Pređi na sadržaj

Miki Smit

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miki Smit
Noel Klark kao Miki Smit
Osnovne informacije
SupružnikMarta Džouns
Porodica
  • Džekson Smit (otac)
  • Odesa Smit (majka)
  • Rita-En Smit (baba)
Podaci o kreaciji
Prvo prik.„Rouz” (1h1, 26. mart 2005)
Poslednje prik.„Kraj vremena − Drugi deo” (1. januar 2010)
IzmislioRasel T. Dejvis
TumačNoel Klark

Miki Smit (engl. Mickey Smith) izmišljeni je lik u britanskoj naučnofantastičnoj televizijskoj seriji Doktor Hu. Njega tumači britanski glumac Noel Klark i bio je prvi televizijski tamnoputi saputnik u seriji. Lik je predstavljen kao obični dečko iz radničke klase Rouz Tajler (Bili Pajper), londonske prodavačice koja postaje saputnica Devetoj i Desetoj inkarnaciji vanzemaljskog Gospodara vremena poznatog kao Doktor. Miki se prvi put pojavljuje u prvoj epizodi oživljavanja iz 2005. godine, „Rouz”. U početku neko ko se bori suočen sa opasnošću, Miki se ipak ponaša kao zemaljski saveznik Doktora i Rouz. U drugom serijalu pridružuje se paru kao drugi Doktorov saputnik, iako odlazi tokom serijala iz 2006. da bi nastavio svoje pustolovine. Vraća se da pomogne Doktoru i Rouz u završnici serijala kasnije te godine, a zatim ponovo u završnici iz 2008. „Kraj putovanja”, kao i kratkotrajno 2010. u ispraćaju Desetog Doktora u epizodi „Kraj vremena − Drugi deo”.

Izvršni producent Rasel T. Dejvis stvorio je lik Mikija zajedno sa Rouzinom majkom Džeki (Kamil Koduri) kako bi Rouz obezbedio kućni kontekst. Sumnjive crte ličnosti lika su postale očigledne; i Dejvis i Klark su postulirali da je lik „zaslužio da izgubi devojku”. Iako je Klark osećao da je njegov lik u početku bio „klovn”, uživao je u prilici da sazre Mikija u junačkiji lik u svojim kasnijim nastupima. Televizijski komentatori su uopšteno pozitivno reagovali na ovaj rast lika. Godine 2007. internet-stranica za zabavu i medije Digital Spy ga je istakla kao „kultnu ikonu sajta”.

Pojavljivanja[uredi | uredi izvor]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Plastični rekvizit Mikija izložen u Doktor Hu iskustvu.

Miki Smit se prvi put pojavio u premijernoj epizodi ponovnog pokretanja serije iz 2005. godine, „Rouz”. Kada je Mikijeva devojka Rouz Tajler (Bili Pajper) počela da istražuje tajanstvenog vanzemaljca poznatog kao Doktor (Kristofer Eklston), Mikija je uhvatila vanzemaljska nestenska svest od koje je stvoren njegov živi plastični faksimil („Otonac”). Miki, prestravljen otkrićem da vanzemaljski život postoji, ne uspeva da zadivi Doktora koji samo poziva Rouz da mu bude saputnica u vremenu i prostoru.[1] U godini pošto je Rouz pobegla sa Doktorom, Miki postaje glavni osumnjičeni za Rouzin nestanak i zbog toga postaje uznemiren. Međutim, on pomaže paru da porazi Slitince, porodicu vanzemaljskih zločinaca. Koristeći svoje veštine računarskog hakovanja, on komanduje vojnom raketom harpun koju cilja na Dauning strit 10 da pobije Slitince. Miki tada odbija poziv Doktora da se pridruži njemu i Rouz u TARDIS-u.[2][3] Mnogo mlađi Miki, koga igra Kejsi Dajer, nakratko se pojavljuje kada je Rouz pokušala da promeni svoje detinjstvo u „Ocima”.[4] U „Gradu praska”, Miki se kasnije susreće sa Doktorom, Rouz i novim saputnikom kapetanom Džekom (Džon Barouman) u Kardifu gde im pomaže da osujete zaveru Slitinaca.[5] U poslednjoj epizodi serijala „Razdvajanje puteva”, kada je Rouz ostala zaglavljena kod svog doma na imanju Pauel, Miki koristi kamion za spasavanje da bi otvorio TARDIS-ovu konzolu kroz koju Rouz može da upije vremenski vrtlog i spasi univerzum od invazije mrskih mutanata vanzemaljaca Daleka.[6]

