Mikola Lisenko

Mikola Lisenko
Lični podaci
Datum rođenja	(1842-03-22)22. mart 1842.
Mesto rođenja	Hrinki, Kremenčuški okrug, provincija Poltava, Ruska Imperija
Datum smrti	6. novembar 1912.(1912-11-06) (70 god.)
Mesto smrti	Kijev, Ruska Imperija
Državljanstvo	Ruska Imperija
Zanimanje	Kompozitor, Pijanista, dirigent, muzikolog, etnomuzikolog
Porodica
Roditelji	Vitalij Romanovič Lisenko Olga Eremijevna
Umetnički rad
Polje	Opera
Pravac	sakupljao i aranžirao ukrajinske narodne pesme

Mikola Vitalievič Lisenko (ukr. Мико́ла Віта́лійович Ли́сенко; Hrinki, 22. mart 1842 — Kijev, 6. novembar 1912) bio je ukrajinski kompozitor, pijanista, dirigent, pedagog, muzikolog i etnomuzikolog. Najpoznatija Lisenkova dela uključuju muziku himni Molitva za Ukrajinu i Večni revolucionar, koje je K. Stetsenko izveo za vreme Zluka, opere Taras Buljba, Natalka Poltavka i druge. Lisenko je stvorio brojne aranžmane narodne muzike za glas i klavir, za hor i mešovitu kompoziciju, a napisao je i veliki broj dela po stihivima Tarasa Ševčenka .

Biografija

Lisenko je rođen u selu Hrinki, okrug Kremenčuk, provincija Poltava, u porodici plemića Vitalija Romanoviča Lisenka (ukr. Віталій Романович Лисенко), pukovnika. Lisenkov otac je bio visoko obrazovan čovek i u kući je govorio ukrajinski. Majka, Olga Eremijevna, poticala je iz porodice poltavskih vlasnika Lutsenko i iz kozačkog klana Buliubaš. Školovala se u Institutu za plemenite devojke u Sankt Peterburgu, govorila je gotovo isključivo francuski jezik i na to je prisiljavala sve članove porodice.

Lisenko je od ranog detinjstva odrastao u tradicionalnom ukrajinskom duhu svog oca Vitalija Romanoviča Lisenka, a rano se počeo zanimati za tradicionalnu ukrajinsku narodnu muziku i pesme ukrajinskog pisca Tarasa Ševčenka, koje je visoko cenio kao ličnost izrazito rodoljubivog pogleda.

Tokom školovanja na Kijevskom univerzitetu Lisenko se posvetio pisanju zbirke ukrajinskih narodnih pesama, koje su kasnije objavljene u sedam nastavaka. Jedan od ključnih podsticaja za stvaranje ovih tradicionalnih muzičkih ostvarenja bio je kobzar Ostap Mikitovič Veresaj, po kojem je kasnije dobio ime Lisenkov sin. Lisenko je autor niza poznatih ukrajinskih muzičkih komada, a možda je najpoznatija ukrajinska duhovna himna: „ Molitva za Ukrajinu “ ili kompozicija „Bog, Veliki, Jedini“.

Lisenko je u početku bio student biologije na Harkovskom univerzitetu, a istovremeno je pohađao privatne časove muzike. Sa stipendijom koju je dobio od Ruskog muzičkog društva, nastavio je dalje profesionalne studije muzike na Konzervatorijumu u Lajpcigu, gde je prvi put ozbiljno shvatio važnost stvaranja originalne ukrajinske muzike koja bi mogla da odgovara onoj sa Zapada. Shvatio je važnost prikupljanja, razvijanja i stvaranja ukrajinske muzike, a ne da kopira rad zapadnih klasičnih kompozitora.

Mikola Lisenko, 1869

Po povratku u Kijev nastavio je sa stvaranjem ukrajinskih tematskih kompozicija. Njegov ukrainski pristup kompoziciji nije podržalo Rusko carsko muzičko društvo, koje je promovisalo veliko rusko kulturno prisustvo u Ukrajini. Kao rezultat toga, Lisenko je raskinuo svoj odnos sa njima, nikada ne komponujući nijednu muziku sa tekstom na ruskom jeziku, niti je dozvolio bilo koji prevod njegovih dela na ruski jezik. Jedna od prepreka Lisenku bio je ukaz koji je zabranio upotrebu ukrajinskog jezika u štampanom obliku. Lisenko je morao da objavi neke od svojih partitura u inostranstvu, dok je izvođenje njegove muzike morao da odobri carski cenzor.

Da bi poboljšao svoje orkestracijske i kompozicijske veštine, mladi Lisenko je otputovao u Sankt Peterburg gde je sredinom 1870-ih uzimao časove orkestracije kod Nikolaja Rimskog-Korsakova, ali njegovo ukrajinsko poreklo i prezir prema velikoj ruskoj autokratiji ometali su njegovu karijeru.

