Pređi na sadržaj

Marija Konopnička

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marija Konopnička
Marija Konopnička
Lični podaci
Datum rođenja(1842-05-23)23. maj 1842.
Mesto rođenjaSuvalki, Kongresna Poljska, Ruska Imperija
Datum smrti8. oktobar 1910.(1910-10-08) (68 god.)
Mesto smrtiLavov, Austrougarska
Nacionalnostpoljska
UniverzitetKarlov univerzitet
Zanimanjepisac, pesnik, prevodilac, novinar
Porodica
SupružnikJaroslav Konopnički
Deca6
Potpis

Marija Konopnička (devojačko Vasilovska; 23. maj 1842 − 8. oktobar 1910)[1] bila je poljska pesnikinja, romanopisac, dečji pisac, prevodilac, novinar, kritičar i aktivista za ženska prava i poljsku nezavisnost. Koristila je pseudonime, uključujući Jan Sava. Bila je jedan od najvažnijih pesnika poljskog pozitivističkog perioda.[2][3]

Život[uredi | uredi izvor]

Rodno mesto i dom iz detinjstva Marije Konopničke u Suvalki, sada muzej

Konopnička je rođena u Suvalki 23. maja 1842. godine.[4] Njen otac, Jozef Vasilovski, bio je advokat.[4] Bila je školovana u kući i provela je godinu dana (1855–56) u samostanskom pansionu sestara euharistijskih poklonica u Varšavi (Zespół klasztorny sakramentek w Warszawie).[5]

Konopnička, autor Marija Dulebianka, 1902

Kao pisac debitovala je 1870. pesmom „W zimowy poranek“ („Zimsko jutro“).[6] Popularnost je stekla nakon objavljivanja pesme „W górach“ („U planinama“) 1876. godine, koju je pohvalio budući nobelovac Henrik Sjenkijevič.[6][7] 1862. godine udala se za Jaroslava Konopničkog.[4][7] Imali su šestoro dece.[4][8] Brak nije bio srećan[9] jer njen suprug nije odobravao njenu spisateljsku karijeru.[7] U pismu prijatelju opisala je sebe kao „bez porodice“ i kao „ptica zatvorena u kavezu“.[9] Na kraju je 1878. godine, u nezvaničnom razdvajanju, napustila muža i preselila se u Varšavu da se bavi pisanjem.[4][9] Sa sobom je povela i svoju decu.[10] Često je putovala po Evropi; njeno prvo veliko putovanje bilo je u Italiju 1883.[6] Godine 1890–1903. provela je živeći u inostranstvu u Evropi.[6][11]

Njen život je opisan kao „turbulentan“, uključujući vanbračne romanse, smrti i mentalne bolesti u porodici.[7] Bila je prijateljica poljske pesnikinje pozitivističkog perioda, Elize Ožeškova,[12] i slikarke i aktivistkinje Marije Dulebianke (sa kojom je živela u moguće romantičnoj vezi).[13] Pretpostavlja se da je bila biseksualna ili lezbijka (posebno u vezi sa Dulebiankom[7][14]), mada to nije potpuno istraženo, a to pitanje se obično ne pominje u biografijama Konopničke.[15][16][17][18]

Konopničkinja seoska kuća, danas muzej, u Žarnovjecu

Pored toga što je bila aktivna pisac, bila je i društvena aktivistkinja, koja je organizovala i učestvovala u protestima protiv represije nad etničkim (pre svega poljskim) i verskim manjinama u Pruskoj.[6] Takođe je bila uključena u borbu za ženska prava.[19]

Njeno književno stvaralaštvo 1880-ih steklo je široko priznanje u Poljskoj.[6] 1884. godine počela je da piše književnost za decu, a 1888. godine debitovala je kao prozni pisac za odrasle sa Cztery nowele (Četiri pripovetke).[6] Zbog rastuće popularnosti njenih radova, 1902. godine jedan broj poljskih aktivista odlučio je da je nagradi kupovinom vlastelinske kuće.[11] Kupljena je sredstvima koja su prikupile brojne organizacije i aktivisti.[11] Kako Poljska u to vreme nije bila nezavisna zemlja, a kako su njeni radovi bili politički neprikladni za pruske i ruske vlasti, izabrano je mesto u tolerantnijem austrijskom delu pre-podele Poljske.[11] 1903. godine dobila je vlastelinstvo u Žarnovjecu, gde je stigla 8. septembra.[11][20] Tamo je provodila uglavnom proleća i leta, ali bi i dalje putovala po Evropi u jesen i zimu.[6][11]

