Pređi na sadržaj

Mej Elijas Zijada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mej Elijas Zijada
Lični podaci
Puno imeمي إلياس زيادة
Datum rođenja(1886-02-11)11. februar 1886.
Mesto rođenjaNazaret, Palestina
Datum smrti17. oktobar 1941.(1941-10-17) (55 god.)
Mesto smrtiKairo, Kraljevina Egipat
ZanimanjePesnikinja, spisateljica, prevodilac
Književni rad
Jezik stvaranjaarapski, francuski, engleski, italijanski, nemački
Potpis

Mej Elijas Zijada (arap. مي إلياس زيادة‎, 11. februar 1886[1][2]- 17. oktobar 1941.) je bila libansko - palestinska pesnikinja, spisateljica i prevodilac[3] i napisala je različite radove na arapskom i francuskom jeziku.[4]Nakon školovanja u rodnom Nazaretu i u Libanu, Zijada se seli sa svojom podicom u Egipat. Od 1911. godine počinje da objavljuje svoje radove na francuskom jeziku pod pseudonimom Isis Kopija. Sa Halilom Džubranom je od 1912. godine vodila poznatu književnu prepisku. Osim toga što je objavljivala knjige i pesme, pisala je i za novine i periodiku na arapskom jeziku. Vodila je jedan od najpoznatijih književnih salona u modernom arapskom svetu. Zalagala se za prava žena i njihovu ravnopravnost u arapskom svetu. Putovala je po mnogim zemljama ne bi li tako povratila životnu radost, ali nakon brojnih pretrpljenih ličnih gubitaka ona se tridesetih godina 20. veka vraća u Liban, gde ju je rodbina smestila na psihijatrijsku kliniku. Međutim, uspeva na kraju da je napusti i potom odlazi u Kairo, gde ubrzo umire.

Zijada se smatra jednom od ključnih figura kulturnog pokreta Nahde (arap. النهضة) koji je je obeležio kraj 19. i početak 20. veka u arapskoj književnosti, a pored toga se smatra i pionirom orijentalnog feminizma.[2][5][6]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Mej Zijada je rođena 11. februara 1886. godine u Nazaretu, u Palestini. Njen otac, Elijas Zijada, je bio Libanac i maronitski hrišćanin koji je radio kao učitelj, dok je njena majka, Nezha, bila poreklom Palestinka.[7]

Mej je pohađala osnovnu školu u Nazaretu. Sa 14 godina je poslata u Inturu (arap. عينطورة) kako bi u samostanu za devojčice nastavila srednjoškolsko obrazovanje.[2] U Inturi je bila izložena francuskoj i romantičarskoj njiževnosti i to joj se posebno dopalo.[8] Pohađala je nekoliko rimokatoličkih škola u Libanu pre nego što se 1904. godine vratila u Nazaret kod svojih roditelja. Navodi se da je prve članke napisala sa 16 godina. Ona se 1908. godine seli sa svojim roditeljima u Egipat.[2]

Zijada se nikada nije udavala. Međutim, ono što je bilo neobično jeste književna prepiska koju je vodila od 1912. godine sa jednim od književnih velikana 20. veka, libansko - američkim pesnikom i piscem, Halilom Džubranom. Iako se njih dvoje nikada nisu sreli, budući da je on živeo u Njujorku, njihova prepiska je trajala čitavih 19 godina, sve do njegove smrti 1931. godine.[9]

Između 1928. i 1932. godine pretrpela je niz ličnih gubitaka, smrt svojih roditelja, mnogih prijatelja, a između ostalog i Halila Džubrana. Zbog toga se našla u teškoj depresiji i vratila se u Liban kod rođaka koji su je smestili na psihijatrijsku kliniku, kako bi preuzeli kontrolu nad njenim imanjem. Naval El Sadavi (arap. نوال السعداوي) tvrdi da je Mej zapravo poslata u bolnicu zbog izražavanja feminističkih osećanja. Zijada je tim postupkom svojih rođaka bila duboko povređena i ponižena. Nakon oporavka i dobijanja medicinskog izveštaja, koji ukazuje na njenu psihičku stabilnost, odlazi u Kairo, gde će dočekati smrt 17. oktobra 1941. godine.[2]

Novinarstvo i učenje jezika[uredi | uredi izvor]

Zijadin otac, Elijas Zijada, je osnovao novine El Mahrusa nakon 1908. godine, kada se porodica smestila u Egiptu. Mej je značajno doprinela izradi mnogih članaka.[2]

Bila je izrazito zainteresovana za učenje jezika. Učila ih je samostalno kod kuće i uporedo sa francusko - katoličkim obrazovanjem. Kasnije nastavlja učenje na lokalnom univerzitetu u Kairu, na studijama modernih jezika. Diplomirala je 1917.[1] godine. Nakon školovanja postala je vrsni znalac arapskog i francuskog jezikua, a osim toga je koristila i poznavala engleski, nemački, italijanski, španski, latinski i grčki jezik.[10]

Ključna figura arapske književnosti[uredi | uredi izvor]

Zijada je bila veoma poznata u arapskim književnim krugovima i primala je brojne pisce i spisateljice u književni salon, koji je osnovala 1912. godine. Među onima koji su posećivali salon su bili Taha Husein, Halil Mutran,Abas Mahmud El Akad, Ahmed Lutfi El Sajid, Anton Gemajel i Validin Jakan.

