Matica rusinska
| Matica rusinska Ruska matka | |
|---|---|
| Datum osnivanja | 28. decembar 1990. god. |
| Tip | Manjinska organizacija Rusina u Srbiji |
| Lokacija |  Srbija |
| Sedište | Ruski Krstur |
| Službeni jezici | Rusinski jezik |
| Predsednik | Mihajlo Fejsa (rsn. Михайло Фейса) |
| Veb-sajt | www |
Matica rusinska (rsn. Руска матка) je društvena i kulturno-prosvetna organizacija koja se bavi negovanjem istorijske i kulturne baštine Rusina u Srbiji, ostvarivanjem manjinskih prava i zaštitom rusinskog nacionalnog identiteta.[1][2] Sedište organizacije se nalazi u Ruskom Krsturu, a predsednik Matice rusinske je Mihajlo Fejsa (rsn. Михайло Фейса).
Delatnost[uredi | uredi izvor]
Neposredno po okončanju Drugog svetskog rata (1945), predstavnici rusinskog naroda u tadašnjoj Jugoslaviji formirali su prvu Maticu rusinsku, koja je raspuštena već nakon tri godine, pod pritiskom jugoslovenskih komunističkih vlasti.[3][4]
Inicijativni odbor za osnivanje nove Matice rusinske formiran je 25. aprila 1990. godine u Ruskom Krsturu. Osnivačka skupština je održana 28. decembra 1990. godine u istom mestu, a za prvog predsednika Matice rusinske izabran je Ljubomir Međeši (rsn. Любомир Медєши). Organizacijom je kasnije predsedavao Mihajlo Varga (rsn. Михайло Варґа).[5]
Matica rusinska je bila domaćin trećeg (1995) i desetog (2009) zasedanja Svetskog kongresa Rusina, međunarodne organizacije koja okuplja rusinska udruženja iz matičnih zemalja i dijaspore.[6][7] U periodu između 2009. i 2015. godine, funkciju predsednika Svetskog kongresa Rusina obavljao je Đura Papuga, predstavnik Matice rusinske.[8]
Samostalno ili u saradnji sa drugim udruženjima i institucijama, Matica rusinska se bavi organizovanjem kulturnih manifestacija i programa koji su posvećeni negovanju rusinske narodne i kulturno-istorijske baštine. Sarađuje sa Nacionalnim savetom Rusina u Srbiji, a počevši od 2005. godine, izdaje sopstveno glasilo, pod naslovom "Rusnak: Glašnїk Ruskeй matki".[9][10]
Jedan od osnovnih ciljeva Matice rusinske ogleda se u aktivnostima koje su usmerene ka očuvanju i unapređivanju položaja rusinskog naroda, koji je u Srbiji zvanično priznat kao samosvojna i punopravna nacionalna manjina, što nije slučaj u nekim drugim državama (Ukrajina), koje osporavaju nacionalnu samobitnost Rusina.[11] Tim povodom, Matica rusinska se aktivno suprotstavlja svim oblicima negiranja rusinskog nacionalnog identiteta, što se u prvom redu odnosi na suprotstavljanje svim pokušajima neposrednog ili posrednog podvođenja Rusina pod druge narode, bilo Ukrajince ili Ruse.[12][13][14]
Upravo na tom polju, Matica rusinska se krajem 2005. godine uočila sa posebnim izazovima. U sklopu kritičkog osvrta koji je bio posvećen rusinsko-ukrajinskim odnosima, tadašnji predsednik VANU (Vojvođanska akademija nauka i umetnosti), prof. dr Julijan Tamaš je povodom borbe rusinskog naroda za ostvarivanje nacionalnih prava ukazao na pojavu navodnog "rusinskog fašizma", što je izazvalo negodovanje među predstavnicima rusinskog naroda, a protest protiv takvih insinuacija je zvanično izrazio i Upravni odbor Matice rusinske, koji je javno osudio pomenute stavove Julijana Tamaša.[15][16][17]
Na zasedanju koje je održano 26. februara 2011. godine u Kucuri, Skupština Matice rusinske je usvojila novi Statut Matice rusinske.[18]
Odnos prema statusu rusinskog jezika[uredi | uredi izvor]
Iako se Matica rusinska dosledno zalaže za očuvanje rusinske jezičke i književne baštine, deo rukovodstva se priključio inicijativi za promenu statusa rusinskog jezika, koji je u okviru sistema ISO priznat kao jedinstveni jezik.
