су му уручили цар и јапански премијер на свечаној церемонији у мају 2009. [5]

Стране почасти[уреди | уреди извор]

 Уједињено Краљевство:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Moliterno, Gino (11. 9. 2002). Encyclopedia of Contemporary Italian Culture. Routledge. ISBN 9781134758760. Приступљено 7. 6. 2022 — преко Google Books. 
  2. ^ а б Maria Green Cowles (2001). Transforming Europe: Europeanization and Domestic Change. Cornell University Press. стр. 79. ISBN 978-0-8014-8671-5. Приступљено 5. 10. 2012. 
  3. ^ Bohlen, Celestine (14. 1. 1995). „Italy Names Banker With No Party Ties New Prime Minister”. The New York Times. стр. 1. 
  4. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2014-04-22. г. Приступљено 2021-01-08. 
  5. ^ „Japan Today”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 7. 6. 2022. 
  6. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2014-04-22. г. Приступљено 2021-01-08. {{cite web}}: CS1 maint: archived copy as title (link)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ламберто_Дини&oldid=25728209”