Jedno od pisama koje je Halil Džubran poslao Mej

Pored toga zaslužna je i za predstavljanje dela Halila Džubrana egipatskoj javnosti.[11]

Filozofska shvatanja[uredi | uredi izvor]

Feminizam[uredi | uredi izvor]

Smatra se jednim od istaknutih zagovornika emancipacije žena, a odigrala je i ključnu ulogu u uvođenju feminizma u arapsku kulturu. Ona je, za razliku od njenih savremenica aktivistkinja u oblasti feminizma kao što je bila Huda Šaravi (arap. هدى شعراوي), više bila feministkinja intelektualka. Borila se za jednakost žena u društvu u kojem dominiraju muškarci radeći na buđenju kritičkog mišljenja.[12] Smatrala je da je za rešavanje ovog pitanja najpre bilo neophodno baviti se problemom ignorisanja datog pitanja, a potom i zastarelim tradicijama. Ona je žene smatrala osnovom svakog društva. Godine 1921. je sazvala konferenciju pod nazivom „Cilj života” (fr. Le but de la vie) na kojoj se obratila svim Arapkinjama da budu slobodne i otvorene prema zapadu, ali da nikada ne zaborave svoj orijentalni identitet.[5] Uprkos Zijadnijoj smrti 1941. godine, njeni spisi i književna dela još uvek predstavljaju ideale prvog talasa libanskog feminizma. Ona je podsticala liberalizaciju položaja žena kroz uvođenje obrazovanja žena, dobijanje biračkog prava i predstavljanja u vladi.[13]

Dela[uredi | uredi izvor]

Njen prvi objavljeni rad je bila zbirka pesama „Cveće iz snova” (fran. Fleurs de rêve), objavljena 1911. godine na francuskom jeziku, a izdaje je pod pseudonimom Isis Kopija. Opširna dela je pisala na francuskom, a povremeno na engleskom i italijanskom. Vremenom se, sazrevajući, sve više okretala pisanju na arapskom jeziku. Objavljivala je književne kritike, biografije, poeziju slobodnog stiha, eseje i romane.

Prevodila je dela mnogih stranih pisaca na arapski jezik uključujući dela Artura Konana Dojla sa engleskog i Maksa Milera sa nemačkog jezika.

Romantizam i orijentalizam[uredi | uredi izvor]

Budući da je od malena bila u dodiru sa romantizmom, na nju su veliki uticaj ostavili Alfons de Lemartin, Džordž Gordon Bajron, Persi Biš Šeli i, naravno, Džubran, a ovi uticaji su vidljivi u većini njenih dela. Često je osećala nostalgiju za Libanom, što se videlo i u njenim delima. Osim toga vidljiva je njena plodna mašta, doza misterioznosti, melanholija i očaj.

Značajna dela[uredi | uredi izvor]

  • Bâhithat el-Bâdiya باحثة البادية (Istraživanje pustinje)
  • Sawâneh fatât سوانح فتاة
  • Zulumât wa Ichâ'ât ظلمات وأشعة (Tama i zraci)
  • Kalimât wa Ichârât كلمات وأشارات (Reči i znaci)
  • Al Saha'ef الصحائف (Novine)
  • Ghayat Al-Hayât غاية الحياة (Svrha života)
  • Al-Musâwât المساواة (Jednakost)
  • Bayna l-Jazri wa l-Madd بين الجزر والمد (Između ostrva i plime)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Life of a Woman”. web.archive.org. 2007-04-18. Arhivirano iz originala 18. 04. 2007. g. Pristupljeno 2020-12-07. 
  2. ^ a b v g d đ „MAY ZIADE TEMOIN AUTHENTIQUE DE SON EPOQUE”. www.rdl.com.lb. Arhivirano iz originala 25. 06. 2017. g. Pristupljeno 2020-12-07. 
  3. ^ middleeastrevised (2014-10-30). „Remembering May Ziadeh: Ahead of (her) Time.”. middle east revised (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 07. 11. 2021. g. Pristupljeno 2020-12-07. 
  4. ^ Sensibilities of the Islamic Mediterranean : self-expression in a Muslim culture from post-classical times to the present day. Ostle, Robin. London: I.B. Tauris. 2008. ISBN 978-1-4416-0582-5. OCLC 320681633. 
  5. ^ a b Boustani, Carmen. (2003). Effets du féminin : variations narratives francophones. Paris: Editions Karthala. ISBN 2-84586-433-7. OCLC 53297358. 
  6. ^ The Elgar companion to feminist economics. Peterson, Janice., Lewis, Margaret, 1956-. Cheltenham, UK: Edward Elgar. 1999. ISBN 1-85898-453-X. OCLC 41601211. 
  7. ^ „معلومات عن حياة مي زيادة | معلومة ثقافية”. web.archive.org. 2020-07-10. Arhivirano iz originala 10. 07. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-08. 
  8. ^ „BIBLIB : Notice sur la poétesse May Ziade”. web.archive.org. 2007-02-06. Arhivirano iz originala 06. 02. 2007. g. Pristupljeno 2020-12-08. 
  9. ^ Gibran, Kahlil, 1883-1931. (1983). Blue flame : the love letters of Kahlil Gibran to May Ziadah. Ziyādah, Mayy., Bushrui, Suheil B., Kuzbarī, Salmá al-Ḥaffār. Harlow, Essex, England: Longman. ISBN 0-582-78078-0. OCLC 9412032. 
  10. ^ „BIBLIB : Notice sur la poétesse May Ziade”. web.archive.org. 2007-02-08. Arhivirano iz originala 08. 02. 2007. g. Pristupljeno 2020-12-08. 
  11. ^ Gibran, Khalil. Jesus, el hijo del hombre. ISBN 978-987-1102-57-0. 
  12. ^ Zaydān, Jūzīf. (1995). Arab women novelists : the formative years and beyond. Albany: State University of New York Press. ISBN 0-585-04558-5. OCLC 42854941. 
  13. ^ „Four Waves of Lebanese Feminism”. E-International Relations (na jeziku: engleski). 2014-11-07. Pristupljeno 2020-12-08. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меј_Елијас_Зијада&oldid=27822197”