Pošto je istražio slučaj moguće vanzemaljske aktivnosti na Zemlji, Miki upozorava Doktora i Rouz na čudna dešavanja u školi koju vodi direktor Lukas Finč (Entoni Hed) u „Školskom susretu”. Upoznavši Doktorove bivše saputnike, istraživačku novinarku Saru Džejn Smit (Elizabet Slejden) i psa robota K9, Miki počinje da sebe doživljava negativno poput K9 u odnosu na Saru Džejn: „limenog psa”. U završnici epizode, Doktor konačno uzima Mikija kao svog saputnika.[7] Pojavljuje se u naredne tri epizode ​​„Devojka u kaminu” i dvodelnoj „Uspon Kiberljudi”/„Čelično doba” gde njih troje završavaju u paralelnom svetu u kome su zlobni, bezosećajni Kiberljudi upravo izmišljeni. Tamo Mikija pogrešno smatraju njegovim dvojnikom iz paralelnog univerzuma „Rikijem Smitom”, vođom grupe ljudskog otpora pod nazivom Propovednici. U završnici priče, nakon Rikijeve smrti, Miki odlučuje da ostane u paralelnom svetu kako bi se brinuo o paralelnoj varijanti svoje bake (Mona Hamond) i borio se protiv Kiberljudi. Mikijeva baka je mrtva u njegovom univerzumu.[8] Međutim, Miki se iznenađujuće ponovo pojavljuje u završnim epizodama „Vojska duhova” i „Sudnji dan” gde poput Kiberljudi, on i njegov kolega propovednik Džejk Simonds (Endru Hejden-Smit) mogu da pređu Prazninu u naš svet. Tamo pomažu Doktoru da odbije istovremene invazije Daleka i Kiberljudi. U završnici epizode ​​Miki se vraća u paralelni svet, ovog puta sa Rouz koja je takođe tamo zarobljena.[9][10]

Miki se ponovo vraća u epizodi četvrtog serijala „Kraj putovanja” (2008) zajedno sa Džeki. Zajedno sa mnogim drugim epizodnim likovima, došli su da pomognu Doktoru da pobedi Davrosa (Džulijan Blič), tvorca Daleka. Miki i Džeki spasavaju Saru Džejn od napada Daleka, a njih troje se potom predaju drugim Dalecima kako bi bili odvedeni u dalečki štab, svemirski brod Krusibl. Tamo udružuju snage sa kapetanom Džekom. Pošto je Dona (Ketrin Tejt) pobedila Davrosa, Miki je jedan od nekoliko bivših saputnika koji pilotiraju TARDIS-om. U završnici epizode, Miki odbija da se vrati u paralelni univerzum jer, pošto je raskinuo sa Rouz i svojom preminulom „paralelnom” bakom, ne može da nađe razlog da se vrati – u stvari, on kaže Doktoru: „Nisam glup, mogu da smislim šta će se dalje desiti”, očigledno shvatajući da će Rouz završiti sa metakriznim Doktorom. Napuštajući TARDIS, prati Džeka i Doktorovu bivšu saputnicu, službenicu OJUN-a Martu Džouns (Frima Edžimen).[11] Miki se zatim nakratko pojavljuje u poslednjoj epizodi Desetog Doktora, „Kraj vremena − Drugi deo“ (2010), kada Deseti Doktor na samrti posećuje sve svoje saputnike i spasava sada venčane Mikija i Martu, „slobodne lovce na vanzemaljce”, od sontaranačkog snajperiste.[12]

Onlajn mediji[uredi | uredi izvor]

Miki se često pojavljivao u elektronskoj literaturi i video snimcima na internet stranici BBC-ja. Ove internet stranice su „u univerzumu”, odnosno deo igre alternativne stvarnosti smeštene u okviru serije. Uporedo sa serijalom iz 2005, Miki je vodio internet stranicu za teoretičare zavere „Ko je Doktor Hu?” (prvi put predstavljene u epizodi „Rouz”). Međutim, u serijalu iz 2006. internet stranica je postala „Odbrana Zemlje”. Obe su prikazivale video snimke Klarka kao Mikija, obaveštavajući gledaoce o činjenicama o seriji ili uvodeći „zadatke” koji bi se igrali u onlajn Macromedia/Adobe Flash igrama. Nekoliko Mikijevih unosa na blogu vezano je za sveobuhvatni luk priče o Torčvudu, prikazujući presretanja od strane instituta Torčvud. Igre uključuju veze sa zapletima epizoda iz serijala 2006. kao što su „Zub i kandža” i „Plaši je se”.

