Pređi na sadržaj

Milosav Jelić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milosav Jelić
Datum rođenja(1883-03-13)13. mart 1883.
Mesto rođenjaSkobalj, Kraljevina Srbija
Datum smrti6. jul 1947.(1947-07-06) (64 god.)
Mesto smrtiBeograd, FNRJ
ObrazovanjeVojna akademija u Beogradu
Zanimanjeknjiževnik, ratni pesnik i žurnalista

Milosav Jelić (Skobalj, 13. mart 1883 — Beograd, 6. jul 1947)[1] bio je srpski četnik koji je delovao tokom borbi za Makedoniju i Staru Srbiju, književnik, ratni pesnik i jedan od vodećih beogradskih žurnalista u Politici, najtiražnijim novinama pre Drugog svetskog rata.[2] Zajedno sa Milojem Popovićem Kavajom napisao je tekst za kompoziciju Marš na Drinu, Stanislava Biničkog.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1883. godine u mestu Skobalj kod Smedereva u srpskoj porodici. Nakon završetka gimnazije u Beogradu, 1903. godine studirao je vojnu istoriju na Vojnoj akademiji u Beogradu. Po završetku studija stupio je u Srpsku četničku organizaciju, učestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, da bi nakon toga bio raspoređen u diplomatsko poslanstvo.

Dvadesetih godina 20. veka počinje da radi za Politiku, najtiražnije dnevne novine u Beogradu.[4]

Tokom Borbe za Makedoniju i Bitke na Velikoj Hoči, Jelić je objavio pesmu Majka Kujundžića u zbirci Srbijanski venac, a u čast vojvode Lazara Kujundžića. U istoj knjizi napisao je pesmu za Stojana Korubu.[5] Ovekovečio je i dobroboljca podnarednika Mihajla Jovanovića u svojoj knjizi, za hrabri čin na vrhuncu Prvog svetskog rata, 1917. godine.[6] Ta pesma kao i druge donele su mu reputaciju ratnog pesnika.[7] Jelić je takođe napisao tekst za popularnu kompoziciju Marš na Drinu Stanislava Biničkog, zajedno sa Milojem Popovićem Kavajom.[8]

Bio je vlasnik i urednik lista Vardar (Skoplje 1925-26).[1]

Jelić je u komunističkim vremenima pao u nemilost zbog podrške starom poretku i povezanosti sa četničkim pokretom.

Radovi[uredi | uredi izvor]

  • Letopis Juga: Listine: Zapisi: Dnevnik: Pomenik. Beograd, 1930.[9]
  • Srbijanski venac, Novi Sad, 1919, Beograd, 1931.[10]
  • Albanija: zapisi o ljudima i događajima, Beograd, 1933.[11]
  • Knjiga Stihova, Beograd, 1937.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 281. 
  2. ^ Brunnbauer, Ulf (2009). Transnational societies, transterritorial politics: Migrations in the (post-) Yugoslav region, 19th–21st century. ISBN 9783486591637. 
  3. ^ „ZBOG NjEGA JE NASTAO ”MARŠ NA DRINU”: Junačka pogibija na Kolubari”. jadovno.com. Pristupljeno 29. 1. 2022. 
  4. ^ Brunnbauer, Ulf (2009). Transnational societies, trans-territorial politics: Migrations in the (post-) Yugoslav region, 19th–21st century. ISBN 9783486591637. 
  5. ^ Milan L. Rajić (1932). Život i rad. 13. str. 1734. 
  6. ^ skupština, Yugoslavia Ustavotvorna (18. 6. 2019). „Stenografske beleške Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca: 1920”. Državna štamparija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca — preko Google Books. 
  7. ^ Milojković-Djurić, Jelena (1. 1. 1988). Tradition and Avant-Garde: Literature and Art in Serbian Culture, 1900–1918. East European Monographs, Boulder. ISBN 9780880331319 — preko Google Books. 
  8. ^ „ZBOG NJEGA JE NASTAO "MARŠ NA DRINU": Junačka pogibija na Kolubari”. www.intermagazin.rs. 
  9. ^ Jelić, Milosav (1930). „Letopis juga: Listine : Zapisi : Dnevnik : Pomenik”. 
  10. ^ Jelić, Milosav (1931). „Srbijanski venac”. 
  11. ^ Jelić, Milosav (1933). „Albanija: Zapisi o ljudima i događajima”. 
  12. ^ „Milosav Jelic KNJIGA STIHOVA (65413481) - Limundo.com”. www.limundo.com. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милосав_Јелић&oldid=25969664”