Konopničkina grobnica u Lavovu

Umrla je u Lavovu (danas Ukrajina) 8. oktobra 1910. godine.[11] Sahranjena je tamo na Ličakovskom groblju.[21]

Rad[uredi | uredi izvor]

Konopnička, autor Marija Dulebianka, 1910

Konopnička je pisala prozu (pre svega kratke priče), kao i pesme.[22] Jedan od njenih najkarakterističnijih stilova bile su pesme stilizovane kao narodne pesme.[6] Okušala se u mnogim žanrovima književnosti, poput reportažnih skica, narativnih memoara, psiholoških studija portreta i drugih.[6]

Zajednička tema njenih dela bila je ugnjetavanje i siromaštvo seljaštva, radnika i poljskih Jevreja.[3][4] Njena dela su takođe bila izuzetno patriotska i nacionalistička.[2][23][24] Zbog simpatije prema jevrejskom narodu opisana je kao filosemit.[2]

Jedno od njenih najpoznatijih dela je duga epika u šest pesama, Mister Balcer u Brazilu (Pan Balcer w Brazylii, 1910), o poljskim emigrantima u Brazilu.[4][6] Druga je bila Rota (Zakletva, 1908), koju je uglazbio Feliks Novovijski, i koja je postala dve godine kasnijene nezvanična himna Poljske, posebno na teritorijama pruskog dela.[20][25] Ova patriotska pesma bila je snažno kritična prema germanizacijskoj politici i stoga je opisana kao antinemačka.[26]

Njeno najpoznatije književno delo za decu je iz 1896, O krasonoludkach i sierotce Marysi (Mala sirotica Marija i patuljci).[24] Dela njene književnosti za decu bila su dobro prihvaćena u poređenju sa mnogim drugim delima tog perioda.[6]

Marija Konopnička je takođe komponovala pesmu o pogubljenju irskog patriote Roberta Emeta. Britanske vlasti su Emeta pogubile u Dablinu 1803. godine, ali je Konopnička objavila svoju pesmu na tu temu 1908.[27]

Bila je i prevodilac. Njena prevedena dela uključuju Fatalita i Tempeste Ade Negri, objavljene u Poljskoj 1901.[28]

Spomenice[uredi | uredi izvor]

  • Godine 1922. je Specijalna škola za obrazovanje Marija Konopnička osnovana u mestu Pabjanice.
  • Kuća Kononpničke u Žarnovjecu preuređena je u muzej, otvoren 1957. godine, Muzej Marije Konopničke u Žarnovjecu (Muzeum Marii Konopnickiej w Żarnowcu).[11][20] Drugi muzej, Muzej Marije Konopničke u Suvalki, otvoren je 1973.[29]
  • Određeni broj škola i drugih institucija, uključujući nekoliko ulica i trgova, nose njeno ime u Poljskoj. Po njoj je nazvan i brod poljske trgovačke mornarice MS Maria Konopnička. Podignuto joj je nekoliko ploča i spomenika. Jedan od najnovijih je njen spomenik izgrađen u Suvalki 2010.[30] Po njoj je 1994. godine nazvan krater na Veneri[31]
  • U Varšavi je 2010. godine, na stogodišnjicu njene smrti, stvorena Međunarodna nagrada Marije Konopničke kao priznanje za organski rad (praca organiczna).
  • Odabrani spomenici i spomen obeležja posvećena Mariji Konopnickoj:
  • Spomenik Mariji Konopničkoj u Vržesniji
    Spomenik Mariji Konopničkoj u Vržesniji
  • Kip u Suvalki
    Kip u Suvalki
  • Spomen-kamen na mestu nekadašnjeg doma Konopničke u Varšavi
    Spomen-kamen na mestu nekadašnjeg doma Konopničke u Varšavi
  • Statua u varšavskom Saksonskom vrtu
    Statua u varšavskom Saksonskom vrtu
  • Kip u Bidgošču
    Kip u Bidgošču
  • Kip u Kališu
    Kip u Kališu
  • Kip u Gdanjsku
    Kip u Gdanjsku