Klark je takođe glumio Mikija i Rikija Smita u nekoliko internet „TARDIS-oda”. Ovo su bile vebizode ​​i mobizode ​​od 60 sekundi (dostupne onlajn i putem mobilnih telefona), koje su emitovane tek 2006. godine. Za TARDIS-odu za „Školski susret”, Miki istražuje viđenja NLO-a na onlajn kada ga je blokiralo obaveštenje koje se odnosi na Torčvud, što je podstaklo da pozove Rouz da ispita. U nastavku TARDIS-ode za „Uspon Kiberljudi”, Riki Smit je viđen kako gleda poruku poslatu svim Propovednicima, ponovo na svom laptopu.

Književnost[uredi | uredi izvor]

Miki se pojavljuje u jednom romanu Novog niza avantura pored Doktora i Rouz, Pobednik uzima sve (2005), kao i dva romana Desetog Doktora Kamena ruža i Gozba utopljenika.[13][14][15] Radnja ovih romana je smeštena pre nego što se Miki pridružio Doktoru i Rouz kao saputnik u epizodi „Školski susret”. Miki se pojavljuje kao centralni lik u pripoveci „Priča o Mikiju”, iz serijala Dosije Doktor Hu koji je u tvrdom povezu objavio BBC Children's Books. U strip priči Gareta Robertsa „Podstanar” Časopisa Doktor Hu, Deseti Doktor je primoran da živi sa Mikijem kao podstanar;[16] ova priča je kasnije adaptirana u istoimenu epizodu sa Jedanaestim Doktorom (Met Smit), pri čemu je Mikijeva uloga zamenjena ulogom Krega Ovensa (Džejms Korden).[17] U priči iz stripa „Zelenooko čudovište”, Rouz postaje ljubomorna kada se pročulo da Miki iznenada ima nekoliko devojaka Amazonki. Kasnije se otkrilo da su to bile glumice koje je Doktor unajmio u pokušaju da pobedi stvorenje koje se hrani ljubomorom koja je zaposednulo Rouz.[18] U tekućem nizu stripova Devetog Doktora, nekonvencionalna priča prikazuje Mikija Smita iz vremena pošto je video kako Deseti Doktor odlazi da se regeneriše, primoranog da se nosi sa tajanstvenim događajima u San Francisku uz pomoć Devetog Doktora. Tokom ove priče, Miki vodi računa da spreči da ga Rouz ili Deveti Doktor vide u prisustvu njegove supruge Marte, s tim što se implicira da je ovaj prizor onoga što će Miki postati uticao na bolje mišljenje Desetog Doktora o njemu nakon svoje regeneracije.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Klark obučen kao Miki Smit na snimanju Doktora Hua, mart 2008.

Prihvatajući ulogu, Noel Klark prokomentarisao je da je „morao da ima mnogo vere” u izvršne producente Rasela T. Dejvisa i Džuli Gardner jer je smatrao da serija nije bila visokog kvaliteta u vreme svog prethodnog otkazivanja.[19] Miki je osmišljen zajedno sa Rouzinom majkom Džeki kako bi istražio pitanje ko ostaje na Zemlji nakon što saputnik napusti planetu da bi putovao sa Doktorom. Rasel T. Dejvis je stvorio ova dva lika i često im se vraćao kako bi Rouz učinio „stvarnom” i „dao joj život”.[20] Dok je Bili Pajper koja je igrala Rouz smatrala da je lik Rouz bio „nemilosrdan” u napuštanju elemenata iz njenog porodičnog života,[21] Klark je prokomentarisao da smatra da bi bilo ko uradio isto, navodeći „nije ona stvarno kriva”. Osećao je da se Rouzina veza sa Mikijem sastoji u tome što ona „sedi na kauču i gleda ga kako gleda fudbal”.[20] Retrospektivno gledajući epizodu „Rouz” iz 2009. Dejvis je prepoznao Mikijevu karakterizaciju kao „prirodno sebičnu” — na isti način na koji prepoznaje mnoge svoje likove — dovodeći u pitanje njegove „tajanstvene mejlove” i činjenicu da „napušta Rouz zbog fudbala u pabu”. On ukazuje da je lik „od samog početka zaslužio da izgubi devojku”.[22] Klark je smatrao da se lik Mikija nije mnogo dopao gledaocima u prvom serijalu, priznajući da je svoju ulogu video kao lika u dečjem programu.[19]