Od 1880. godine počinje period intenzivnog komponiranja. M. Lisenko započinje rad na svom najistaknutijem delu - operi „Taras Buljba“ (libreto M. Staritskija prema romanu Taras Buljba Nikolaja Gogolja), koja će biti završena za samo deset godina. Kompozitor Petar Iljič Čajkovski je bio oduševljen Lisenkovom operom Taras Buljba te ga je pozvao da isto delo predstavi u Moskvi. Lisenko je odbio dobronamerni poziv Čajkovskog jer se opera prema političkom naređenju trebala izvesti na ruskom jeziku, a ne na ukrajinskom kako je autor predvideo što je sprečilo je da predstava bude izvedena u Moskvi.

Podržao je revoluciju 1905. i bio je kratko u zatvoru 1907. Godine 1908. bio je šef ukrajinskog kluba, udruženja ukrajinskih nacionalnih javnih ličnosti u Kijevu. U svojim kasnijim godinama Lisenko je otvorio je fond za prikupljanje sredstva za otvaranje ukrajinske Muzičke škole. Lisenkova kćerka Marijana sledila je očeve korake kao pijanista, a njegov sin Ostap je predavao muziku u Kijevu. Njegova smrt je oplakivana širom Ukrajine.

Grob Mikola Lisenka na groblju Baikove u Kijevu

Nasleđe

• 14. septembra 1913. u čast sećanja na M. Lisenka u Poltavi povodom prve godišnjice njegove smrti poltavska zajednica objavila je biografiju kompozitora (V. Budinets "Sjajna muzika Nikole Lisenka" (izdanje Ukrajinske knjižare Poltava, 1913).
• Vodeće umetnički institucije Ukrajine, poput Lavovske nacionalne muzičke akademije (1903), Harkovske akademske opere (1944), Kolumne dvorane Nacionalne filharmonije (1962), Specijalizovane muzičke škole u ​​Kijevu (1944), Potavske muzičke škole dobile su ime po Mikoli Lisenku je.
• Vodeći komorni sastav - gudački kvartet nosi ime Lisenko.
• 29. decembra 1965. godine otkriven je spomenik Nikoli Lisenku u blizini Nacionalne opere Ukrajine na Pozorišnom trgu. Vajar OO Kovalev, arhitekta VG Gnezdilov .
• Spomenik je podignut u domovini kompozitora, u selu Hrinki .
• Godine 1986. u filmskom studiju O. Dovzhenko režiser Timothi Levchuk snimio je istorijski i biografski film „I u zvukove pamćenja će reagovati ...“, koji prikazuje stranice iz života Nikole Lisenka. FM Strigun odigrao je ulogu kompozitora u filmu.
• U 1992. Ukrajinska pošta objavio poštansku marku i umetnički koverat sa originalnim pečatom posvećenom 150. godišnjici rođenja Lisenka.
• U 2002. godini na 160. godišnjice kompozitora Narodne banke Ukrajine izdao spomen novčić u apoenima od 2 UAH. Na prednjoj strani novčića prikazan je muzički odlomak iz kompozicije Molitva za Ukrajinu (1885), na poleđini portret M. Lisenka.
• Ukrajinskim muzičarima se svake godine dodeljuje nagrada Mikola Lisenko.
• Međunarodno muzičko takmičenje Mikola Lisenko održava se periodično u Kijevu .
• Ulice u Kijevu i Lavovu dobile si ime po Lisenku.

• 
  Komemorativni novčić u čast Lisenka
• 
  Obilježavanje godišnjice, objavljeno u znak obilježavanja 150. godišnjice rođenja kompozitora
• 
  Poštanska marka na umetničkoj koverti posvećenoj 150 godišnjici rođenja kompozitora

Muzičko stvaralaštvo

Vokalna muzika

Lisenko je napisao 133 umetničke pesme od kojih su mnoge na stihove Tarasa Ševčenka, Lesije Ukrajinke, Ivana Franka, Hajnriha Hajnea, Aleksandra Olesa, Adama Mickieviča i drugih. Takođe je priredio oko 500 narodnih pesama za glas i klavir, hor i klavir, ili kamerni sastav. Lisenko je napisao i tri kante za hor i orkestar, a sve na stihove Tarasa Ševčenka: Raduj se, nepromočeno polje, Buka brzaka, U večnu uspomenu Kotliarevskom.

