Аминторе Фанфани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аминторе Фанфани
Amintore Fanfani.JPG
Аминторе Фанфани
Биографија
Датум рођења(1908-02-06)6. фебруар 1908.
Место рођењаПјеве Санто Стефано
Краљевина Италија
Датум смрти20. новембар 1999.(1999-11-20) (91 год.)
Место смртиРим
Италија
Политичка
партија
Национална фашистичка партија
Хришћанска демократија
Италијанска народна странка
32. премијер Италије
17. април 1987. — 28. јул 1987.
ПретходникБетино Кракси
НаследникЂовани Горија

Аминторе Фанфани (итал. Amintore Fanfani; Пјеве Санто Стефано, 6. фебруар 1908Рим, 20. новембар 1999) био је италијански политичар и премијер Италије у више наврата. Био је један од истакнутијих италијанских политичара у послератној Италији и историјска личност Хришћанске демократије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1908. године у месту Пјеве Санто Стефано, провинција Тоскана. Завршио је студиј економије на Католичком универзитету у Милану 1932. године.

Био је члан Националне фашистичке партије и залагао се за идеје корпоративизма. Тих је дана писао за званични расистички часопис у Италији, „Одбрана расе“ (La difesa della razza),[1] а 1938. је био један од 330 потписника антисемитског Манифеста о раси, који је довео до забране Јеврејима да учествују у влади и раде као професори на универзитетима.

Након капитулације Италије 1943, одселио се у Швајцарску и тамо био све до ослобођења Италије априла 1945. године.

Политичка каријера[уреди]

По повратку у Италију, укључио се у политику и био потпредседник новоосноване Хришћанске демократије. Био је посланик у Уставотворној скупштини и један од аутора новог устава тек проглашене Републике Италије. Године 1948. био је изабран у Дом посланика Републике Италије. Био је министар рада 1947–1948. и 1948—1950, министар пољопривреде 19511953, те министар унутарњих послова 1953. године. Након што се Де Гаспери повукао из политике, Фанфани је био изабран за новог секретара Хришћанске демократије (1954–1959). Током свога мандата је извршио реорганизацију партије и помладио њене кадрове.

Његове је каријера у наредном периоду била на врхунцу: током 1950-их двапут је вршио функцију премијера Италије.[2][3] Пошто 1964. није успео да га изаберу за председника Италије, запао је у политичку позадину. Од 1965. до 1966. био је председавајући Генералне скупштине УН-а, а од 1968. до 1973. председник Сената Италије. Пошто ни 1971. није изабран за председника, као надокнада за губитак додељено му је место доживотног сенатора 1972. године.[4]

Неуспех референдума о разводима присилио га је да напусти функцију секретара Хришћанске демократије 1975. године. Од 1982. до 1983. је по пети пут био премијер Италије, од 1985. до 1987. поновно био председник Сената, а од априла до јула 1987. премијер по шести пут.

Умро је 20. новембра 1999. године у Риму.

Извори[уреди]

  1. ^ (на језику: италијански) Fanfani il "modernizzatore", Quotidiano della Basilicata, 6 February 2008
  2. ^ Roman Circus, Time Magazine, 8 February 1954
  3. ^ Italy's Fanfan, Time Magazine, 16 June 1961
  4. ^ Obituary Amintore Fanfani, The Guardian, 22 November 1999

Спољашње везе[уреди]