Nakon produkcije prvog serijala, Dejvis je izveo Klarka i Kodurijevu na večeru da razgovaraju o svojim ugovorima za drugi serijal. Dejvis je otkrio da je Klark bio uzbuđen zbog Mikijevog razvoja u drugom serijalu, posebno što je imao priliku da nosi veliki pištolj i da bude akcioni junak.[23] Klark je primetio da je bio „zadivljen” scenarijima za drugi serijal jer je smatrao da je Miki ranije povremeno bio napisan kao „budala”.[24] Osećao je da je lik postajao „napredno hrabriji” tokom serije i da ga je kao glumca ispunjavalo to što su ljudi kojima se ranije nije sviđao rekli „kako sada vole ovog momka”.[24] Mikijev lik je viđen kako se pridružuje Doktoru i Rouz kao saputnik, postajući zauzvrat prvi pratilac etničke manjine u seriji.[24][nb 1] Bili Pajper je objasnila da je to u početku uznemirilo Rouz jer „voli da svoj život drži odvojeno” i „želi Doktora za sebe jer je takva sebična”.[26] Tenant je izjavio da svojim postupcima Miki „zarađuje svoje mesto na TARDIS-u”.[26] Klark je izjavio da ne želi da se usredsredi na svoj status prvog saputnika iz etničke manjine u seriji, navodeći „činjenica da sam ja tamnoputi glumac nije poenta, ja sam pre svega glumac”.[24] Međutim, smatrao je da je to dalo pozitivan efekat jer mladi obožavaoci drugačijeg etničkog porekla više ne moraju da budu čudovište ili vanzemaljac kada igraju uloge u seriji.[24]

„Uspon Kiberljudi” i njegova internet TARDIS-oda, smešteni u paralelni univerzum, predstavljaju Mikijevog dvojnika Rikija Smita. Klark je izjavio da je uživao u prilici da igra „mačo, grubu varijantu lika” i da igra dva različita lika.[24] Međutim, objasnio je da je scene u kojima su bili i Miki i Riki bilo teško snimiti jer su uključivale rad na zelenom platnu i potrebu da snimi deo svakog lika posebno.[24] Izbrisana scena iz „Čeličnog doba” ukazuje da je Riki prvobitno trebalo da bude u homoseksualnoj vezi sa svojim saborcem Džejkom.[27] Scena, uključena u DVD izdanje drugog serijala, prikazuje Džejka kako govori Mikiju da ne može da zameni Rikija jer „nikada neće imati drugog dečka kao što je on”.[28] Nakon Mikijevog pojavljivanja u epizodi „Kraj putovanja”, produkcijska ekipa je htela da se Klark pridruži spinof seriji Torčvud u trećem serijalu 2009. godine, ali ga je karijera odvela na drugo mesto.[29] Razmišljajući o svom vremenu u Doktoru Huu 2010. godine, Klark je izjavio da je bio zadovoljan razvojem svog lika tokom serije. On komentariše da se Miki tokom svog pojavljivanja razvija od „klovna” u „nekog sa malo više oštrine i malo više strnjike”.[19]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Čarls Mekgrat iz The New York Times-a opisao je Mikija u epizodi „Rouz” kao Rouzinog „dobronamernog, ali budalastog dečka”.[30] U svom osvrtu na epizode ​​„Vanzemaljci iz Londona” i „Treći svetski rat” Grejam Berk i Robert Smit su pohvalili razvoj lika navodeći da „do trenutka kada se suoči sa Slitincem u svom stanu, naoružan samo bejzbol palicom... želite da postane redovni saputnik”. Autori su smatrali da je lik „veličanstveno porastao” do trenutka svog privremenog odlaska u drugom serijalu, pozitivno ocenivši njegov luk „od nule do junaka” u svetlu njegovog statusa prvog saputnika etničke manjine u televizijskoj seriji. U „Vojsci duhova”/„Sudnjem danu” tvrde da je lik „konačno... koketan, pametan i poletan”.[31]