Opere

• "Andrashiada" (libreto M. Staritski i M. Drahomanov, 1866-77),
• „Čornomoreti” (libreto M. Staritski, prema drami I. Kukharenka, 1872),
• „Božićna noć“ (libreto M. Staritski iz priče M. Gogola, 1874),
• „Utopljen“ (libreto M. Staritskija po priči M. Gogola „Majske noći“, 1883),
• "Natalka Poltavka" (igra I. Kotljarevskog, vokalne numere aranžirao M. Lisenko, 1889),
• „Taras Buljba” (libreto M. Staritski, zasnovana na priči M. Gogola, 1890),
• „Veštica” (tekst L. Ianovskaia, 1901, nedovršen),
• „Sapfo” (libreto L. Staritskaia-Cherniakhivska, 1896-1904),
• "Aeneid" (libretto M. Sadovski Kotliarevskii, 1910)
• „Nokturno Opera-Minut” (libreto L. Staritskaia-Cherniakhivska, 1912),

Dečije opere (prve u ukrajinskoj muzici)

• „Koza Derez” (1888),
• „Gospodin Kotski” (1891),
• „Zima i proleće”, ili „Snežna kraljica”, 1892. - na libretu Dnjeprske čajke (L. Vasilevskaia);

Operete

• Crno more (1872)

Klavirski opus

Lisenkova veća dela za klavir uključuju ukrajinsku svitu u obliku drevnih plesova, dve rapsodije Dumka sumnja je jedno od njegovih najpoznatijih dela i Herojski šerzo i Sonata u molu. Napisao je i desetine manjih dela poput nokturna, poloneza, pesama bez reči, programskih dela. Neka od njegovih klavirskih dela pokazuju uticaj stila Frederika Šopena. Lisenkova kamerna muzika obuhvata gudački kvartet, trio dve violine i viola i nekoliko dela za violinu i klavir.

• Ukrajinska svita u obliku drevnih plesova (1867—1869),
• Koncert Poloneza (1875),
• 2 rapsodije na ukrajinsku narodnu temu (1875, 1877),
• Sonata (1875),
• Barkarola (1873),
• Razdvajanje (valcer),
• Rondo, nocturne, mazurka, poloneza, skerco, valceri, marševi, pesme, igre i dr .,
• transkripcija,

Umetnička dela na stihove Tarasa Ševčenka

Ciklus "Muzika Kobzara" (1868-1901) koji obuhvata više od 80 različitih vokalnih žanrova, od pesama do detaljnih muzičkih i dramskih scena.

Muzikološke studije

Lisenko je napravio prve muzičko etnografske studije o slepom kobzaru Ostapu Veresaiju objavio je 1873-4; i najbolje su te vrste. U ovom radu, Lisenko je pokazao način na koji se ukrajinski melodijski materijal razlikuje od ruskih analoga, jedinstvenom upotrebom i pristupom hromatizmu (nešto što je cenzurirano u sovjetskim izdanjima njegovih članaka).

Lisenko je nastavio da istražuje i zapisuje repertoar drugih kobzara iz drugih regiona, poput Opanas Slastion iz Poltave i Pavlo Bratitsia iz Černišiva. Takođe je detaljno proučio ostale ukrajinske narodne instrumente, poput torbana. Njegova zbirka eseja o ukrajinskim narodnim instrumentima čini ga začetnikom ukrajinske organologije i jednim od prvih organologa u Ruskom carstvu.

• Karakterizacija muzičkih karakteristika ukrajinskih narodnih pesama i pesame u izvedbi kobzara Ostapa Veresaja (1873)
• O turbanu i muzici Vidortovih pesama (1892)
• Narodni muzički instrumenti u Ukrajini (1894)

Literatura

• The World of Mykola Lysenko: Ethnic Identity, Music, and Politics in Nineteenth-Century Ukraine. Taras Filenko, Tamara Bulat. Ukraine Millennium Foundation (Canada). 2001. Hardcover. 434 pages. ISBN 978-966-530-045-8..
• Staricьkiй M. Do bіografії M. V. Lisenka, K., 1905;
• Budiщanecь V. (Щepotьєv V.). Vidatniй muzikant M. Lisenko, Poltava, 1913;
• Krivusіv-Borecьkiй V. Batьko ukraїnsьkoї muziki, K., 1920;
• Kvіtka K. M. Lisenko яk zbirač narodnih pіsenь, K., 1923;
• Kobilяnsьkiй L. Mikola Lisenko, L., 1930;
• Šreєr-Tkačenko Onisія Яkіvna; M. V. Lisenko, K., 1940;
• Юdіna Valentina; M. V. Lisenko, K., 1941;
• Čagovecь V. M. Lisenko, K., 1947;
• Dяčenko V. Mikola Vіtalійovič Lisenko. Žittя і dіяlьnіstь, K., 1951;
• Arhіmovič L., Gordійčuk M. M. V. Lisenko. Žittя і tvorčіstь, K., 1952, 1963, 1992;

Spoljašnje veze

• Ukraine Millennium Foundation
• Review by Natalie Kononenko
• Lysenko String Quartet in d minor Sound-bites and short bio