Mediteranske igre 1951.

Odluka o organizovanju Mediteranskih igara doneta je za vreme Letnjih olimpijskih igara 1948. Inicijator za održavanje ovog takmičenja bio je Muhamed Taher-paša, predsednik Egipatskog olimpijskog komiteta. Dogovoreno je da se prve Mediteranske igre održe 1951. godine u Aleksandriji, jednom od najvećih gradova Egipta, u čast Muhamedu Taher-paši, čoveku koji je dao ideju o ovom takmičenju.

Igre su održane od 5. do 20. oktobra 1951. Na stadionu na stadionu Fuad I otvorene su Prve mediteranske igre sa oko 1.500 učesnika od čega 734 sportista (samo u muškoj konkurenciji), iz 10 zemalja, koji su se takmičili u 13 sportova,

Kapiten egipatske mačevalačke reprezentacije Mahmud-beg Junes položio je zakletvu u ime sportista, učesnike je pozdravio Taher-paša, a egipatski kralj Garuk I objavio je da su Mediteranske igre po prvi put otvorene.

Zemlje učesnice[uredi | uredi izvor]

Egipat — 234
Španija — 36
Francuska — 42
Grčka — 129
Italija — 99
Liban — 48
Malta — 3
Sirija — 65
Turska — 52
Jugoslavija — 17

Ukupno učesnika 734

Sportovi[uredi | uredi izvor]

Bilans medalja[uredi | uredi izvor]

Rangiranje se vrši prema broju zlatnih medalja. Ukoliko dve zemlje imaju isti broj zlatnih medalja gleda se broj srebrnih, a potom broj bronzanih medalja. Ako i posle toga zemlje imaju isti rezultat one zauzimaju isto mesto, a ređaju se po abecednom redu. Ovaj sistem koristi MOK i IAAF.

Ukupno		92	90	86	268
Mesto	Država				Ukupno
1.	Italija	28	22	12	62
2.	Francuska	26	13	5	44
3.	Egipat	20	26	19	65
4.	Turska	10	3	7	20
5.	Grčka	4	9	8	21
6.	Jugoslavija	3	5	7	15
7.	Španija	1	4	4	9
8.	Liban	0	5	14	19
9.	Sirija	0	3	10	13