Odabrani radovi[uredi | uredi izvor]

Poezija[uredi | uredi izvor]

  • Linie i dźwięki (Linije i zvukovi, 1897)
  • Śpiewnik historyczny (Istorijska muzička knjiga, 1904)
  • Głosy ciszy (Zvuci tišine, 1906)
  • Z liryk i obrazków (Tekst i slike, 1909)
  • Pan Balcer w Brazylii (Gospodin Balcer u Brazilu, 1910)

Proza[uredi | uredi izvor]

  • Cztery nowele (Četiri pripovetke, 1888)
  • Moi znajomi (Ljudi koje znam, 1890)
  • Na drodze (Na putu, 1893)
  • Ludzie i rzeczy (Ljudi i stvari, 1898)
  • Mendel Gdanski

Dečje[uredi | uredi izvor]

  • Śpiewnik dla dzieci (Pesmarica za decu).
  • O Janku Wędrowniczku (O Janku lutalici).
  • O krasnoludkach i sierotce Marysi (O patuljcima i maloj siroti Mariji).
  • Na jagody (Branje borovnica).

Pesme[uredi | uredi izvor]

  • Rota (Zakletva, 1908)
  • Stefek Burczymucha
  • Wolny najmita (Slobodni radnik).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „pl.Billiongraves.com”. Pristupljeno 2019-07-11. 
  2. ^ a b v Yitzhak Zuckerman (1993). A surplus of memory: chronicle of the Warshaw Ghetto uprising. University of California Press. str. 501. ISBN 978-0-520-91259-5. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  3. ^ a b Richard Frucht (2005). Eastern Europe: an introduction to the people, lands, and culture. ABC-CLIO. str. 49. ISBN 978-1-57607-800-6. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  4. ^ a b v g d đ e Stanley S. Sokol (1992). The Polish Biographical Dictionary: Profiles of Nearly 900 Poles who Have Made Lasting Contributions to World CivilizationNeophodna slobodna registracija. Bolchazy-Carducci Publishers. str. 197. ISBN 978-0-86516-245-7. Pristupljeno 13. 5. 2013. 
  5. ^ Zofia Bogusławska (1961). Literatura okresu pozytywizmu i realizmu krytycznego: antologia i opracowanie dla klasy X. Państwowe Zaklady Wydawn. Szkolnych. str. 183. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  6. ^ a b v g d đ e ž z i j k Marek Adamiec (1910-10-08). „Maria Konopnicka”. Literat.ug.edu.pl. Pristupljeno 2013-05-14. 
  7. ^ a b v g d Anita Kłos. „On Maria Konopicka's Translation of Ada Negri's Fatalita and Tempeste”. Ur.: Magda Heydel. Przekładaniec, 2 (2010) vol 24 – English Version. Wydawnictwo UJ. str. 112. ISBN 978-83-233-8669-8. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  8. ^ Maria Szypowska (1990). Konopnicka jakiej nie znamy. Wydawn. Spółdzielcze. str. 82. ISBN 978-83-209-0761-2. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  9. ^ a b v Maria Konopnicka (1971). Korespondencja. Zakład Narodowy im. Ossolińskich. str. 391. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  10. ^ Jan Baculewski (1978). Maria Konopnicka: materiały. Wydawn. Szkolne i Pedagogiczne. str. 406. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  11. ^ a b v g d đ e ž „Muzeum Marii Konopnickiej w Żarnowcu – Historia Muzeum”. Muzeumzarnowiec.pl. Arhivirano iz originala 20. 03. 2019. g. Pristupljeno 2013-05-14. 
  12. ^ Keely Stauter-Halsted (2004). The Nation In The Village: The Genesis Of Peasant National Identity In Austrian Poland, 1848–1914. Cornell University Press. str. 112. ISBN 978-0-8014-8996-9. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  13. ^ Ahmet Ersoy; Macie J. Gorny; Vangelis Kechriotis (30. 10. 2010). Modernism: The Creation of Nation States. Central European University Press. str. 131. ISBN 978-963-7326-61-5. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  14. ^ Czas kultury. Obserwator. 2008. str. 174. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  15. ^ Maria Szyszkowska; Remigiusz Grzela (2001). Rozmowy z Marią Szyszkowską: 1997–2001. Matrix. str. 39. ISBN 978-83-914145-1-4. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  16. ^ „Wielcy i niezapomniani: Maria Konopnicka – Artykuły”. queer.pl. 2006-11-16. Pristupljeno 2013-05-14. 