Asan Hak iz IGN-a pohvalio je dodavanje Mikija kao saputnika u „Devojci u kaminu”, napisavši da on „dodaje novi osećaj otkrića u seriju jer publika može lako da shvati njegov osećaj strahopoštovanja i njegovo zarazno uzbuđenje zbog boravka na svemirskom brodu”.[32] Hak je takođe bio pozitivan u vezi sa Mikijevim razvojem u „Usponu Kiberljudi” kada je pronašao svog dvojnika iz paralelnog univerzuma i svoju baku živu u paralelnom univerzumu pošto je Hak smatrao da su se ranije „uvek prema njemu ophodili kao prema zamenjivom komičnom liku koji nema veze sa pričom”.[33] U recenziji za sledeću epizodu, „Čelično doba”, Hak je verovao da je epizoda „vredna gledanja” da bi se videlo kako Miki „konačno [pravi korak u napred] i pronalazi svrhu” i postaje junak.[34] Ben Roson-Džouns sa veb-sajta Digital Spy istakao je Mikija kao „kultnu ikonu sajta”, hvaleći njegov razvoj u junaka.[35]

Godine 2015. Majkl Hogan iz The Daily Telegraph-a kritikovao je opšte prikazivanje muških saputnika u Doktoru Huu. On je opisao Mikija, pored Rorija Vilijamsa (Artur Darvil) i Denija Pinka (Samjuel Anderson), kao „u suštini sočne, slatke, pomalo dosadne parnjake daleko nadmoćnijim ženama”.[36]

