Milivoj Ašner

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milivoj Ašner
Milivoj Ašner
Datum rođenja(1913-04-21)21. april 1913.
Mesto rođenjaDaruvar, Austrougarska
Datum smrti14. jun 2011.(2011-06-14) (98 god.)
Mesto smrtiKlagenfurt, Austrija

Milivoj Ašner (Daruvar, 21. april 1913 — Klagenfurt, 14. jun 2011) bio je hrvatski ustaša iz Drugog svetskog rata koji je 2005. optužen za ratne zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima. [1]

Tokom Drugog svjetskog rata bio je šef hrvatske ustaške policije u Slavonskoj Požegi 1941. i 1942. godine, kada je učestvovao u progonu i deportaciji Srba, Jevreja i Roma. Početkom oktobra 2008. godine Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije podnelo je zahtev za sprovođenje istrage potiv četvrtog najtraženijeg naciste na svetu Milivoja Ašnera koji je osumnjičen da je počinio genocid i zločine protiv čovečnosti nad Srbima i Jevrejima tokom Drugog svetskog rata. Ašner je do smrti živio kao slobodan građanin u Republici Austriji. [1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Po osnivanju Nezavisne Države Hrvatske (1941) Ašner je bio među poverenicima nove vlasti u Slavonskoj Požegi i postavljen je za šefa hratske ustaške policije. Milivoj Ašner je 26. avgusta 1941. godine učestvovao u planiranju i prihvatu 438 uhapšenih Srba iz Dervente i Bosanskog Broda i njihovog smeštanja u Sabirni iseljenički i useljenički logor u Slavonskoj Požegi. Tokom transporta Srbi su bili mučeni, a posebno od železničke stanice do logora u Slavonskoj Požegi, hrvatske ustaše i policija su tukle srpske civile, udarali ih kundacima, čupali im kose i brade i terali ih da pevaju hrvatske pesme. U logoru deprotovani Srbi su bili smešteni u male ćelije. U tako male ćelije zatvarano je i i po trideset Srba. Ašner je naredio čuvarima da zatvorene Srbe muče, a i lično je sprovodio torturu nad njima, tako što ih tukao mokrim konopcem. U to vreme bilo je zaustavljeno iseljavanje Srba iz Nezavisne Države Hrvatske na nemačko okupaciono područje Srbija, hrvatske ustaše i policija su se dogovorili da se iscenira pobuna logoraša i da se svi streljaju. Masovno streljanje Srba izvedeno je 26. i 27. avgusta 1941. godine, hrvatske ustaše streljale su 438 srpskih civila. Milivoj Ašner je od juna do kraja decembra 1941. godine naređivao da se požeški Jevreji deportuju u hrvatske logore smrti. Ašner je naredio još krajem jula da se tri osobe jevrejske nacionalnosti deportoju u logor u Gospiću, koje su zatim likvidirane. Tokom oktobra Ašner je naredio da se iz svojih domova u Slavonskoj Požegi protera 28 jevrejskih porodica. Njihova imovina je zatim konfiskovana, a oni su likvidirani u logorima Jasenovac i Đakovo. Ašner je kasnije naredio da se svi preostali Jevreji iz Požege transportuju vagonima za stoku u logor Jasenovac. Tokom puta likvidiran je jedan deo muškaraca, a ostali 2. januara 1942. godine kada su stigli u logor. Ašner je bio deo snaga koje su učestvovale u donošenju i sprovođenju odluke da Srbi budu obeleženi posebnom trakom sa natpisom „pravoslavac“, dok su Jevreji morali da nose žute trake sa Davidovom zvezdom na kojoj je pisalo „Židov — Juda“, da mogu da budu van svojih domova samo do 18 časova, da sve jevrejske trgovine budu obeležene crvenim hrvatsko-nemačkim natpisom i da u njima budu ustaški poverenici. Ašner je naredio da se izvrši popis celokupne pokretne i nepokretne imovine Jevreja, zatim da se zaplene sva novčana sredstva jevrejske bogoslovske opštine i naredio da se ne sprečavaju napadi hrvatskih građana na jevrejske verske objekte. Ašner je posle rata pobegao u Austriju, gde se i nastanio.

Na poziv predsednika Hrvatske Franje Tuđmana 1990. godine Ašner dolazi u Slavonsku Požegu, u kojoj živi kraće vreme, a zatim odlazi u Klagenfurt. Mladi istraživač Centra „Simon Vizental“, Alen Budaj, je tokom akcije „Poslednja šansa“ otkrio Ašnerov identitet. Hrvatska zatečena pred ovim saznanjem, formalno je zatražila njegovo izručenje od Austrije 2005. godine kako bi mu sudili za počinjeni ratni zločin. Ali, Austrija je odbila da ga izruči jer je navodno nesposoban za suđenje. Britanski list „San“ objavio je fotografije Ašnera i njegove supruge Edeltraut kako spokojno šetaju po gradu i sede na terasi jednog kafea. Isti list, najpre je objavio fotografije na kojoj se vidi kako, zajedno sa drugim Hrvatima, navijaju za hrvatsku reprezentaciju na utakmicama Evra 2008. Podstaknut tim otkrićem, „San“ je zatim napravio sa Ašnerom intervju, posle kojeg je novinar konstaovao da je „on lucidan i snažan“. Britanski list je potom pronašao Dušana Jakovljevića (88), iz Slavonske Požege, jednu od Ašnerovih žrtava, kojeg je ovaj ustaša svakodnevo do krvi tukao mokrim konopcem. Jakovljević je ispričao da je uhapšen 1941. godine kao krojački šegrt, zato što je Srbin i zatvoren u malu ćeliju sa još trideset ljudi. Posle članka u britanskom „Sanu“ o Ašneru i njegovim „fizičkim aktivnostima“, austrijsko tužilaštvo u Klagenfurtu zatražilo je lekarsku ekspertizu. Lekarskom espetrizom, ponovo je utvrđeno da hrvatski državljanin Milivoj Ašner (95), koji se sumnjiči za ratne zločine u Drugom svetskom ratu, zbog zdravstvevenog stanja ne može da bude izručen Hrvatskoj. Po mišljenju austrijskih lekara, Ašner, koji poslednje dve godine živi u Klagenfurtu i ima austrijski pasoš ne može da se sudi zbog lošeg zdravstvenog stanja. On je, po njihovom izveštaju „usled Alchajmerove bolesti slab i teško pokretan“. Izraelski Centar „Simon Vizental“ apelovao je na austrijske vlasti da hitno izruče Ašnera koji se sumnjiči za ratne zločine počinjene u Drugom svetskom ratu nad Srbima, Jevrejima i Romima. Ašner se na poternici Interpola nalazi kao četvrti najtraženiji nacista na svetu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Politika: Umro ratni zločinac Milivoj Ašner, 20.06.2011. (jezik: srpski)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миливој_Ашнер&oldid=27692971”