Енрико Лета

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Енрико Лета
Enrico Letta 2013.jpg
Енрико Лета
Биографија
Датум рођења (1966-08-20)20. август 1966.(52 год.)
Место рођења Пиза
Италија
Држављанство Италија
Религија Римокатолик
Супружник Ђана Фрегонара
Политичка
партија

Демократска партија

Претходно:
Хришћанска демократија (до 1994)
Народњаци (1994-2002)
Бела Рада (2002-2007)
28. април 2013. — 22. фебруар 2014.
Претходник Марио Монти
Наследник Матео Ренци
Државни секретар Савета министара Италије
17. мај 2006. — 8. мај 2008.
Претходник Ђани Лета
Наследник Ђани Лета
Министар индустрије Италије
22. децембар 1999. — 11. јун 2001.
Претходник Пјер Луиђи Берсани
Наследник Антонио Марцано
Министар европских послова Италије
21. октобар 1998. — 22. децембар 1999.
Претходник Ламберто Дини
Наследник Патриција Тоја

Енрико Лета (итал. Enrico Letta; Пиза, 20. август 1966) италијански је политичар левог центра и 55. председник Савета министара Републике Италије од 28. априла 2013. године до 22. фебруара 2014. Пре тога је био министар европских послова (1998—1999), министар индустрије (1999—2001) и секретар Савета министара Италије (2006—2008).

Биографија[уреди]

Рођен је у Пизи, као син Ђорђија Лете, професора математике на Универзитету у Пизи, и Ане Бјанки.[1][2] Школовање је завршио у Лицеју у Пизи,[3] након чега је дипломирао политичке науке и стекао докторат на Универзитету у Пизи.[4]

Политичка каријера[уреди]

Политичку каријеру је започео као младић у Хришћанској демократији,[5] која је одувек настојала да окупи политички спектар од деснице до левог центра.

Након пропасти Хришћанске демократије 1994. године, Лета се одмах придружио њеној наследници, Италијанској народној партији. До 1998. је унутар партије прешао у политички спектар левог центра,[6] а исте је године као 32-годишњак постао и министар европских послова што га је учинило досад најмлађим чланом министарског кабинета у послератној Италији.[5]

Од 2004. до 2006. је био италијански посланик у Европском парламенту,[7] након чега се вратио у Италију и постао секретар Савета министара Италије у Другом кабинету Романа Продија. Био је један од оснивача нове Демократске партије; кандидовао се на изборима за председника партије али је изгубио, освојивши 11 % гласова.[8]

Председник Ђорђо Наполитано позвао је Лету 24. априла 2013. да формира нову владу након оставке Пјера Луиђија Берсанија који није успео да формира владу након парламентарних избора 24-25. фебруара исте године.[9] Лета је 27. априла прихватио задаћу и формирао велику коалицију Демократске партије (леви центар), Народа слободе (десница) и Грађанског избора (центар). Функцију премијера Италије службено је преузео 28. априла 2013. године.[10]

22. февруара 2014. Лета је поднео оставку на место премијера[11].

Приватни живот[уреди]

Ожењен је Ђаном Фрегонаром и с њом има троје деце (Ђакомо, Лоренцо и Франческо).[12]

Референце[уреди]

  1. ^ Motta, Nino (2. 2. 2013). „Un Letta per ogni stagione”. Il Centro. 
  2. ^ „Gli zii di Enrico Letta. Non solo Gianni: c’è anche Gian Paolo Bazzoni a Porto Torres”. Sardinia Post. 25. 4. 2013. Приступљено 24. 6. 2013. 
  3. ^ Letta, Enrico (2013). „Curriculum Vitae” (PDF). Приступљено 24. 6. 2013. 
  4. ^ „Enrico Letta: la bio del giovane dalla grande esperienza”. Huffington Post (на језику: Italian). 24. 8. 2013. Приступљено 24. 6. 2013. 
  5. 5,0 5,1 „Profile: Enrico Letta”. BBC News. Приступљено 24. 6. 2013. 
  6. ^ Sachelli, Orlando (24. 4. 2013). „Enrico Letta, il giovane Dc che deve far da paciere tra Pd e Pdl”. Il Giornale (на језику: Italian). Приступљено 24. 6. 2013. 
  7. ^ „European Parliament Website”. European Parliament. Приступљено 24. 6. 2013. 
  8. ^ „Veltroni stravince con il 76% ma è la festa dei cittadini elettori”. la Repubblica (на језику: Italian). 14. 10. 2007. 
  9. ^ Frye, Andrew (24. 4. 2013). „Letta Named Italian Prime Minister as Impasse Ends”. Bloomberg. Приступљено 24. 6. 2013. 
  10. ^ „New Italian 'grand coalition' government sworn in”. BBC News. 28. 4. 2013. Приступљено 24. 6. 2013. 
  11. ^ http://www.tanjug.rs/novosti1/117172/italija--leta-podneo-ostavku.htm
  12. ^ „Enrico Letta Profile: Mild-Mannered AC Milan Fan who is Italy’s Next PM”. International Business Times. 24. 4. 2013. Приступљено 24. 6. 2013. 

Спољашње везе[уреди]