Napomena[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Iako je Miki postao saputnik u drugom serijalu Doktora Hua, neki izvori smatraju Martu Frime Edžimen (uvedenu u trećem serijalu) kao „prvu saputnicu iz etničke manjine” na osnovu toga što je bila glavna Doktorova saputnica.[25]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Writer Russell T Davies, Director Keith Boak, Producer Phil Collinson (26. 3. 2005). „Rose”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 1. BBC. BBC One. 
  2. ^ Writer Russell T Davies, Director Keith Boak, Producer Phil Collinson (16. 4. 2005). „Aliens of London”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 4. BBC. BBC One. 
  3. ^ Writer Russell T Davies, Director Keith Boak, Producer Phil Collinson (23. 4. 2005). „World War Three”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 5. BBC. BBC One. 
  4. ^ Writer Paul Cornell, Director Joe Ahearne, Producer Phil Collinson (14. 5. 2005). „Father's Day”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 7. BBC. BBC One. 
  5. ^ Writer Russell T Davies, Director Joe Ahearne, Producer Phil Collinson (4. 6. 2005). „Boom Town”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 11. BBC. BBC One. 
  6. ^ Writer Russell T Davies, Director Joe Ahearne, Producer Phil Collinson (18. 6. 2005). „The Parting of the Ways”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 13. BBC. BBC One. 
  7. ^ Writer Toby Whithouse, Director James Hawes, Producer Phil Collinson (29. 4. 2006). „School Reunion”. Doctor Who. Serija 2. Epizoda 3. BBC. BBC One. 
  8. ^ Writer Tom MacRae, Director Graeme Harper, Producer Phil Collinson (20. 5. 2006). „The Age of Steel”. Doctor Who. Serija 2. Epizoda 6. BBC. BBC One. 
  9. ^ Writer Russell T Davies, Director Graeme Harper, Producer Phil Collinson (1. 7. 2006). „Army of Ghosts”. Doctor Who. Serija 2. Epizoda 12. BBC. BBC One. 
  10. ^ Writer Russell T Davies, Director Graeme Harper, Producer Phil Collinson (8. 7. 2006). „Doomsday”. Doctor Who. Serija 2. Epizoda 13. BBC. BBC One. 
  11. ^ Writer Russell T Davies, Director Graeme Harper, Producer Phil Collinson (5. 7. 2008). „Journey's End”. Doctor Who. Serija 4. Epizoda 13. BBC. BBC One. 
  12. ^ Writer Russell T Davies, Director Euros Lyn, Producer Tracie Simpson (1. 1. 2010). „The End of Time, Part 2”. Doctor Who. BBC. BBC One. 
  13. ^ Rayner, Jacqueline (maj 2005). Winner Takes All. BBC Books. ISBN 0-563-48627-9. 
  14. ^ Rayner, Jacqueline (april 2006). The Stone Rose. BBC Books. ISBN 0-563-48643-0. 
  15. ^ Cole, Stephen (april 2006). The Feast of the Drowned. BBC Books. ISBN 0-563-48644-9. 
  16. ^ „Series secrets”. BBC. 24. 3. 2006. Arhivirano iz originala 17. 9. 2006. g. Pristupljeno 18. 3. 2012. 
  17. ^ Allen, Chris (10. 6. 2006). „Gareth Roberts talks 'Who', 'Sarah Jane'”. Digital Spy. Pristupljeno 18. 3. 2012. 
  18. ^ Fountain, Nev (w), Langridge, Roger (i). "The Green-Eyed Monster" Doctor Who Magazine 377 (January 2007), Panini Comics
  19. ^ a b v Carey, Anna (4. 6. 2010). „Far from the Tardis”. The Irish Times. Arhivirano iz originala 13. 1. 2011. g. Pristupljeno 25. 4. 2012. 
  20. ^ a b „I Get a Side-Kick Out of You”. Doctor Who Confidential. 16. 4. 2005. BBC Three. 
  21. ^ „Q&A: Billie Piper”. Newsround. 24. 3. 2005. Pristupljeno 9. 4. 2012. 
  22. ^ Davies, Russell T; Cook, Benjamin (14. 1. 2010). „Chapter Twenty-Five: The Final Chapter”. The Writer's Tale: The Final Chapter (2nd izd.). BBC Books. str. 683. ISBN 978-1846078613. 
  23. ^ Russell T Davies, Matt Savage. Commentary for "Army of Ghosts" (mp3). BBC. Pristupljeno 10. 4. 2012. 
  24. ^ a b v g d đ e Kibble-White, Graham (9. 5. 2006). „Nemesis to revelation; Graham Kibble-White talks pure evil with Doctor Who's Noel Clarke”. Birmingham Post. Trinity Mirror. 
  25. ^ Byrne, Ciar (5. 7. 2006). „Doctor Who gets his first black assistant”Neophodna novčana pretplata. The Independent. Independent Media Group. Arhivirano iz originala 14. 5. 2022. g. Pristupljeno 27. 4. 2013. 
  26. ^ a b „David Tennant and Billie Piper Q&A”. BBC. 3. 4. 2006. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  27. ^ Kilkelly, Daniel (7. 5. 2006). „Davies wanted 'Doctor Who' gay kiss”. Digital Spy. Arhivirano iz originala 12. 12. 2006. g. Pristupljeno 18. 3. 2012. 
  28. ^ Russell T Davies (2006). Doctor Who (New Series 2): Complete Series 2 Box Set (6 Discs) (DVD). Arhivirano iz originala 2007-01-04. g. Pristupljeno 2007-01-03.  More information from bbc.co.uk
  29. ^ McCabe, Joseph (19. 2. 2009). „Exclusive: Eve Myles and Director Euros Lyn Talk 'Torchwood' Season 3!”. Fearnet.com. Arhivirano iz originala 23. 2. 2009. g. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  30. ^ McGrath, Charles (17. 3. 2006). „The Return of the Regenerated: A New 'Doctor Who'”. The New York Times. Pristupljeno 25. 5. 2012. 
  31. ^ Burk, Graeme; Smith?, Robert (6. 3. 2012). „Series 1 through Series 2”. Who Is the Doctor: The Unofficial Guide to Doctor Who-The New Series (1st izd.). ECW Press. str. 3–124. ISBN 978-1550229844. 
  32. ^ Haque, Ahsan (23. 10. 2006). „Doctor Who: "The Girl in the Fireplace" Review”. IGN. Arhivirano iz originala 16. 1. 2010. g. Pristupljeno 18. 3. 2012. 
  33. ^ Haque, Ahsan (30. 10. 2006). „Doctor Who: "Rise of the Cybermen" Review”. IGN. Arhivirano iz originala 5. 1. 2010. g. Pristupljeno 18. 3. 2012. 
  34. ^ Haque, Ahsan (6. 11. 2006). „Doctor Who: "The Age of Steel" Review”. IGN. Arhivirano iz originala 4. 1. 2010. g. Pristupljeno 18. 3. 2012. 
  35. ^ Rawson-Jones, Ben (5. 5. 2007). „Cult Spy Icons #4: Mickey Smith”. Digital Spy. Pristupljeno 24. 3. 2012. 
  36. ^ Hogan, Michael (26. 3. 2015). „Doctor Who: the 10 best things (and 10 worst things) since the reboot”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 2. 4. 2015. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мики_Смит&oldid=27732555”