  17. ^ Marzena Chińcz (2006). Lesbijki w życiu społeczno-politycznym. Fundacja Lorga. str. 36. ISBN 978-83-923554-0-3. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  18. ^ Wojciech Wencel. „Wencel gordyjski – Homo wiadomo – WPROST”. Wprost.pl. Pristupljeno 2013-05-14. 
  19. ^ Sylvia Paletschek; Bianka Pietrow-Ennker (2004). Women's emancipation movements in the nineteenth century: a European perspective. Stanford University Press. str. 214. ISBN 978-0-8047-6707-1. Pristupljeno 15. 5. 2013. 
  20. ^ a b v Longina Jakubowska (2012). Patrons of History: Nobility, Capital and Political Transitions in Poland. Ashgate Publishing, Ltd. str. 141. ISBN 978-1-4094-5663-6. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  21. ^ „pl.Billiongraves.com”. Pristupljeno 2019-07-11. 
  22. ^ Stephen Cushman; Clare Cavanagh; Jahan Ramazani; Paul Rouzer (26. 8. 2012). The Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics: Fourth Edition. Princeton University Press. str. 1075. ISBN 978-1-4008-4142-4. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  23. ^ Mieczyslaw B. Biskupski (2000). The history of PolandNeophodna slobodna registracija. Greenwood Publishing Group. str. 34. ISBN 978-0-313-30571-9. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  24. ^ a b Anita Kłos. „On Maria Konopicka's Translation of Ada Negri's Fatalita and Tempeste”. Ur.: Magda Heydel. Przekładaniec, 2 (2010) vol 24 – English Version. Wydawnictwo UJ. str. 113. ISBN 978-83-233-8669-8. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  25. ^ Ilya Prizel (13. 8. 1998). National Identity and Foreign Policy: Nationalism and Leadership in Poland, Russia and Ukraine. Cambridge University Press. str. 113. ISBN 978-0-521-57697-0. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  26. ^ Tomasz Kamusella (2007). Silesia and Central European Nationalismus: the emergence of national and ethnic groups in Prussian Silesia and Austrian Silesia, 1848–1918. Purdue University Press. str. 170. ISBN 978-1-55753-371-5. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  27. ^ Gerry Oates (2003). „Maria Konopnicka agus Robert Emmet”. Seanchas Ardmhacha: Journal of the Armagh Diocesan Historical Society. 19 (2): 136—139. JSTOR 25746924. 
  28. ^ Anita Kłos. „On Maria Konopicka's Translation of Ada Negri's Fatalita and Tempeste”. Ur.: Magda Heydel. Przekładaniec, 2 (2010) vol 24 – English Version. Wydawnictwo UJ. str. 110. ISBN 978-83-233-8669-8. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  29. ^ „Muzeum im. Marii Konopnickiej w Suwałkach”. Muzeum.suwalki.info. Arhivirano iz originala 2008-05-07. g. Pristupljeno 2013-05-14. 
  30. ^ „Suwałki: odsłonięto pomnik Marii Konopnickiej”. M.onet.pl. 2010-10-08. Arhivirano iz originala 2013-04-13. g. Pristupljeno 2013-05-14. 
  31. ^ „Planetary Names: Crater, craters: Konopnicka on Venus”. Planetarynames.wr.usgs.gov. Pristupljeno 2013-05-14. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Brodzka, Alina. Maria Konopnicka, "Wiedza Powszechna", Warszawa, 1975.
  • Baculewski, Jan. Śladami życia i twórczości Marii Konopnickiej, Ludowa Spółdzielnia Wydawnicza, Warszawa, 1966.
  • G. Borkowska, Ruchliwa fala (Maria Konopnicka i kwestia kobieca), [in:] Maria Konopnicka. Głosy o życiu i pisarstwie w 150-lecie urodzin. Warszawa 1992

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Конопничка&oldid=27822083”