Tome je prethodila inicijativa koju je u proleće 2019. godine pokrenula grupa lingvista, založivši se za podelu jedinstvenog rusinskog jezika na dva posebna jezika, putem uzdizanja karpatsko-rusinskog narečja i panonsko-rusinskog narečja na status posebnih jezika u okviru sistema ISO, sa predloženim nazivima: istočnorusinski jezik i južnorusinski jezik. Ovaj predlog za podelu, koji bi doveo do ukidanja jedinstvenog rusinskog jezika putem stvaranja dva posebna (odvojena) jezika, odbijen je početkom 2020. godine od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).[19]
Uoči proslave tridesete godišnjice rada, koja je obeležena u decembru 2020. godine, deo rukovodstva Matice rusinske je u novembru iste godine podržao novu inicijativu, koju je formulisala proširena grupa lingvista, uputivši novi zahtev Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) i zatraživši priznavanje potpuno novog jezika, pod predloženim nazivom: "rutenski jezik" (engl. Ruthenian language). Prema predlogu ove grupe, taj novi jezik obuhvatao bi samo dosadašnje panonsko narečje, čime bi pojam rusinskog jezika u zvaničnoj međunarodnoj terminologiji (ISO) bio redukovan na dosadašnje karpatsko narečje. Ukoliko bude usvojen, pomenuti zahtev će dovesti do podele jedinstvenog rusinskog jezika na dva potpuno odvojena jezika.[20]
Pomenuti zahtevi su bili formulisani od strane grupe rusinskih lingvista iz Srbije, uz podršku pojedinih stranih stručnjaka, ali bez učešća rusinskih lingvista iz matičnih (karpatskih) oblasti. Iako pitanje o jezičkom jedinstvu ima veliki značaj za rusinski narod u celini, a samim tim i za Maticu rusinsku, pomenuti predlozi nekolicine lingvista nisu bili predmet šire rasprave u okviru rusinske zajednice, niti su predočeni široj javnosti putem rusinskih glasila, a ni Matica rusinska se tim povodom nije javno oglašavala, iako je deo njenog rukovodstva podržao predlog iz novembra 2020. godine.[21][22][23][24]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Rusini
- Rusinistika
- Rusinski jezik
- Rusinska ćirilica
- Rusini u Srbiji
- Panonsko narečje rusinskog jezika
- Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine
- Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina
- Društvo za rusinski jezik, književnost i kulturu
- Svetski kongres Rusina
- Udruženje građana „Grkokatolici nisu ’unijati’“
- Ukrajinizacija
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Matica rusinska: Statut (2011)
- ^ Savin 2018, str. 126-127.
- ^ Ramač 2018, str. 65–66.
- ^ Subotić 2018, str. 54, 58.
- ^ Ruske slovo (2021): Očuvanє vlasnogo identiteta Rusnacoh
- ^ Varґa 1997.
- ^ Danas (2009): Deseti svetski kongres Rusina u Ruskom Krsturu: Pravo na različitost kao osnovno obeležje Vojvodine
- ^ Ducь-Faйfer 2019, str. 38.
- ^ Nacionalni sovit Rusnacoh: Kulturno-umetnїcki družtva i združenя
- ^ Nacionalni savet Rusina (Republika Srbija): Mediji
- ^ Dragan Petrović (2009): Rusinski kulturno-nacionalni identitet u Ukrajini
- ^ Varґa 1998.
- ^ Popović 2010, str. 74.
- ^ Subotić 2018, str. 45-70.
- ^ Danas (2005): Julijan Tamaš, Razlozi nezadovoljstva nacionalnih manjina u Srbiji: Ornamentalni dokaz da je car velikodušan
- ^ Boris Varґa (2005): Ruski naukovci na konferenciї u Beoґradze: Roditelьska u SANU
- ^ Upravni odbor Ruskeй matki (2005): Reaґovanє na tekst "Roditelьska u SANU"
- ^ Statut Matice rusinske (2011)
- ^ ISO 639-3: Change Request Documentation: 2019-016
- ^ ISO 639-3: Change Request Documentation: 2021-005
- ^ Družtvo za ruski яzik, literaturu i kulturu: Počatok
- ^ Nacionalni savet Rusina (Republika Srbija)
- ^ Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina (Novi Sad)
- ^ Ruske slovo
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Varґa, Mihaйlo, ur. (1997). Zbornїk robotoh zoz Trecogo švetovogo konґresa Rusinoh (Rusnacoh, Lemkoh). Ruski Kerestur: Ruska matka.
- Varґa, Mihaйlo, ur. (1998). Ruska matka Юgoslaviї: Zbornїk dokumentoh. Ruski Kerestur: Ruska matka.
- Kolєsar, Юliяn (1996). Istoriя ruskogo narodnogo mena. Novi Sad: Ruske slovo.
- Ducь-Faйfer, Olena (2019). „Pisma - dokumentы Svіtovogo Konґresu Rusinіv і Svіtovoй Radы Rusinіv (1991-2019)”. Rіčnik Ruskoй Bursы. 15: 17—89.
- Mađeši, Ljubomir (1995). Jugoslovenski Rusini. Novi Sad: Ruske slovo.
- Medєši, Lюbomir (2007). Ruska tradiciя. Novi Sad: Družtvo za ruski яzik, literaturu i kulturu.
- Popović, Ljudmila V. (2010). „Rusini i Ukrajinci u Srbiji” (PDF). Zbornik Matice srpske za slavistiku. 78: 69—99.
- Ramač, Janko (2018). „Osnovni pravci, težnje i dileme u kulturno-prosvetnom i nacionalnom životu Rusina u Jugoslaviji (1945-1970)” (PDF). Kiїvsьkі іstoričnі studії. 6 (1): 63—73.
- Savin, Dragana (2018). „Rusini u Vojvodini - ustanove kulture” (PDF). Transkulturalnost i biblioteke. 2. Beograd: Filološki fakultet. str. 113—136.
- Subotić, Momčilo (2018). „Rusini i Ukrajinci u Vojvodini” (PDF). Politička revija. 30 (56): 45—70.
